DIPLOMSKI RAD
Tema:
SARADNJA PORODICE I ŠKOLE KAO FAKTOR PREVENCIJE
NEUSPEHA UĈENIKA
1
SADRŢAJ:
I TEORIJSKI PRISTUP PROBLEMU ISTRAŢIVANJA
1. Uvod ……………………………………………….……......…......……..…...... 00
2. Teorijske osnove rada …………………………….…………............…..…..…. 00
3. Definisanje osnovnih pojmova …………………...……..…….........……....…... 00
4. Kontinuitet i iskazivanje školskog uspeha ..……...…...............…............…........ 00
5. Uzroci školoskog neuspeha …………………………………............................. 00
6. Oblici ispoljavanja školskog neuspeha ………………………………................. 00
8. Posledice školskog neuspeha ....……...……………...……................................. 00
9. Identifikacija neuspešnih učenika i mogućnost prevencije školskog
neuspeha …………………………………………………………........…............ 00
10. Strategija za predupredjivanj školskog neuspeha
11. Potreba za saradnjom porodice i škole kao faktor prevencije neuspeha……….. 00
12. Značaj saradnje porodice i škole kao faktor prevencije neuspeha učenika ….... 00
13. Planiranje saradnje porodice i škole……………………………………………. 00
14. Osnovni oblici saradnje porodice i škole………………………………………. 00
15. Ostali oblici saradnje porodice i škole…………………………………………. 00
16. Principi saradnje porodice i škole……………………………………………… 00
17. Uslovi za uspešnu saradnju porodice i škole kao faktor prevencije neuspeha
učenika………………………………………………………………...……….. 00
II METODOLOŠKI PRISTUP PROBLEMU ISTRAŢIVANJA
1. Predmet istraţivanja…………………………………………………………….. 00
2. Problem istraţivanja……………………………………………………………. 00
3. Ciljevi i zadaci istraţivanja…………………………………………………….. 00
4. Hipoteze istraţivanja…………………………………………………………… 00
5. Varijable istraţivanja…………………………………………………………… 00
6. Metode, tehnike i instrumenti istraţivanja……………………………………… 00
7. Uzorak istraţivanja…………………………………………………………… . 00
8. Obrada podataka……………………………………………………………….. 00
III REZULTATI ISTRAŢIVANJA……………………………………………….. 00
IV ZAKLJUČNA RAZMATRANJA ……………………………………………. 00
V LITERATURA……………………………………………………………….… 00
3
značajnog stanovišta, dodjemo do zaključka o mogućnostima i teškoćama koje prate
saradnju porodice i škole.
Prelazak sa razredne na predmetnu nastavu je domen u obrazovanju koji dotiče i
učenike i roditelje. Ucenici se susreću sa više osoba, tj. nastavnika, za razliku od
razredne nastave(u kojoj dominira učitelj/ica), a od roditelja se očekuje da proširuju i
produbljuju saradnju sa školom.
Strukturu ovog rada čine teorijska i empirijska osnova. Teorijska razrada
obuhvata pitanja i probleme saradnje porodice i škole, pitanja koja se odnose na
''neuspešne'' učenike, postojeće oblike saradnje izmedju porodice i škole, kao i
principe koji se odnose na saradnju izmedju porodice i škole.
Empirijsku osnovu rada čini metodološka postavka problema kao i rezultati
obavljenog istraţivanja o efikasnosti saradnje porodice i škole kao faktora prevencije
neuspeha učenika.
4
II TEORIJSKE OSNOVE RADA
Kao tematsku podlogu za ovaj rad, opredelila sam se za humanističku
pedagogiju.
Humanistička pedagogija u pojedincu vidi jedinstvenu i kompletnu ličnost koja moţe
da saznaje, otkriva sopstveni značaj i razvija se. Po ideji humanističke pedagogije
svaki čovek ima svrhu i cilj- ČOVEK JE SLOBODNI DELATNIK.
Pristalice humanističke pedagogije ističu postavku: svaki čovek u sebi nosi potencijal
za zdrav razvoj i napredak.
Medju zastupnicima ove teorije ističu se: Tomas Mor, Mišel Montenj, Erazmo
Roterdamski, Fransoa Rables.
Humanistički orijentisani pedagozi zastupaju ideju o postovanju i uvaţavanju
ličnosti deteta, vaspitanje slobodnog čoveka kao i slobodan razvoj njegovog duhovnog
i telesnog razvoja. Akcenat je na tome da dete treba da se privuče i zainteresuje za rad,
a tu funkciju ostvaruju učitelji/nastavnici i nastavni sadrzaji. Nastavni sadrţaji treba
da su pravilno koncipirani, da mogu da podstiču, zainteresuju, motivišu i aktiviraju
učenike.......
Humanistička pedagogija svoje osnove nalazi u pedagogiji egzistencijalizma.
Svaki čovek u sebi nosi neki potencijal i predodredjen je da bude slobodan i treba
nastojati da se to i ostvari. Dostici slobodu je u osnovi pedagogije egzistencijalizma.
Pravac u pedagogiji označen kao humanizam naglašava da u detetu/čoveku treba
aktivirati i razviti njegove latentne potencijale i aktivirati ih. Svakom detetu treba
omogućiti da se razvije kao kreativna, spontana i slobodna ličnost. Da u ţivotu
oslonac pronalazi u samom sebi, ma kakav izbor i selekciju vršio.
Svaki čovek je ličnost za sebe. U skoli dete treba da je u poziciji subjekta, da aktivno
učestvuje u vaspitno-obrazovnom procesu i na taj način da maksimalno ispolji svoje
potencijale.
Pored navedenih pozitivnih obeleţja, pedagogiji humanizma upućena je kritika
sa stanovišta slobode u vaspitno-obrazovnom radu. Ova sloboda se ne odnosi na to da
učenici mogu da rade sta hoće, već se odnosi na slobodu izraţavanja svojih misli i
osećanja, a samim tim i ţelja i potreba. U osnovi je poštovati ličnost svakog učenika i
verovati u njegove sposobnosti.
PODSTICATI A NE SPUTAVATI!
Humanistička pedagogija i saradnja porodice i škole stoje u uzajamnom odnosu.
Poštovanje i uvaţavanje ličnosti deteta je u osnovi humanističke pedagogije, a
saradnja porodice i škole se zasniva na poštovanju i uvaţavanju ličnosti roditelja, tj.
nastavnika.
Izmedju te saradnje nalazi se učenik, kao posrednik izmedju ove dve institucije.
Saradnja izmedju porodice i škole treba da je organizovana na pravi način i
6
( Pedagoška enciklopedija 2, 1979: 414).
* Definicija škole
- Pedagoški rečnik:’’ Škola je samostalna i samoupravna radna
organizacija u kojoj se sprovode zajedničko vaspitanje i obrazovanje omladine ali i
odraslih po utvrdjenom planu i programu.''
( Pedagoški rečnik 2, 1967: 601).
3.
Uspeh u nastavi
- Pedagoška enciklopedija:” Iskazivanje ostvarenih materijalnih
(informativnih, spoznajnih, kognitivnih), funkcionalnih (formativnih,psihomotornih,
operativnih) i vaspitnih zadataka tj. kvaliteta i kvantiteta stečenog znanja.'' Uspeh u
nastavi iskazuje se numerički (od 1-5 u osnovnim i srednjim školama i od 5-10 na
višim školama i na fakultetima), kao i slovno (A,B,C) i opisno ocenjivanje (uţe i
šire). (Pedagoška enciklopedija, 1979: 483 ).
* Uspeh u nastavi
-Pedagoški rečnik: ''Uspeh u nastavi je postignuće koje odgovara
nivou aspiracije nekog lica ili ga čak prevazilazi. Doţivljavanje uspeha doprinosi još
većem zalaganju i stvara povoljan stav prema daljem učenju.
Nasuprot tome, često doţivljavanje neuspeha dovodi do obeshrabrenosti i frustracije,
umanjuje zainteresovanost, stvara ravnodušnost, pa čak i otpor prema daljem radu.''
( Pedagoški rečnik 2, 1967: 496).
Nikoleta Milošević, pod terminom školski uspeh podrazumeva sledeće termine: 1.
realizacija unapred postavljenog cilja, 2. subjektivno osećanje koje prati ishod
odredjene aktivnosti, tj. samoevaluacija odredjene aktivnosti, 3. postignuće koje je u
skladu sa nivoom očekivanja pojedinca, ili ga prevazilazi, 4. stepen usvojenosti
znanja, veština, navika, psihofizičke sposobnosti, odnosno razvoj ličnosti u
celini.Tokom svog istraţivanja, iznela je zapaţanje da uspeh učenika u školi zavisi od
nivao IQ. Pored nivoa IQ, uspeh u školi zavisi i od: 1. osobina ličnosti, 2. motivacije,
3. očekivanja roditelja od deteta po pitanju uspeha u školi. (Milošević-N., 2004: 21-
68)
4
. Školski neuspeh
- Pedagoška enciklopedija: “Postignuće učenika pojedinaca ili
učeničkih grupa (razreda, cele škole, ili više škola na nekom području), koje ne
zadovoljava unapred prihvaćene kriterijume uspešnosti u vaspitno-obrazovnom radu
škole. ''Ti kriterijumi proizilaze iz vaspitno-obrazovnog programa. (Pedagoška
enciklopedija, 1979 : 115 ).
Sovjetski teoretičari
- neuspeh u školi posmatraju kao propust u formiranju dečje
psihičke delatnosti. Ne moţe se saznati kada je propust nastao, ali se moze otkriti o
kakvoj vrsti propusta je reč.
Po Okonju
- neuspeh u školi nastaje kao posledica narušavanja odnosa izmedju
učenika, nastavnika i spoljašnjih uslova. Dolazi do neuskladjenosti sa zahtevima koji
se stavljaju pred učenika i njegovih mogućnosti.
Učenici koji nisu uspešni u školskim aktivnostima, uspeh pokazuju u
vanškolskim aktivnostima. ( prema-Kneţević-Florić, O., 2007 : 136-140).
