Bosna i Hercegovina
BRČKO DISTRIKT
BOSNE I HERCEGOVINA
Internacionalni univerzitet
Brčko distrikt BiH
PRAVNI FAKULTET - OSNOVNE STUDIJE
Bezbednost u drumskom saobraćaju
(Seminarski rad)
Predmet: Saobraćajno pravo
Profesor: Student:
Anida Omerović
Br.indeksa: OP853
Brčko 2021.
Босна и Херцеговина
БРЧКО ДИСТРИКТ
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНА
Интернационални универзитет
Брчко дистрикт БиХ
4
1. Ljudski faktor u drumskom saobraćaju
2.1. Faktori relevantni za ponašanje čoveka u saobraćaju
Da bi objasnili ponašanje čoveka u saobraćaju i odgovorili bar delimično na ova složena
pitanja potrebno obuhvatiti ličnost čoveka i utvrditi uticaj na ponašanje u saobraćaju, a
posebno uticaj:
Strukture ličnosti ( organizacija osobina, temperament i osobine temperamenta,
karekter i karakterne osobine, senzorne, psihomotorne i mentalne sposobnosti i dr.);
Dinamike ličnosti ( biološki i socijalni motivi, sklonosti, navike, telesne karakteristike,
stavovi, predrasude, interesi, sposobnost prilagođavanja i dr.);
Doba života ( starost );
Pola;
Socijalno-demografskih obeležja ( mesto rođenja i prebivalište, školska sprema,
zanimanje, bračno stanje, odnosi u porodici, radni status, međuljudske odnose u radnoj
sredini i dr. );
Alkohola i drugih opojnih sredstava;
Umora;
Bolesti;
Medikamenata;
Invalidnosti;
Nedovoljnog znanja i veštine za upravljanje vozilom;
Nedovoljnog iskustva ( saobraćajna zrelost );
Ishrane;
Pušenja;
Ostalih stanja i svojstava
Faktori ( karakteristike, obeležja, sposobnosti, osobine ) kod čoveka relevantni za ponašanje u
saobraćaju nisu konstantni nego se menjaju samo neki brže a neki sporije. Sa aspekta uspeha
sa kojim čovek učestvuje u saobraćaju značajne su promene po sledećim kriterijumima:
Po kriterijumu podložnosti promenama
Stabilne faktore ( karakteristike ), koji su duže vreme nepromenjeni ( psihofizičke,
psihičke i telesne karakteristike, defekti koji onemogućavaju siguran rad, neke
karakteristike ličnosti itd. ).
Vremenski zavisne faktore, podložne menjanju ( doba starosti, nivo obrazovanja,
iskustvo i dr. ).
Kratkotrajni faktori, podložni stalnim promenama ( pažnja, koncentracija,
raspoloženje, motivacija i dr. ).
5
1. Po kriterijumu kvaliteta učinka
Karakteristike čoveka se menjaju tako što se neki poboljšavaju dok u isto vreme kvalitet
drugih opada. Kod nekih faktora kvalitet se jedno vreme poboljšava da bi kasnije kod istih tih
faktora opadao. Npr. sa godinama iskustvo koje se stiče u saobraćaju deluje delotvorno dok u
isto vreme sa starošću psihofizičke sposobnosti čoveka opadaju. Kako će se to odraziti na
ponašanje u saobraćaju zavisi od mogućnosti kompenzacije, odnosno da li faktori koji
dobijaju na kvalitetu mogu kompenzirati gubitak koji je nastao kod drugih faktora.
2. Zahtevi savremenog saobraćaja i psihofizičke sposobnosti čoveka
Učešče u savremenom saobraćaju, naročito upravljanje motornim vozilom, postavlja relativno
visoke zahteve pred čoveka, odnosno njegove psihofizičke sposobnosti. U krajnjoj liniji ovi
zahtevi su posledica naučno-tehnološke revolucije koja pored svog unutrašnjeg, tehnološkog
ima i svoj spoljni društveni sadržaj i smisao. Ona, između ostalog zahteva da se i sam čovek
menja-prilagođava u svojoj organizovanosti i načinu mišljenja. Vreme u kom živimo
karakteriše veoma brz tempo života. Industrijalizacija, mehanizacija, saobraćaj, brzo se
menjaju dobijajući nove karakteristike. U toj silnoj dinamici i napretku nalazi se običan,
prosečan čovek nemoćan da se u potpunosti prilagodi novonastalim uslovima.
Razvitak ljudskih psihičkih i fizičkih sposobnosti je očito sporiji od razvitka njegovih
tehničkih sposobnosti. Radna sposobnost savremenog čoveka postala je neadekvatna radnoj
sposobnosti tehničkih sredstava kojima treba da rukuje. Zbog toga se o ovome, a o
saobraćajnim nezgodama posebno, ne može kvalifikovano raspravljati uz potpuno
zanemarivanje biološkog hendikepa savremenog čoveka. Humanizam kao etički stav kojeg
prihvatamo obavezuje nas da vodimo računa o prirodi čoveka kao vrednosti u svakom
pojedincu.
U savremenom saobraćaju, sa postojećim prevoznim sredstvima, nivoom organizacije
odvijanja, regulisanja, obimom i načinom prezentiranja informacija učesnicima u saobraćaju,
ljudske sposobnosti dolaze u iskušenje. Čovek može tehnički usavršiti vozilo, izgraditi
kvalitetnije i šire puteve, poboljšati druge uslove za odvijanje saobraćaja, ali on ne može,
preko određene granice, usavršiti ( izmeniti ) svoje psihofizičke datosti. Ne može se mnogo
učiniti da se preko određene mere smanji vreme reagovanja, odnosno poboljša reakciona
sposobnost, izmeni stanje usled zaslepljenosti, straha itd. Tu priroda postavlja određene
granice.
Zahtevi u savremenom saobraćaju nekad prevazilaze mogućnosti čoveka.Nesavršenost
ljudske prirode, njegov krvotok, čula, nervni sistem, već od same prirode nisu dorasli takvoj
brzini, snazi vozila i drugim brojnim zadacima koje treba u saobraćaju brzo rešavati. Istina, te
zahteve nekad povećava, tj. sam sebi nameće i sam čovek, jer ga npr. niko ne tera da vozi
većom brzinom i da za određeno vreme pređe neki put.
