Šumarski fakultet
Univerziteta u Beogradu
2006.
Seminarski rad iz šumarske botanike
Tema:
Samoniklo lekovito bilje na području Sremske Mitrovice -
Srema
Profesor:
Učenik:
D.Vilotić Đorđe Tadić
UVOD
Lekovito bilje je sa nama od kada postoji ljudski rod. Ako se kroz istorijsku
prizmu posmatra upotreba lekova i veština lečenja, jasno se vidi da drogistička
veština čini nerazdvojnu celinu kulturne istorije čovečanstva.
Lekovito bilje je najstariji lek i prvobitna farmaceutska sirovina, nekad
primitivnih, a danas kulturnih naroda. I danas je razno bilje najjeftinija i
najpristupačnija farmaceutska sirovina za izradu lekova u domaćoj i inostranoj
industriji.
Bilje služi kao osnova za mnoge lekove, a nauka je omogućila, da supstance koje
ono nudi, postanu mnogo jače i delotvornije na zdravlje. Za svaku bolest, čak i onu
najtežu što izgleda neizlečiva, u prirodi, u lekovitom bilju se može naći lek, samo ga
je potrebno pronaći. Važno je znati šta se čime leči, odnosno koja je lekovita biljka
najpogodnija za koju vrstu bolesti. Za lečenje bolesti velike mogućnosti daju nam
mešavine različitih lekovitih biljaka.
„Poslednjih godina,interesovanje za lečenje lekovitim biljem znatno je poraslo.
Tome umnogome doprinose neželjene pojave i komplikacije u terapiji savremenim
sintetičkim sredstvima jakog delovanja. Takozvane medikamentne bolesti su
ojektivna realnost našeg vremena.Svedoci smo paradoksalne situacije u kojoj
hirurgija postaje bezopasna, a terapija zbog razvoja farmakologije- sve opasnija.“ –
V.G.Pašinski
Poslednje godine donele su očiti preobražaj u mišljenju, tako da se korist od
negovanja i branja lekovitog bilja prenela na samu narodnu privredu, te je i potreba
za propagiranjem celog tog pokreta postala učestalija.
Područje Sremske Mitrovice, i Srema uopšte, je veoma bogato raznovrsnošću
lekovitog bilja, zeljastog, drvenastog, poludrvenastog. U ovom radu će se pomenuti i
analizirati vrste koje svojom brojnošću i pokrovnošću su najzastupljenije na ovom
području. A to su: Iđirot (Acorus calamus), Beli slez (Althaea officinalis), Zova
(Sambucus nigra), Dren (Cornus mas), Beli glog (Crataegus monogyna), Maslačak
(Taraxacum officinale), Veliki čičak (Arctium lappa), Gavez (Symphytum
officinale), Hajdučka trava (Achillea millefolium), Različak (Centaurea jacea),
Kopriva (Urtica dioica).
BELI SLEZ
-Althaea officinalis
-Višegodišnja zeljasta biljka iz familije slezova (Malvaceae)
-Opis biljke: Beli slez je visok 1-2 m. Cela biljka je obrasla gustim svilastim
dlakama, tako da su listovi srebrnobeličasti i meki. Stablo je uspravno, jednostavno
ili razgranato, pri dnu odrvenjeno. Listovi su spiralno poređani, a iz njihovih pazuha
pri vrhu stabljike i ogranaka izbijaju cvasti belo-ružičastih, 1-2 cm velikih cvetova.
Cveta preko celog leta.
Listovi sa gornjeg dela stabljike su jajasti i na
osnovi klinasti, sa srednjeg dela su nešto malo
krupniji i trokraki, na osnovi zaobljeni ili
srcasti, a listovi sa donjeg dela stabljike su
najveći (do 10 cm), petokraki, i imaju najdužu
dršku, dugačku skoro kao lisna ploča. Rub
lista je nejednako zupčast, zacepljen na 3-5
mesta; ima isto toliko prstastih nerava,
istaknutih na naličju. List je beličasto-zelene
boje, bez mirisa i sluzastog ukusa.
-Lekoviti deo biljke: Srpska farmakopeja
propisuje upotrebu korena i lista belog sleza.
Narod upotrebljava i cvet (Flos Althaeae).
Bere se leti po vrlo suvom vremenu, kad
spadne rosa, i brzo osuši na promaji ili u
sušnici. Nestručno i nehajno osušeni i brani
cvetovi potamne i poplesnive. Ćelija sa sluzi
ima svuda, a najviše u mezofilu kruničnih i u
donjoj epidermi čašičnih listića. Hemijski sastav i upotreba slični su kao kod lista i
korena.
-Upotreba: Zbog velike količine izvrsne sluzi daje se protiv upala organa za disanje
i ždrela, interno ili za ispiranje guše i nosa u obliku macerata: iseckan koren drži se
oko dva sata u hladnoj vodi (nikako u ključaloj) i za to vreme češće promeša. Na taj
način se ekstrahuje samo sluz. Kuvanje korena (dekokt) nije dobro, jer se time
izvlači i skrob, tečnost je gušća, ali je mutnija i brzo se pokvari, ukisne. Skrob je
balast, nije lek. Kao vrlo blago sluzno sredstvo daje se i protiv proliva, za zapiranje
mokraćno-polnih organa, za klizme, za obloge na upaljena mesta itd. Ulazi u sastav
raznih grudnih čajeva, koje izrađuju apoteke u nas i u tuđini. Često se u razne
miksture protiv kašlja dodaje sirup od belog sleza, naročito u dečjoj praksi. Prašak,
