САДРЖАЈ

УВОДНИ ДИО...............................................................................................2

НЕПОСРЕДНО УПОЗНАВАЊЕ САОБРАЋАЈА......................................5
Прелажење преко улице...........................................................................9
Вожња бицикла........................................................................................13
Возила јавног саобраћаја и понашање везано уз њих..........................15

УЛОГА САОБРАЋАЈНОГ ПОЛИЦАЈЦА.................................................16
Улога семафора........................................................................................18
Саобраћајни знаци које треба да упознају деца...................................20

ДИДАКТИЧКЕ ИГРЕ...................................................................................22

САРАДЊА ДЈЕЧИЈЕГ ВРТИЋА И ПОРОДИЦЕ......................................25

ЗАДАЦИ ВАСПИТАЧА...............................................................................27

САОБРАЋАЈНЕ АКТИВНОСТИ................................................................28

ИСХОДИ САОБРАЋАЈНОГ ВАСПИТАЊА.............................................30

ЗАКЉУЧАК...................................................................................................32

ЛИТЕРАТУРА...............................................................................................33

УВОДНИ ДeО

         Путем у школу, на посао, излет пролази се улицама, стазама, путује
трамвајем, аутобусом и сл. Улице, цесте, стазе, мостови где се крећу људи,
бицикли, аутомобили, трамваји и друга возила називају се путеви. Путевима
се може ходати пешице, може се возити трамвајем, аутомобилом или другим
возилом.   Возила   превозе   и   различите   предмете   као   што   су   храна,   одјећа,
углљен,   дрво   и   остало   што   нам   је   свакодневно   потребно   за   живот.   Ово
кретање људи и возила по путевима назива се саобраћај. (Коларевић, 1961
год., стр.5)
         Према подацима Уједињених нација у свету годишње у саобраћајним
незгодама страда око 15,000.000 деце до 14 година старости, од тога око пола
милиона смртно. Постоје ипак разлике, зависно од развијености земље. Тако
у развијеним земљама у свега 6 % саобраћајних незгода учествују деца, док
се у неразвијеним овај проценат пење на 15 %.
         Наведени подаци подстакли су одговорне за саобраћај да предузму низ
мера заштите деце које су показале да повећавање броја возила не мора да
повећа угроженост   учесника у саобраћају. У земљама Европске заједнице,
где   годишње   погине   око   2.000   деце,   просечан   број   погинуле   деце   у
саобраћајним незгодама у периоду од 1990. до 1997. године опао је са 161 на
116 деце, док је просечан број деце пешака у саобраћајним незгодама за исто
подручје и период опао са 56 на 40 деце. Запажа се да су у неразвијеним
земљама   првенствено   спречавали   најтеже   саобраћајне   незгоде   (са
погинулима),   а   посебно   саобраћајне   незгоде   са   децом.   Разним   мерама   је
повећана   активна   безбедност   саобраћаја   (смањена   тежина   саобраћајних
незгода). (Каменов, 2001 год., стр.3)
         Када је у питању наша земља, констатација да су саобраћајна култура
становништва   и  дисциплина   у   примени   саобраћајних   прописа   ниски,   није
новост, као ни чињеница да то доводи до забрињавајуће угрожености свих
категорија учесника у саобраћају. Посебан проблем је што нам је возни парк
застарио, а саобраћајнице у лошем стању, што уз поменуту недисциплину,
често има трагичне последице. Према степену угрожености становништва у
саобраћају сврставамо се у земље са највећим страдањем људи  у односу на
постојећи   обим   саобраћаја   и   степен   моторизације.   Безбедности   деце   у
саобраћају   се   не   поклања   довоњно   пажње   због   чега   је   угроженост   деце
предшколског узраста и ђака висока и има тенденцију пораста.

