Универзитет у Бепграду 

Факултет сппрта и физичкпг васпитаоа 

 

 

 

Завршни рад 

 

Сарадоа плејмејкера и центра у нападу у кпшарци 

 

 

 

 

Студент:   

 

 

   

 

Ментпр:  

Вук Малиџан                                            Ред. прпф. др Саша Јакпвљевић

 

 

 

 

 

                     

 

 

 

 

      

 

 

Бепград, 2013. гпдине 

 

 

 

 

 

Вук Малиџан 

Завршни рад 

 

 

Универзитет у Бепграду

 

Факултет сппрта и физичкпг васпитаоа 

 

Завршни рад 

Сарадоа плејмејкера и центра у нападу у кпшарци 

 

Студент: 

 

 

 

Ментор: Ред. проф. др Саша Јаковљевић 

Вук Малиџан                              

      Чланови комисије 

                                         1. Ред. проф. др Миливоје Каралејић 

 

                                       2. асис Радивој Мандић 

 

Датум: 

 

Београд, 2013. године 

background image

 

 

 

Вук Малиџан 

Завршни рад 

 

 

1. 

УВОД 

 

Готово  да  нема  човека  који  није  чуо  за  овај  спорт.  Према  мишљењима  науке 

кошарка  се  сматра  комплексним  спортом  који  је  детерминисан  бројним  моторичким 

способностима.  Ипак,  приметно  је  да  су  доминантне  моторичке  способности  брзина, 

која  заузима  значајно  место  у  факторској  структури  успешности  многих  спортова,  па 

тако  и  кошарке,  те  снага.  Сама  кошарка  се  може  дефинисати  као  спорт  у  којем  две 

екипе  састављене  од  пет  играча  покушавају  остварити  што  више  поена  убацивањем 

лопте кроз обруч коша под одређеним правилима. 

 

Почетак кошаркашке игре датира пре нешто више од 100 година (1891.) и везан 

је за Спрингфилд, Масачусетс, САД

.

 

 

У то време др Џејмс Нејсмит (рођен 06.11.1861. – умро 28.11.1939.) радио је као 

професор  физичког  васпитања  у  тадашњој  школи  Кристијан  Воркерс  (CHRISTIAN 

WORKERS) 

данас    Спингфилд  Колеџ.  Као  тренер  фудбалског  тима,  настојао  је  да 

измисли  неку  занимљиву  игру  у  затвореном  простору  за  студенте  током  зимског 

периода. За две недеље осмислио је основна правила нове игре.  

 

Пет основних правила др Нејсмитa:  

 

1.   Игра се округлом лоптом, рукама.  

 

2.   Играч не може трчати са лоптом.  

 

3.      Било  који  играч,  може  заузети  било  коју  позицију  на  терену  у  било  које 

време.  

 

4.   За време игре нема физичког контакта између играча.  

 

5.   Кош је постављен водоравно изнад терена. 

 

До  поена  се  долази  убацивањем  лопте  кроз  обруч  коша  под  условом  да  је 

лопта прошла кроз обруч одозго. Екипа која на крају утакмице оствари већи број поена 

је победник. Кош дат унутар лука (6, 75 м) вреди 2 поена,  изван лука вреди 3 поена, а 

слободно бацање вреди 1 поен. 

 

Лоптом  се  управља  њеним  одбацивањем  од  подлогу  (дриблинг)  или 

међусобним  додавањем  између  саиграча.  Телесни  контакт  који  омета  играча  у  игри 

није дозвољен (прекршај). Постоје строго одређена правила и начини на које се лопта 

сме водити. 

 

 

 

Вук Малиџан 

Завршни рад 

 

 

 

Он  је  изабрао  две  дрвене  корпе  за  брескве  и  приковао  их  за  зид  балкона  у 

дворани.  Висина  на  коју  су  заковане  и  висиле  корпе  била  је  одређена  висином 

балкона.  Ова  висина  је  била  10  стопа  (3,05  м)  и  тако  случајно  идеално  одабрана, 

никада се није мењала. 

 

Нова  игра  постигла  је  велики  успех.  Оригиналних  13  Naismith-ових  правила 

било  је  базирано  на  принципу  да  су  кошеви  постизани  вештином  играча,  а  потом 

снагом.   

 

Први јавни кошаркашки сусрет одигран је 02.03.1892. године између студената 

и  наставника  Спрингфилд  Колеџ  (Springfield  Collage).  Студенти  су  победили  са  5:1  у 

присуству  преко  200  гледалаца.    Кошарка  је  почела  свој  поход  на  остали  део  света 

тако што је прво прешла границе Мексика, као најближе земље која се граничи са САД. 

 

Од 1896. године постигнути кошеви из игре су вредновани са 2 поена, а кошеви 

постигнути  из  слободних  бацања  1  поен.  Исте  године  су  се  Чикаго  (Chicago)  и  Ајова 

(Iowa) 

сусрели  у  првој  утакмици  два  колеџа.  По  пет  играча  је  било  дозвољено  за 

наступ  у  сваком  тиму.  Чикаго  (Chicago)  је  победио  резултатом  15:12.  Нити  један  тим 

није правио измене и у игру уводио резервне играче. 

 

Др  Џејмс  Нејсмит  контролисао  је  правила  игре  до  1896.  године,  када  питање 

тумачења  и  измена  правила  прелази  у  надлежност  Аматерске  спортске  федерације. 

Федерација је 1897. године увела опште прихваћено правило да се тим састоји од пет 

играча. Пре увођења овог правила, понекад се дешавало да се на терену појави и по 

50 играча у сваком тиму. 

 

Све  до  1932.  године  можемо  углавном  говорити  о  америчким  кошаркашким 

правилима.  Преостали  део  света  развијао  се  под  утицајем  локалних  ентузијаста  са 

одређеним  помодарским  примесама  пристиглим  из  САД.  Правила  нису  била 

стандардизована  на  међународном  нивоу.  Светски  Y.M.C.A.  комитет  у  сарадњи  са 

Спрингфилд  колеџом  установио  је  1927.  године  Међународну  школу  за  физичко 

васпитање  у  Женеви.  То  је  био  повод  за  окупљање  представника  кошаркашких 

асоцијација  на  састанак  у  Женеву,  који  су  18.06.1932.  године  основали  Међународну 

аматерску  кошаркашку  федерацију  (ФИБА).  На  том  скупу  били  су  присутни 

представници  осам  држава.  За  првог  председника  ФИБА  изабран  је  Леон  Буфард 

(Leon Bouffard

) из Швајцарске, а за генералног секретара Ренато Вилијам Џонс (Renato 

William Jones

) из Велике Британије. 

background image

 

 

 

Вук Малиџан 

Завршни рад 

 

 

2

. ПОЗИЦИЈЕ У КОШАРЦИ 

 

Иако правила не одређују постојање позиције, она су се развила као битан део 

кошарке. Од настанка па до сада променила су се правила о томе који играч игра коју 

позицију.  Начин  игре  је  поделио  играче  на  спољне  и  унутрашње  играче.  У  спољне 

играце спадају: плејмекер, бек и крило, док у унутрашње играче спадају: крилни центар 

и центар. Током првих пет деценија развитка кошарке користила су се 2 бека, крила и 

центар,  од  1980.  године  у  петорци  која  наступа  на  терену  сваки  играч  има  другачију 

улогу. 

 

Плејмејкер

 (

point guard, PG)

  

 

организује напад читаве екипе контролисањем 

лопте и њеним правилним уочавањем  саиграча у прилици. 

 

Бек

 

шутер  (shooting  guard,  SG

шутер  је  играч  који  шутира    према  кошу 

највише  у  утакмици  од  кога  се  очекује  успешно  извршавање  тих  шутева,  док  се  у 

одбрани шутер брине за најбољег противничког шутера. 

 

Крило  (small  forward,  SF

)  је  задужено  за  остваривање  поена  далеким 

шутевима  с  крила  или  пробијањем  по  крилу  према  кошу,  док  се  у  одбрани  крило 

првенствено  брине  за  одбрамбене  скокове  и  одузимања  лопти  противницима,  иако 

понекад може играти и активнију улогу у одбрани. 

 

Крилни  центар  (power  forward,  PF)

 

игра  нападачки,  често  леђима  окренут 

према  кошу  због  лакшег  примања  лопте  од  саиграча,  док  се  у  одбрани  бори  против 

противничког крилног центтра (одбрана човек на човека) или чува кош, тј. смештен је 

испод коша (у зонској одбрани). 

 

Центар (center

C

)

 

 

користи масу и висину за закуцавање кошева у нападу, док 

у одбрани игра испод коша с намером заустављања противника према кошу. 

 

Сва ова места и позиције играча су флексибилне. Понекад ће екипа користити 

напад са 3 шутера, од којег се крилни центар или центар замењује једним шутером. У 

игри се на позицијама највише мења плејмејкер и шутер, поготово ако ти играчи имају 

истанчан осећај за вођење игре и дриблање лоптом. 

Želiš da pročitaš svih 42 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti