Samoubilački terorizam
УВОД
Појава самоубилачког тероризма међународних размера,његова повезаност и
испреплетеност,приморала је многобројне земље да створе одговарајућу стратегију за
борбу против његових носилаца.Самоубилачки тероризам данас је сурогат за велике
ратове са почетка прошлог века.Управо зато све земље,које имају проблем са
самоубилачким тероризмом или су директне или посредне мете терористичко-
фундаменталистичких организација и група,развијају посебне стратегије за одбрану од
самоубилачких терористичких напада.Нови међународни прототип светског терористе је
национални или религиозни фанатик,који ни најмање не брине кога ће да убије,колико
људи ће погинути,као што га не брине ни то што ће он да погине уколико је политички и
медијски циљ остварен.
Терористичке орагнизације оперишу на разним нивоима самоубилачког тероризма.Некад
нападају само цивилне мете,некада државне институције,често и изван граница земље
чијој су влади упућени ултимативни захтеви тих организација и група.Управо због тога и
међу различитим земљама постоје многе сличности у избору одговарајуће стратегије за
одбрану од самоубилачких напада али и разлике,обзиром на различит степен моћи и
различит степен угрожености.
Самоубилачки напади које изводе терористичке организације постали су у глобалном
смислу све распрострањенији,због чега неопходност процењивања степена претње
будућих напада добија све више на стратегијском значају.Док се самоубилачки напади
користе у целом свету стотинама година,степен у коме би ова тактика могла да се користи
ради извођења терористичких напада је много боље схваћена после 11.09.2001.
године.Напади на Светски трговински центар и Пентагон су прекретница како за глобални
тероризам,тако и за одлучност и спремност међународне заједнице за коначни
обрачун.Уклањање глобалне терористичке претње,а тиме и најагресивније врсте тероризма
(самоубилачког),напокон је постало приоритетни задатак међународне
заједнице.Експоненцијалном расту броја самоубилачких акција терористичке групе су
закључиле да је то најисплативији начин за постизање циљева.Самоубилачки тероризам и
даље носи етику најмоћнијег терористичког оружја.
1
1.ПОЈМА ТЕРОРИЗМА
Да би се дефинисао самоубилачки тероризам,потребно је прво дати одређење појма
тероризам, а да би се схватио тероризам,потребно је почети од термина терор.Често се ова
два појма поистовећују, премда постоји разлика између њих.
Под појмом „терор“ (од француског terreur-сејање страха) подразумевају се акције насиља
организованог у политичке сврхе,ради застрашивања и беспоштедног сламања отпора оног
према коме се терор спроводи.
Тероризам је организована и систематска примена мера
насиља,са намером да се изазивањем страха и личне несигурности грађана наруши
ауторитет државе или остваре неки политички циљеви.
Тероризам је вршење терора,владање застрашивањем,тиранија.Тероризам је уништавање
противника најокрутнијим средствима (прогони,угњетавања,убијања).
Терор је јак страх
који паралише,ужас,односно примена силе и насиља у циљу успостављања
власти,страховлада.Такође је насиље које чини нека организација у циљу стварања
атмосфере несигурности и рушење постојеће власти.Тероризам је доктрина и метод борбе
за одређене циљеве систематском употребом насиља.
Можмо закључити да „
тероризам представља плански акт насиља или претње применом
насиља које предузимају одређене друштвене групе с циљем да утичу на друштвени и
политички живот одрђене заједнице,односно које су усмерене на освајање или очувања
власти.
Чест проблем у одређењу тероризма јесте тај што многи аутори мешају појмове терора и
тероризма и сматрају их синонимима.Терорски систем подразумева и одређене облике
деловања организованог криминала,док се тероризам сврстава у политичке злочиначке
радње.Аутори који не праве разлику између тероризма и терора,сам тероризм деле на
политички и криминални,па се наводи да је до средине прошлог века доминантан био
криминални тероризам,а да је после преовладао политички тероризам.Тероритичка
организација је одређена скупина људи које повезују заједнички циљеви и мишљења који
се косе са прописаним правом и нормама,а које они остварују без обзира на број и
идентитет жртава.Укратко,може се констатовати да је терористичка организација
заједница људи који се баве тероризмом.
Политичка енциклопедија,Савремена академија,Београд,1975,стр.1079.
Војни лексикон,ВИЗ,Београд,1981,стр.622.
Клаић,Б.:Велики речник страних речи,Зора,Загреб,1966,стр.1245.
Милошевић,М.:Одбрана од тероризма,Свет књиге,Београд,2005,стр.9.
2

3.ИСТОРИЈАТ САМОУБИЛАЧКОГ ТЕРОРИЗМА
Феномен самоубилачких напада не може бити у потпуности схваћен,а да га не ставимо у
његов шири историјски контекст.Чланови група које су се јавиле много раније,све до прве
употребе динамита,нису имале ту непосредност и сигурност властитог уништења, нити су
могли очекивати да ће публицитет за те њихове нападе бити велики као што је
данас.Ипак,они су се заиста ангажовали у неком свесном промишљеном
саможртвовању,уништавајући како војне,тако и цивилне циљеве. Посматрајући историју
тероризма,може се уочити да су самоубилачки напади заправо веома стар
modus operandi
и
да ни у ком случају нису производ двадесетог века.Најстарији пример самоубилачког
напада у име Алаха односи се на један од најзначајнијих догађаја у муслиманској
историји.То је било самоизабрано мучеништво Хусеина ибн Алија у бици код Карбале 800
г,н.е.
