Saobraćajna psihologija Visoka tehnička škola – Niš
1
1. Uvod
Saobraćaj je neophodan i sastavni deo života svakog čoveka. U sklopu
njegovog funkcionisanja, pored nesumljivih ogromnih koristi za prosperitet
društva u celini, javljaju se i specifični problemi koji su karakteristični za ovu oblast
ljudske delatnosti. Sve ove probleme karakteriše nastanak različitih negativnih
pojava, koje, svaka na svoj način, opterećuju celokupno stanovništvo, a među
njima najveći stepen opasnosti imaju saobraćajne nezgode.
Jedan od osnovnih ciljeva svakog društva, u oblasti saobraćaja, predstavlja
stvaranje efikasnijeg sistema bezbednosti saobraćaja koji će biti u mogućnosti da
uspostavi kontrolu u ovoj oblasti društvenog života i štete koje se javljaju usled
negativnih pojava odvijanja saobraćaja, a pre svega saobraćajne nezgode svede
na što manju meru. Zato je potrebno na svim nivoima organizovanja, osposobiti
društveni mehanizam, odnosno organizovati institucije koje će sprovoditi čitavu
lepezu mera u ovoj oblasti društvenog života.
Saobraćajna psihologija je mlado ali široko polje u psihologiji. Saobraćajna
psihologija se prvenstveno odnosi na proučavanje ponasanja u saobraćaju i
psiholoških procesa u osnovi tog ponašanja, kao i na odnos između ponašanja i
nesreće, saobraćajna psihologija se ponekad naziva i mobilnost psihologije,
fokusira na pitanja mobilnosti, individualnih i socijalnih faktora u kretanju ljudi i
roba i putovanja upravljanja i potražnjom.
Psihologija u saobraćaju primarno je vezana za izučavanje ponašanja vozača,
psiholoških procesa koji stoje u osnovi tog ponašanja i njihove povezanosti sa
saobraćajnim nezgodama. Otuda je ključna uloga ljudskih faktora kao uzročnika
nezgoda što podrazumeva nepažnju, umor, donošenje pogrešnih odluka, strukturu
ličnosti kao i nedostatak neophodnih veština za učestvovanje u saobraćaju.
Poznavanje osnovnih koncepata kao i specifičnih potreba različitih učesnika u
saobraćaju doprinosi modifikaciji i eliminisanju nebezbednih oblika ponašanja i
kreiranju «sigurnog» vozača, putem zakonske regulative, edukacije i primenom
marketinških strategija.
Saobraćajna psihologija Visoka tehnička škola – Niš
2
U daljem radu cemo se pozabaviti analizom problema u ulici Dimitrija
Tucovica kod zeleznicke stanice u Nisu.
Cilj analize je identifikacija problema u oblasti bezbednosti saobraćaja koji su
posledica ljudskih faktora, upotrebi teorijske modele u kreiranju odgovarajućih
protivmera kao i da proceni njihovu efikasnost - Upotrebi kvantitativne i/ili
kvalitativne metode u analizi problema u oblasti bezbednosti saobraćaja - Da
dizajnira i sprovede empirijsko istraživanje (od postavke problema do analize
rezultata, izvođenja zaključaka i primene rezultata istraživanja na konkretne
probleme) - Da pripremi kompletan izveštaj o radu i da predloži rešenje problema.
2. Osnova izučavanja saobraćajne psihologije
Pred čoveka se, pri u pravljanju raznim saobraćajnim sredstvima, postavljaju
posebni zahtevi, na koje on nije najbolje prilagođenj ni sa biološke, a ni sa
psihološke strane. Izvesna saobraćajna sredstva kreću se kroz sredine na koje
čovek nije priviknut. Pri letenju piloti posmatraju objekte na horizontu i na zemlju
iz karakteristične perspektive. Velike brzine koje razvijaju vozilo čine posebne
teskoće prilikom upravljanja, pa greške koje se neminovno čine u radnoj aktivnosti
dobile su posebnu težinu. Čak i najmanji previdi u upravljanu mogu dovesti do
nezgoda.
Zahtevi koji se postavljaju pred čoveka u saobraćaju nametnuli su potrebu
da se on bolje upozna u novoj situaciji. Proučavanja ponašanja ljudi i procesa koji
se odvijaju u toku upravljanja vozilom predstavlja oblast kojom se danas bavi
saobraćajna psihologija.
Ova naučna disciplina je najviše usmerena na
proučavanje ponašanja vozača, pilota, masinovođe, i dr. u saobraćaju. Najšire
shvaćeno ono proučava udeo ljudskih činilca u saobraćaju i transportu.
Pri razmatranju ponašanja čoveka u bilo kom saobraćajnom sistemu polazi
se od toga da je on deo sistema, posebno u situacijama upravljanja vozilom. Pri
velikim brzinama drumskih vozila, kada je bitno vreme operacijama, dolazi do
sjedinjavanja funkcija coveka i vozila. Tada je sve programirano u minimalnim
vremenskim intervalima; svaka funkcija vozila se doživljava kao deo vozača, pa je
Saobraćajna psihologija Visoka tehnička škola – Niš
4
Blok šema raznih funkcija vozača u sistemu vozač, vozilo i put:
Put
Druga vozila
Sopstv. Vozila
Pešaci
Iz uprošćenog prikazivanja uloge vozača i njegovog ponašanja u sistemu,
vidi se udeo koji ima u sistemu put-vozilo-vozač i u bilo kom saobraćajnom
sistemu pri upravljanu avionima, brodovima, itd. U svim tim sistemima velika je
uloga čoveka i poznavanje i ponasanje coveka kao komponente saobraćajnih
sistema značajno je za funkcijonisanje saobraćajnih sistema. A to su upravo
pitanja koja proučava saobraćajna psihologija, polazeći od osnovnog koncepta da
je čovek deo sistema kojim upravlja.
Rezultati o raznim psihičkim procesima i drugim osobinama, bitnim za
razumevanje ponašanja čoveka u saobraćajnim uslovima, potiču iz
fundamentalnih psiholoških eksperimentalnih istraživanja i primenjenih
istraživanja u saobraćaju i industriji.
Vreme reakcije
U saobraćajnoj i svakodnevnoj situaciji uočava se da postoji izvestan zastoj
od preuzimanja nekih informacije iz sredine do iniciranja odgovora. Taj vremenski
period koji protekne u pripremanju odgovora naziva se
vreme reakcije
. Ono
obuhvata otkrivanje draži, događaja ili bilo koje druge informacije iz sredine I
Osobine vozača: ličnost, stavovi, iskustvo, sposobnost i dr.
Komande vozila
Opažanje i
pažnja vozača
Odluke vozača i
izbor odgovora
Motorni
odgovori vozača
Automatska
čula
Pokazivači
Automatske
komande
Čulni sistemi
vozača
Saobraćajna psihologija Visoka tehnička škola – Niš
5
odabiranje odgovarajućeg odgovora na tu informaciju. Vreme reakcije najviše
predstavlja zastoj u pripremanju odgovora.
Vreme, kao bitno obeležje, prati svaki psihički proces. Saznanje o trajanju
jednog procesa otkriva brzinu izvođenja i složenost samog procesa. Stoga se, od
samog pocetka, pored merenja pripremljenjosti na odgovor, vreme reakcije
koristilo kao metoda za određivanje složenosti mentalnih radnji. Glavna tekšoća
koja se javila u određivanju vremena mentalnih procesa je bila kako tačno odrediti
početak i kraj neke mentalne radnje. Pošto se to teško može odrediti, uzeti su
spoljni vidljivi događaji tih radnji za određivanje tih momenta. Obična pojava
čulne draži predstavlja početak radnje koja se završava mišićnim odgovorom. U
različitim situacijama vreme koje protekne od draži do odgovora je veoma
različito. Detaljnom analizom vremena koje protekne od draži do odgovora posle
razgraničavanja prisutnih činilaca moguće je otkriti šta se događa u toku zastoja.
3. Bliži opis grada i mesta snimanja
Niš se nalazi u niškoj kotlini uz upće NIšave u Južnu Moravu na 43°19' Severne
geografske širine i 21°54' Istočne geografske dužine. Uži centar grada je na 194m
nadmorske visine (kod spomenika u ceantru). Najviša tačka na teritoriji grada je
Sokolov kamen, vrh na Suvoj planini (1.523m nadmorske visine), a najniža
nizvodno od ušća NIšave u Moravu kod mesta Trupale (173m nadmorske visine).
Područije grada zahvata površinu od 596,71km, na kome se nalazi Niš, Нишка
Бања i 68 prigradskih i seoskih naselja.
Geografski, Niš se nalazi na raskrsnici najvažnijih balkanskih i evropskih
saobraćajnih pravaca. U Nišu se magistralni pravac, koji vodi sa severa, dolinom
Morave iz pravca Beograda, račva na pravac ka jugu, dolinom Vardara prema
Solunu i Atini, i pravac ka istoku, dolinom Nišave I Marice prema Sofiji, Isatanbului
dalje ka Bliskom Istoku.
Saobraćajna psihologija Visoka tehnička škola – Niš
7
