1
Sadržaj:
1. Uvod................................................................................................................3
2. Nepriznati deo duše.........................................................................................4
2.1 Ko sam ja?....................................................................................................5
3. Suočavanje sa emocijama...............................................................................6
4. Šta nas sprečava da vidimo sebe?...................................................................7
4.1 Projekcija......................................................................................................8
5. Suočavanje sa stvarnošću................................................................................9
6. Zaključak.......................................................................................................10
7. Literatura....................................................................................................... 11
2
1. Uvod
„Halil Džubran ima jednu veoma lepu priču. Farmeri iz sela su, da bi zaštitili svoje
useve, napravili lažnog čoveka, strašilo. To je samo jedan štap pričvršćen za drugi; skoro da liči
na krst. Na te štapove su stavili nešto odeće, i možda neki glineni sud namesto glave. To je
dovoljno da se ptice i životinje uplaše da neko možda tamo stoji. Odeća i dve ruke čine da misle
da ih neko posmatra. Životinjama je to dovoljno; držače se podalje od farme.
Džubran je zatim rekao: „Jednom sam se obratio takvom strašilu. „Ja razumem farmera
koji te je napravio - potreban si mu. Mogu da razumem i jadne životinje - nisu baš toliko
inteligentne da vide da si lažnjak. Ali po kiši, po suncu, tokom vrelih leta i hladnih zima, ti i
dalje stojiš ovde. Zašto?“ A strašilo je odgovorilo: „Ti ne znaš moju radost. Mene toliko raduje
što plašim te životinje da je to vredno stajanja na kiši, na suncu, da je vredno patnje zbog velike
vrućine, hladnoće i svega ostalog. Ja plašim na hiljade životinja! Ja znam da sam lažnjak, da u
meni nema ničega, ali me to ne zanima. Meni pričinjava radost da plašim druge.“
Želim da vas pitam sad: Želite li da budete kao ovaj lažni čovek -unutra da nema
ničega, da nekoga plašite, nekoga da činite srećnim, nekoga da ponižavate, nekoga da terate da
vas poštuje? Da li vi živite samo zbog drugih? Hoćete li ikada pogledati unutra? Ima li nekoga u
kući ili ne? Da li vas zanima da pronađete gospodara kuće?
Gospodar je tu - možda spava, ali ga možete probuditi. I kada jednom probudite
gospodara u sebi, vaš život će biti ispunjen novim bojama, novom dugom, novim cvećem,
novom muzikom, novom igrom. Postaćete živi prvi put.“ (Osho, x)
