Saobraćajna signalizacija

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADŽMENT U 

SAOBRAĆAJU

NIŠ

SEMINARSKI RAD

Putni saobraćaj sa osvrtom na saobraćajnu signalizaciju

2

Sadržaj:

1. Uvod

3

2. H  orizontalna si gnalizacija

4

2.1 D  efinicija h orizontalne s      ignalizacije

6

2.2 P odela h          orizontalne s ignalizacije

7

2.3

Elementi horizontalne signalizacije

8

2.3.1Uz dužne ozn  ake 

8

2.3.2Po prečne oz nake

10

2.3.3

Oznake van standarda

12

2.3.4Mark  eri 

13

3.

Vertikalna signalizacija

14

3.1 P         odela v   ertikalne s ignalizacije

15

3.2

Osnovni principi i zahtevi vezani za saobraćajnu signalizaciju

17

3.3

Vođenje saobraćaja

19

3.4

Boje osnove znakova putokazne signalizacije

20

3.5 Č itanje s aobraćajnih z nakova

21

4.

Svetlosna s ignalizacija –      S                                                                        emafori

23

4.1 Ist orija sem   afora 

23

4.2 S emafori z a r   egulisanje k retanja v ozila

24

4.3 S emafori z a r   egulisanje k retanja p ešaka

26

4.4 S  emafori z a r                egulisanje k retanja t   ramvaja

27

Literatura

28

4

2.

Horizontalna signalizacija

Problem podele kolovoza puta ili ulice na smerove kretanja, pojavio se uz razvoj 

transportnih  sredstava  i  saobraćajne  mreže.  U  početku,  on  nije  mogao  biti  efikasno  i 

trajnije rešen,  jer  su  putevi  i  ulice  uglavnom  bili  bez  kvalitetnog  kolovoznog  zastora  i 

čvrste podloge. Primena kamenih materijala omogućila je primenu nekih oblika horizontalne 

signalizacije. To je,

 pre svega, bila mogućnost da se kamena podloga izvede u nekoj teksturi ili od različito obojenog 

kamena, postavljenog po zamišljenoj sredini kolovoza. Izgradnja savremenih puteva i ulica a

 posebno pojava velikog broja vozila na njima, istakla je problem odvajanja smerova 

kretanja, najviše zbog povećanja brzine kretanja vozila i pojava čeonih sudara vozila. Na 

putevima su se najpre pojavile oznake tzv. centralne linije, koje su istovremeno značile i 

zabranu preticanja a kasnije su se razvile brojne oznake koje se koriste na ulicama. 

Prvi elementi horizontalne signalizacije primenjeni su u SAD još 1900. godine na jednom 

putu u državi Mičigen. Već 1930. godine javlja se ideja o primeni svetloodbojnih elemenata 

(tzv. "perla") koji se dodaju u osnovnu masu bojila, čime se dobija kvalitetnija i vidljivija 

horizontalna signalizacija u noćnim uslovima. Tokom 1937. godine u SAD su testirani i prvi 

aplikativni materijali za horizontalnu signalizaciju. Upotreba horizontalne signalizacije je u 

početku bila ograničena zbog sporosti ugradnje i nerazvijene tehnologije proizvodnje 

bojila. Tek posle drugog svetskog rata počinje masovnija upotreba horizontalne signalizacije, 

obraća se pažnja na razvoj I dizajn mnogih elemenata, izradu standarda i normativa, a 

paralelno se vrlo brzo razvija i tehnologija proizvodnje raznih bojila i drugih materijala 

kao i postupci njihove ugradnje. U našoj zemlji, pojedini elementi horizontalne signalizacije 

korišćeni su prvi put pre drugog svetskog rata u većim gradovima, uglavnom na 

najvažnijim ulicama. Prilikom kaldrmisanja ulica, centralna linija naglašavana je 

postavljanjem kamenova približno sličnog oblika, a kod ugradnje kocke pešački prelazi su 

označavani metalnim značkama ili pločama od klinkera (markeri). Kasnije, pedesetih 

godina u upotrebi su posebna sintetička bojila, a poslednjih godina primenjuju se 

praktično sve tehnologije koje se koriste u svetu. Oznake horizontalne signalizacije na 

ulici ili putu su vrlo važni delovi korišćene saobraćajne opreme (u koju još spadaju 

saobraćajni znakovi, putokazi, smerokazi,svetlosni signali i sl.) jer se, po svom položaju, 

nalaze u centralnom polju pažnje vozača (slika 1).

Slika 1.

5

Oblik polja pažnje vozača menja se zavisno od brzine vozila, saobraćajnih uslova na

 putu   i   građevinskih   karakteristika 

saobraćajnice.  Granice  polja  pažnje, 

vozača  koji  se  nalazi  na  dvosmernom 

putu  obeleženom       horizontalnom   

signalizacijom,

 prikazane su na slici 2. Može da se uoči da 

se oblik  polja  pažnje  menja  u zavisnosti 

od

 brzine vozIla, konfiguracije terena i od pravca

 pružanja   puta.   Pravac   pružanja   puta   se 

naglašava   horizontalnom   signalizacijom 

odnosno orijentacija vozača se olakšava jer 

 postoje 

prostorni 

orijentiri 

izvedeni 

oznakama  horizontalne     signalizacije. 

Veličina  polja

 pažnje vozača se smanjuje odnosno povećava

u zavisnosti od brzine kretanja vozila.  Granice

 polja pažnje utvrđuju se eksperimentalno, 

registrovanjem rasporeda,učestanosti trajanja

 pojedinih fiksacionih tačaka pri nekim 

(poznatim) uslovima u saobraćaju.

Slika 2

.

7

2.2

Podela horizontalne signalizacije

Osnovna podela horizontalne signalizacije potiče od namene oznaka. Ova podela 

uslovljena je položajem oznaka u odnosu na simetralu kolovoza puta ili ulice. Tako postoje:

•

uzdužne oznake,

•

poprečne oznake, i

•

ostale oznake.

U grupu uzdužnih oznaka spadaju različiti tipovi linija: razdelne linije, ivične linije, linije 

vodilje i sl.

U grupu poprečnih oznaka spadaju linije zaustavljanja (ova oznaka se često naziva I 

"stop" linija), pešački prelazi, prelazi biciklističkih staza, kosnici, graničnici itd.

U grupu ostalih oznaka spadaju strelice, natpisi, polja i linije za usmeravanje, oznake za

 parkiranje itd.

HS  se  vrlo  često  deli  i  prema  različitim  svojstvima  koja  poseduje  (trajnost,  svetloodbojnost 

itd.). Ta podela je uslovljena karakteristikama i svojstvima materijala koji se koriste za 

ugradnju odnosno karakteristikama samog postupka ugradnje.

Slika 5. Uzduzna oznaka kod 
HS 

Slika 6. Izrada 
poprecne
oznake(pešački prelaz)