     Дјецу старијег узраста могуће је више осамостаљивати у кретању улицом
„Упућивати их до оближње радње, до поште, школе и слично да обаве неки
задатак   или   однесу   поруку   (без   прелаза   улице),   а   притом   контролисати
њихово кретање.
         Послије тога може се коментарисати било да су се добро понашали на
улици или да би их кориговали.
     Послије обављених шетњи са децом се може разговарати о ономе што су
деца видјела и доживјела. Могу то бити и наметнуте теме као нпр.: Чиме све
можемо   да   се   превеземо   до   мора?,   Чиме   бисмо   најбрже   стигли?,   Гдје   на
улици деца смију да се играју?; Шта нам говоре саобраћајни знаци? и сл.
При томе се могу користити разна средства (слике, сликовнице, филмови и
др.). Разна средства привлаче пажњу деце и подстичу их да износе раније
стечена   искуства.   Тако   на   примјер,   дијафилм   „Бата   и   лопта“   може   се
користити више пута. Као и код сваког другог посматрања, потребно је да
васпитач претходно укаже дјеци на то што ће се посматрати, односно у чему
је,   у   главним   цртама,   садржај   филма.   Затим   се   приказује   дијафилм   уз
одређена   објашњења   да   би   се   слике   боље   схватиле.   У   току   гледања,
питањима се деца подстичу да запажају и коментаришу појаве. Када су деца
упознала дијафилм, другом приликом им се унапријед да задатак: „гледајте и
запамтите шта све има на улици“; или „гдје се све бата игра лоптом“; „куда је
лопта бјежала“; „на којим је мјестима било опасно“ и сл. ( Брадић и Диклић,
1980 год., стр.85)
         Послије шетње у којој су деца посматрала како се одвија саобраћај на
некој   већој   раскрсници,   васпитач   може   сређивати   дјечија   искуства   уз
прављење погодне макете. Макета се може правити на столу или на поду уз
помоћ припремљених трака за раскрсницу, погодних фигура људи и деце,
играчака разних возила и припремљених саобраћајних знакова и семафора.
Васпитач уз ангажовање саме деце поставља фигуре, симулира ситуације и
рјешава задатке заједно са децом. Дијете иде улицом-куда треба да се креће?
Стави га на тротоар. Ставите аутомобиле на мјесто куда се они крећу. Гдје би
ставили семафор, знак за пјешачки прелаз, знак за паркирање возила? Зашто
ту?
         На погодним сликама деца могу проналазити возила која иду њиховом
улицом,   која   се   могу   кретати   по   води   или   само   превозити   робу.   Могу
проналазити сличности и разлике за два возила или пак заједничко својство
за читаву групу возила. Могу им се читати погодни стихови, пуштати плоче
са   пјесмама.   Научене   пјесме   деца   могу   пјевати.   Доживљена   искуства   о
саобраћајним возилима и саобраћају на улици, могу представљати ликовним
радовима.

         Са децом старијег узраста може се разговарати о разним догађајима у
саобраћају,   посебно   о   онима   о   којима   коментарише   телевизија   или   пише
штампа. Дјеци треба дозволити да и сама кажу шта су о томе чула, шта они
мисле   и   сл.   Треба   водити   рачуна   да   при   таквим   разговорима   не   дође   до
непотребног застрашивања деце.
          Тамо   гдје   има   услова   потребно   је   уредити   саобраћајни   полигон.   На
полигону су стазе за кретање, раскрсница и постављени саобраћајни знаци
(семафор, стоп, скретање лијево и сл.). Обиљеженим простором деца се крећу
на   тротинетима,   трициклима,   бициклима,   ролерима.   При   томе   поштују
одређена правила понашања у саобраћају.

Саобраћајни полицајац у вртићу Радост

Слободна дјечија игра је погодна васпитна ситуација у којој деца на разне
начине примјењују и користе своја искуства о саобраћајним средствима и
кретању на улици. У њима деца користе разне играчке-саобраћајна средства.
Њих деца користе за превоз имитирајући „вожњу аутобусом, возом“ и сл.
Преносе разне коцке и други грађевински материјал. Дјечију пажњу посебно
привлаче механичке играчке, возила која се крећу уз навијање или помоћу
батерија. Могу се користити и домино-саобраћајни знаци и домино-
саобраћајна средства или игра са кецељама на којима су нацртана возила.
Деца обучена у кецеље у игри опонашају кретање и звук возила чији знак
носе.

      Уживљавању деце у поједине улоге доприноси и одговарајућа музика уз
коју се може увјежбати ритмичко кретање у свим смјеровима.
     У једном дијелу собе може се импровизовати кутић саобраћаја. Обиљежи
се   стаза   или   раскрсница   помоћу   трака,   апликација   или   грађевинског
материјала.   На   раскрсницу   се   стави   семафор.   Најпогоднији   је   семафор
укључен на струју или батерије. Припреми се опрема за саобраћајца, а могу
се   ставити   и   други   саобраћајни   знаци.   Деца   се   као   возачи   са   играчкама-
саобраћајним средствима, крећу по стази или преко раскрснице. При томе
поштују саобраћајне захтијеве.

Прелажење преко улице

Прелажење преко улице је један од најосјетљивијих и најодговорнијих
елемената учешћа у саобраћају, приликом чега пјешацима пријети највише
опасности ако не буду довољно предострожни и пажљиви.
Дјеци је дозвољено да прелазе улицу само са одраслима. То значи да
дијете треба да стане код прелаза улице и сачека родитеља или васпитача да
га преведу, а ако они нису присутни, да се обрати некој другој одраслој особи
за помоћ.

Савјети за безбједан прелазак улице