2
Samoubilački terorizam
EDUCONS UNIVERZITET
FAKULTET ZA PRIMENJENU BEZBEDNOST
SAMOUBILAČKI TERORIZAM
4
Samoubilački terorizam
1.Šta je samoubilački terorizam ?
Samoubilački terorizam obično definišemo kao "spremnost žrtvovanja nečijeg života pri
uništavanju ili pokušaju uništenja cilja koji će podupreti politička nastojanja".
Samoubilački napadi su odraz krajnje nemoći i očaja koji često proističe iz duboke nepravde ili
iz težnje za višim ciljevima, a u nedostatku adekvatnih sredstava za njihovim postizanjem.
Prethodna pripremljenost na sigurnu smrt je preduslov za uspešan napad.
Kvalitetno drugačiji, veoma smrtonosan, svakako natprirodan, ovaj novi oblik terorizma
poslednje tri decenije doživljava pravu eksploziju.Fenomen koji zaudara na nezaustavivo
razaranje.
Sa imidžom najsavršenijeg terorističkog oružja ("ljudske bombe ne mogu biti poražene, čak ni
nuklearnim bombama"),1 taj vid terorizma se pretvorio u "živu mašinu" koja "guta" sve pred
sobom.Kao da se suočavamo sa protivnikom koga je najteže pobediti.
Država trpi posledice samoubilačkih terorističkih napada, dok se istovremeno svest građana sve
više opterećuje ovom pojavom.
Za razliku od razdoblja početaka savremenog samoubilačkog terorizma 1980-ih kada su se
prosečno događala tri samoubilačka akta godišnje, danas je broj akata na godišnjoj razini
povećan stotinu puta. Većinu udara izvršile su sekularne terorističke organizacije.
Prema najnovijim istraživanjima samoubilački terorizam eskalira u uslovima vojne okupacije i
političke kontrole teritorija koji terorističke organizacije/teroristi smatraju Domovinom.
Reč je o strateškom, racionalnom i bitno efikasnom obliku delovanja radi ostvarenja političkih
ciljeva.
Bezuslovna privrženost cilju, vođama i autoritetima, verski fanatizam, visok nivo
organizovanosti, korišćenje savremene tehnologije i psiholoških metoda u situaciji vojne,
političke i finansijske inferiornosti, pozadina su na kojoj se stvaraju samoubilački teroristi. Sve
grupacije koje primenjuju samoubilački terorizam razlikuju se po veličini, organizaciji, cilju,
obliku, orijentaciji i podršci koju imaju.
5
Samoubilački terorizam
2.Istorija žrtvovanja
Samoubilački napadi zabeleženi su poslednjih godina u čak 25 zemalja sveta. Zastrašujuća je
činjenica da ono što je nekada bio najveći problem – naći dovoljan broj ljudi spremnih da umru
na takav način – sudeći po onome što se dešava više nije prepreka.
Samoubica koji su žrtvovali život i sa sobom poveli u smrt veliki broj neprijatelja bilo je, istina, i
ranije. Gotovo da nema nacionalne istorije koja ne slavi bar jednu ličnost koja se svesno
žrtvovala u borbi protiv nadmoćnog neprijatelja, najčešće u ime otadžbine, vladara, naroda ili
vere.
Najpoznatiji primer masovnijeg žrtvovanja bila je sekta Asasina, koja je delovala pre devet
vekova a u novijem dobu japanske kamikaze, piloti koji su se krajem Drugog svetskog rata
svojim avionima obrušavali na američke brodove (kamikazama su nazvani po "božanskom"
vetru koji je potopio mongolsku flotu u XIII veku ispred obala Japana). Tokom borbi za Filipine,
Ivo Džimu i Okinavu, oko 4000 japanskih pilota žrtvovalo je svoje živote na takav način. Japanci
su tada koristili i "ljude torpeda", ali to nije promenilo tok rata.
Posle Drugog svetskog rata bilo je retkih slučajeva samoubilačkih akcija tokom rata u Indokini
protiv francuskih snaga, ali pravi početak "novog doba" za moderne samoubice bili su napadi
kamionima punim eksploziva za vreme građanskog rata u Libanu
. U aprilu 1983. godine tako je napadnuta američka ambasada u Bejrutu, 23. oktobra iste godine
kasarne američkih marinaca i francuskih vojnika u istom gradu. Napad su izveli pripadnici
Hezbolaha, Božje partije, libanske šiitske organizacije. Tada je poginuo 241 američki vojnik i 58
francuskih padobranaca, posle čega su se Amerikanci i Francuzi povukli iz Libana. Sledećih
godina u Libanu je beleženo sve više takvih napada, pa i prvi slučaj kad je bombaš samoubica
bila žena.
2.1. NOVO DOBA
"Uspeh" Hezbolah
1
a u Libanu kao da je dao krila sličnom načinu borbe, što i nije bilo čudno. Za
razliku od "običnog" terorizma, kod samoubilačkih napada je sve bilo jednostavnije. Nije se
moralo razmišljati o izvlačenju izvršilaca akcije, što je uvek najkomplikovaniji deo operacije,
veliki broj žrtava je bio zagarantovan, a najvažniji je bio strah koji takve akcije ostavljaju –
gotovo da nema efikasne odbrane od onoga ko je spreman da žrtvuje svoj život.
1
Hezbolah raspolaže sa oko 1000 aktivnih boraca i oko 10.000 dodatnih u rezervnom sastavu. Maksimalni broj u
slučaju totalne mobilizacije može se popeti na 65.000 članova.
