САОБРАЋАЈНA КУЛТУРA И ДОПРИНОС ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

TRAFFIC SAFETY CULURE AND CONTRIBUTION LOCAL SELF-GOVERNMENT

Павле Ковачевић, мр Благоје Милинић, Владимир Симиџија

Драган Лончаревић

Резиме:

У раду је дат приказ разматрања о безбедности саобраћаја на путевима са аспекта промене

саобраћајне културе

Сагледана су конкретна истраживања о саобраћајној култури рађена у САД, с

обзиром да је утицај културе на безбедност саобраћаја у овој земљи често заступљен у истраживању
праксе. Као полазна основа за разумевање наведеног, у раду су дата одређења саобраћајне културе.
Такође, на основу постојећих истраживања и података, изнети су одређени садржаји о саобраћајној
култури у Србији. У складу са тренутном реалношћу, предложени су правци могућих акција у циљу
промене саобраћајне културе, као и могућност примене одређених мера, метода и техника, на нивоу
локалне самоуправе.

КЉУЧНЕ РЕЧИ:

КУЛТУРА, БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА, ЛОКАЛНА ВЛАСТ

Abstract: This paper presents thoughts about traffic safety through aspect of  the changes of traffic safety
culture in US. We discussed researches on traffic safety culture conducted in US, because in this country,
mostly, exists investigations on this practice. As a starting base for understanding, in the paper are given
definitions  of  traffic  culture.  Also,  based  on  actual  investigations  and  data,  we  presented  attitudes  about
traffic safety culture in Serbia. In harmony with actual reality, we made suggestions what activities could
be  taken  in  changing  traffic  safety  culture,  and  possibility  of  taking  certain  measures,  methods  and
techniques on local government level.

KEY WORDS: CULTURE, TRAFFIC SAFETY, LOCAL GOVERNMENT

1. УВОД

Резултати  истраживања,  чији  је  предмет  била  промена  саобраћајне  културе,  као  дела  система
безбедности  саобраћаја  на  путевима,  у  појединим  државама  које  практикују,  показало  се  да  се  и
овим путем може утицати на безбедност у друмском саобраћају. Имајући ово у виду, а с обзиром на
примереност и доступност  материјала, као и анализом  истих,  у раду су  изнети ставови истакнутих
стручњака  из  САД.  Аутори  рада  желе  да  укажу да  се  и  на  овај  начин  може,  у  широком  опсегу
активности,  остварити  побољшање  стања  безбедности  у  саобраћају  и  код  нас,  нарчито  на  нивоу
локалне власти.
Саобраћајна  култура  детерминисана  је  одређеним  општим  правилима,  али  и  правилима  одређене
друштвене  средине,  одређене  друштвене  популације  и  конкретне  локалне  заједнице.  Рецимо,
постоје  различити  социјални  ставови,  о  понашању  возача,  о  прекршајима,    о  саобраћајним
незгодама  у  различитим  локалним  срединама.  Ниво  прихваћене  моралности  је  различит  у
различитим  срединама.  Тако,  у  неким  срединама  поштује  се  ограничење  брзине  без  обзира  на
услове саобраћаја, док се у другим срединама не поштују правила ограничење брзине. Правила која
се  поштују  у  једној  средини  не  значи  да  се  поштују  и  у  другој.  Слично  је  са  алкохолом,

Павле Ковачевић, дипл. правник, стручни сарадник за безбедност саобраћаја

[email protected]

мр Благоје Милинић, дипл. инжењер орг.наука, стручни сарадник за безбедност саобраћаја НАВАК,

[email protected]

Владимир Симиџија, дипл. инжењер саобраћаја, стручни сарадник за безбедност саобраћаја

[email protected]

Драган Лончаревић, инжењер саобраћаја, МУП Републике Србије, ПУ за град Београд,

[email protected]

пропуштањем пешака на пешачком прелазу, семафорима и низу других правила. У неким локалним
заједницама  или  неке  групације  грађана  ове  прекршаје  не  прихватају  као  начин  понашања,  већ
починиоци  доживљавају  осуду  средине  и  личну  санкцију  кроз  осећај  одговорности,  за  разлику  од
других  средина  где  је  непоштовање  правила  саобраћаја  прихваћен  начин  понашања,  где  само
полицијска  или  изречена  санкција  од  стране  суда  обезбеђује  минимум  безбедности.  Кроз  однос
према  наведеним  и  другим  правилима  саобраћаја,  а  сматрајући  да  је  највиши  ниво  кутуре
поштовање  правила,  могуће  је  определити  ниво  саобраћајне  културе  у  конкретној  средини  месној
заједници, општини, региону, Републици. У раду су сагледани подаци о откривеним прекршајим у
Републици  Србији  у  2011.  и  2012.  години,  чије  радње  извршења  зависе  искључиво  од  возача,
његовог  става  и  понашања,  дакле  нису  условљене  никаквим  претходним  економским  стандардом,
исправношћу  возила,  регистрацијом,  материјалним  могућностима  или  обавезама.  Уочава  се  да  су
ови  прекршаји,  у  укупном  броју  откривених  прекршаја,  заступљени  са  око  60%,  да  нема  битије
разлике по годинама. Уважавајући објективна ограничења у наведеној анализи, недостатак анкетног
истраживања са ставовима испитаника и не коришћења скала за  утврђивање културних вредности

може се прихватити општи став да је масовност чињења саобраћајних прекршаја последица ниског
нивоа саобраћајне културе. Почетно сагледавање наведених обележја, детерминише потребу
истраживања саобраћајне културе и њеног мењања како на националном тако и на нивоу локалне
заједнице.

2. О ПОЈМУ САОБРАЋАЈНЕ КУЛТУРЕ

Аутори на различите начине дефинишу и тумаче саобраћајну културу. Често остаје нејасно шта је
садржај  саобраћајне  културе,  колики  је  њен  утицај  на  безбедност  саобраћаја,  којим  мерама  и
методама  се  може  повећати  ниво  саобраћајне  културе  и  утицај  на  популацију.  У  Србији  нема
довољно научних и стручих истраживања посвећених овој теми.
Постоје  одређена  истраживања  и  подаци  из  којих  би  се  могли,  оријентационо,  исказати  одређени
ставови  у  погледу  саобраћајне  културе,  а  који  могу  послужити  за  даља  истраживања  на  ову  тему.
Аутори  желе  да  укажу  на  препознавање  кључних  вредности  саобраћајне  културе.  Кроз  искуства
других,  а  уважавајући  сопствену  реалност,  дате  су  одређене  смернице  за  мењање  саобраћајне
културе, уз проналажење  најприхватљивијих  метода и средства, примерених и локалној заједници
у  Србији.  Рад  има  за  циљ  да  приближи  модел  промене  саобраћајне  културе,  а  који  може,  према
схватању  аутора,  послужити  за  планирање  и  предузимање  конкретних  мера  на нивоу  локалне
власти.
Имајући  у  виду  важност  прво  указујемо  на  могуће  дефиниције  културе,  културе  безбедности  и
саобраћајне  културе.  Тако,  Хедлунд  каже  ”најшире  дефиниције  културе  укључују  сво  људско
мишљење  и  деловање,  док  култура  кад  се  тиче  безебдности усмерава  се  на  веровања,  вредности,
норме  и  ствари  које  користе  људи,  а  које  усмеравају  њихове  друштвене  међузависноти  у
свакодневном животу.

Такође, неки наши аутори дефинишу културу као укупност материјалних и

духовних вредности које је створио човек у својој друштвено

историјској пракси, ради савлађивања

природних сила, развоја производње и решавања задатак уопште.

Култура безбедности су подразумевајуће подељене вредности и веровања, која одређују начин на
који се друштво организује и делује у областима која се дотичу безбедности .

Саобраћајну културу чине међусобни односи свих учесника у саобраћају, комуникације у
саобраћају и прилагођавање саобраћаја човеку и човека саобраћају.

Имајући у виду дате дефиниције културе и културе безбедности, професор Хедлунд је указао на
карактеристике саобраћајне културе у САД, а то су : уљуљканост и незаинтересованост, дилема

James Hedlund, Ph.D., Improving Traffic safety Culture in the United States, The Journey Forward, AAA Foundation

for Traffic safety, 2007., www.aaafoundation.org

Мр Миломир Веселиновић,Томо Кишић, Прометна култура са основама психологије,Школска књига , Загреб,

1982.

James Hedlund, Ph.D., Improving Traffic safety Culture in the United States, The Journey Forward, AAA Foundation

for Traffic safety, 2007., www.aaafoundation.org

Мр Миломир Веселиновић,Томо Кишић, Прометна култура са основама психологије,Школска књига , Загреб,

1982