3.1.САМОУБИЛАЧКИ НАПАДИ АСАСИНА
Следећи пример самоубилачких напада је добро позната прича о асасинима који су своје
акције изводили од 1090. до 1270. године.Асасини су верска секта настала крајем 11.века у
планинском региону на северу данашњег Ирана.Ти исмаилитски шити,присталице једног
маргиналног учења ислама и уједно непомирљиви противници власти у
Багдаду,припремали су своје чланове да умру приликом извођења напада.За себе су
обезбеђивали публицитет тако што су нападали истакнуте званичнике на јавним
местима,обично током светих празника када је било пуно присутних људи као
сведока.Асасини су дисциплиновано и слепо извршавали наређења свог вође,за кога су
били спремни на све.Смрт као награда за њихове заслуге, није као код противника,нешто
што се избегава већ,напротив,крајње одредиште њиховог трагања.Једна од карактеристика
асасина била је употреба дрога уочи борбе,чиме су себе доводили у стање опијености
којим је потискиван страх од смрти.
Слика 1. Асасин
4
3.2.САМОУБИЛАЧКИ НАПАДИ МУСЛИМАНА У 18. И 19. ВЕКУ
Други историјски пример коришћења самоубилачких напада може се пронаћи међу
муслиманским заједницама у Азији током 18,19. и почетком 20. века,нарочито на обали
Малабар на југозападу Индије,у Атјеху на северу Суматре и у Минданау и Сулу на југу
Филипина.Муслимани су у тим регионима изводили самубилачке нападе у својој борби
против хегемоније Запада и колонијалне власти.Починиоци своју смрт нису поимали као
самоубиство.Шта више,у њиховим очима био је то чин жртве за заједницу и у славу Алаха.
Терористи су били мањина муслиманског друштва,која је била исламска подкултура дуж
приобалне области Индијског океана,али су њихове акције изазивале велики страх међу
Европљанима.Активисти су често били млади и готово увек сиромашни и њихов отпор је
био последица конфликта против колонијалне владавине.Намера индивидуалних
напада,била је да се одбрани интегритет муслиманске заједнице застрашивањем
Европљана и локалних хришћана.Њихове акције је инспирисао осећај религиозне
дужности и жеља да се стекне индивидуална награда.
3.3.САМОУБИЛАЧКИ НАПАДИ РУСКИХ РАДИКАЛА
Употреба самоубилачких напада као терористичке технике није ексклузивно везана за
једну културу или религију.После откривања динамита крајем 19.века,употреба бомби у
терористичким нападима постала је омиљени метод примене у самоубилачкој
тактици.Руски радикали су крајем 19.века обезбеђивали сигуран успех напада тако што су
прилазили сувише близу мети,свесно настојећи да при томе и сами буду разнесени.Та
близина је изузетно важна за успешност акције,пошто су се користиле експлозивне
направе које су тада биле лоше израде.Смрт „за ствар“ била је предмет поштовања,извор
легитимности случаја и сврха окупљања нових регрута.Руски режим успешно је искоренио
добро познате групе као што је била Народна воља много пре што је избила руска
револуција.
3.4.САМОУБИЛАЧКИ НАПАДИ ХЕЗБОЛАХА
Хезболах је постала прва организација која је руководила бројним самоубилачким
нападима против западнх циљева.Религиозно вођство Хезболаха,предвођено шејком
Фадлалахом,освојило је Хомеинијеву доктрину након унутрашње дебате о моралу и
религиозном аспекту саможртвовања.Док Ислам забрањује узимање властитог
живота,Хомеини је био први који је обезбедио религиозну оправданост саможртвовања у
корист легалних исламски циљева.Иако је Хезболах значајно смањио употребу модус
операнди,он је и даље уживао у свом наслеђу као пионир самоубилачких напада у
региону.Шитским терористима,неустрашивим и спремним да се жртвују за одбрану
5

је у многоме допринело израелско протеривање у Либан неколико стотина исламских
фундаменталиста из појаса Газе и Западне обале 1992.године.Можемо рећи да је
самоубилачки фактор у плаестинском терористичком походу имао улогу стратегијског
разграничавања израелско-палестинског мировног процеса.
Слика 4. Припадник Хамаса
Слика 5. Обележје Хамаса
3.6.САМОУБИЛАЧКИ НАПАДИ ТАМИЛСКИХ ТИГРОВА
Статички гледано,према броју изведених напада,најефикаснија и најбруталнија
терористичка организација која је икад употребљавала самоубилачки тероризам јесу
Ослободилачки тигрови Тамилског елама из Шри Ланке,познатији као Тамилски
тигрови.Тамилски тигрови су основани 1972.године у циљу постизања независности за
тамилску мањину која чини 12,5 % становништва Шри Ланке.Свој први већи
неуспех,организација је доживела 1981.године након хапшења неколико њених водећих
чланова.Поука из тог периода била је одлука организације да се сваки њен припадник
снабде капсулом Цијанида коју би носио око врата и употребио у случају евентуалног
7
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti