У в о д
Како су људске потребе нагло почеле да се увећавају, а интензиван развој
науке и технологије омогућио њихово несметано задовољавање, дошло је до продукције
значајних количина различитих врста отпада, чије карактеристике у почетку нису у
потпуности биле познате. Откривање великог броја нових, вештачких материјала
посебно примењивих у индустријској производњи, резултирало је генерисањем посебне
врсте отпада – опасног отпада, који својим карактеристикама озбиљно и дугорочно
угрожава људско здравље, друге живе организаме и животну средину у целини. Управо
из поменутог разлога, било је неопходно сагледати целокупан проблем везан за опасан
отпад, односно, упознати се са његовим карактеристикама, понашањем у природи, где је
у почетку масовно неконтролисано одлаган, подврстама које обухвата, антропогеним
процесима којима се генерише и степеном озбиљности очекиваних последица.
Развијене индустријске земље које су се услед убрзане индустријализације
прве сусреле са поменутим проблемом, иницирале су детаљна истраживања која су
произвела низ правила и принципа који у форми законски дефинисаних одредби
регулишу функционисање система управљања опасним отпадом. Поменути систем,
назван још систем
cradleto- grave
, подразумева све његове фазе од генерисања, односно
настајања опасног отпада, преко сакупљања, транспорта, складиштења, третмана и
финалног одлагања. За адекватно функционисање сваке фазе и понашање учесника у
овако комплексном систему, неопходно је успоставити одговарајући законодавни,
институционални и плански оквир, као и механизме за њихово спровођење, чиме се
смањује ризик од потенцијалних негативних ефеката.
Последње деценије 20. века протекле су у знаку буђења еколошке свести
широм планете, чиме су појам животне средине и потреба за очувањем њеног већ
значајно нарушеног квалитета дошли у први план и добијају на значајној актуелности.
Из тог разлога, започет је интензиван рад на индентификацији конкретних проблема
који узрокују деградацију и успостављању смерница за њихову контролу и смањење
негативних ефеката. Један од издвојених фактора који директно угрожава ваздух, тло,
површинске и подземне воде, али и здравље човека и друге живе организаме, јесте
отпад.
Опасан отпад јесте отпад који по свом пореклу, саставу или концентрацији
опасних материја може проузроковати опасност по животну средину и здравље људи и
има најмање једну од опасних карактеристика утврђених посебним прописима које га
чине опасним, укључујући и амбалажу у коју је опасан отпад био или јесте упакован.
У великој количини отпада који долази из индустрије као што је хемијска
индустрија, производња електричне и електронске опреме, производња батерија и
акумулатора, производња боја, електролиза, текстилна индустрија, фармацеутска
индустрија, производња пластике, кожна индустрија. Опасан отпад настаје и у
трговинама, домаћинствима, здравству, пољопривреди и на другим местима.
отпада, већ се Комисија ЕУ-а обавезала да ће формирати посебне законске одредбе
усклађене са његовим специфичним карактеристикама.
Приступ и обим дефинисања опасног отпада у САД-у, нешто је другачији у
односу на европска искуства и праксу. Термин опасан отпад уведен је седамдесетих
година, уместо до тада коришћених израза специјални индустријски отпад и хемијски
отпад, када је израђена прва национална студија о тој врсти отпада и почела да се
формира комплексна законодавна регулатива која решава питање дефинисања и
управљања опасним отпадом, прво у мањем обиму, а данас у потпуности. Основна
намера приликом формирања опште дефиниције подразумевала је тачно разграничење
шта јесте, а шта није опасан отпад, што је захтевало више година рада од стране EPA, уз
накнадна проширења и унапређења. Пошло се од дефинисања шта је чврст отпад, а
потом и шта је опасан отпад, јер се на основу Solid Waste Disposal Act из 1965. године,
опасни отпад сматра његовом подгрупом. У документу Resource Conservaton and
Recovery Act (RCRA) дата је дефиниција опасног отпада, која подразумева следеће:
чврст или комбинација чврстих отпада, који због своје количине, концентрације и
физичких, хемијских или инфективних карактеристика могу:
1) изазвати, или значајно допринети повећању морталитета, или појави
озбиљних обољења;
2) представљати значајне тренутне или будуће опасности по људско здравље
или животну средину, услед неадекватног третмана, привременог чувања, транспорта
или одлагања истог.
Поред дате дефиниције и основних смерница за дефинисање чврстог отпада,
у одељку Ц наведеном у регулативи RCRA-а, такође је назначено да се дефиниција
односи на:
1) материје које су напуштене;
2) материје које су рециклиране;
3) материје које се увек сматрају отпадом;
4) застарелу војну муницију.
Поред поменутих смерница које се примењују приликом идентификације
чврстог отпада, постоји сегмент у оквиру кога су издвојене одређене категорије
материја које се не могу класификовати као опасан отпад. Ту спада отпад из
