Uvod

Saradnja između predškolske ustanove i porodice je od najvećeg značaja za ostvarivanje

ciljeva vaspitno-obrazovnog rada i polazi od stanovišta da porodica ima ključnu ulogu u životu
deteta.Upoznavanje sa osnovnim karakteristikama porodice (socijalni, kulturni, ekonomski,
obrazovni status...) doprinosi razvoju saradnje na način koji odgovara porodici i doprinosi
ostvarivanju osnovnih ciljeva i zadataka vaspitno-obrazovnog procesa.

Kontinuirana saradnja vrtića i porodice doprinosi, kako razvoju deteta i unapređivanju

rada   vaspitača   tako   i   razvoju   roditeljske   uloge.Prvi   korak   u   planiranju   saradnje   predstavlja
upoznavanje mogućnosti i očekivanja porodice.Osnovni principi saradnje sa porodicom baziraju
se na negovanju partnerskog odnosa, poštovanju ličnosti i uloge roditelja, širokoj ponudi raznih
mogućnosti za  uključivanje  roditelja,uvažavanju  ideja  roditelja,  ideji  da saradnja  kao  proces
zahteva   vreme,   strpljivost   i   zajedničku   odgovornost,profesionalnom   u   odnosu   prema
informacijama dobijenim od roditelja,poštovanju privatnosti porodice.

Uslov za zdrav i prirodan razvoj deteta je u prvom redu sređen porodični život. Život

deteta u porodici je, prva, najveća i nezamenljiva  škola za dete. Od odnosa koji u porodici
vladaju , zavisi kakvo će biti dečje mentalno zdravlje. Uslovi koji postoje u porodici utiču da se
dete uspešnije razvija ili zaostaje u razvoju. Prema tome, može se reći da se u porodici daje
temelj celokupnog  vaspitanja  dece.  Međutim,  kao  što  su  deca značajna za roditelje,  ona su
značajna   i   za   naše   društvo,   predškolske   ustanove,   škole   i   radne   organizacije.   Društvo   je
podjednako odgovorno za vaspitanje kao i porodica.

Sve viši standard, složeniji proces proizvodnje, mnogobrojni međusobni drustveni uticaji,

dinamičniji tempo života i rada, i sve zaoštrenija borba društvenih ideologija u svetu, doprinose
da i vaspitanje najmlađih postane složenije i teže. Činjenica je da ovi faktori doprinonose porastu
porodica u kojima roditelji sve manje vremena provode sa decom a sve su više predaniji poslu.
Pred društvo se sada postavlja da preduzme neophodne mere i obezbedi uslove za normalan
razvoj, pre svega dece zaposlenih roditelja.

Organizovano predškolsko vaspitanje postaje neophodnost savremenog života u smislu

planskog i sistematskog delovanja na fizički i psihički razvoj predškolske dece, pa se na taj način
smanjuju razlike koje proizilaze iz različitih socio-kulturnih porodičnih uslova i stvaraju
ravnopravni uslovi za razvoj dece ovog uzrasta.

Ali, ta neophodnost predskolškog vaspitanja nikako ne treba da predstavlja, zamenu

podičnom vaspitanju, niti da oslobađa roditelje obaveze vaspitanja svoje dece jer vaspitanje u
vtiću je samo dopuna porodičnom vaspitanju. Što ukazuje na činjenicu da preškolske ustanove i
porodicu treba kombinovati, a ne suprotsavljati. Veća isprepletenost porodičnog života i
predškolskih ustanova, njihova važna uloga u razvoju i vaspitanju dece, zahteva da se mnogi

elementi koji karakterišu porodično vaspitanje unesu u vaspitno-obrazovni rad sa decom u
predškolskim ustanovama i obrnuto. Na taj način roditelji i vaspitači upućeni su na međusobnu
saradnju kako bi obezbedili ujednačene sadržaje, sredstva i metode vaspitanja deteta.

Porodica ima veliku ulogu i u stavaranju osnova moralnog vaspitanja deteta. Ovo

vaspitanje odvija se u porodici, pre svega, kroz interakciju članova šire porodice, i zavisi od
međusobnih odnosa roditelja i odnosa roditelja prema samom detetu. Ono što je karakteristično
za dete predškolskog uzrasta jeste da se ono indentifikuje sa ponašanjem svojih roditelja , kao i
sa njihovim moralnim stavovima. U tom periodu ono je izrazito emocionalno vezano za svoje
roditelje. Sve što se događa u porodici , utiče na dete tj. na stvaranje njegovog moralnog lika. U
skladnoj porodici u kojoj postoje korektni odnosi, puni ljubavi i poštovanja dete stiče ljubav
prema radu, poštovanje društvene imovine, i odraslih ljudi.

Kada govorimo o uspešnosti vaspitanja dece u porodici treba naglasiti da značajnu ulogu u

tome imaju socijalni i pedagoški uslovi u porodici kao i odgovornost roditelja za vaspitanje
deteta. Obilje negativnih pojava u porodici kao što su zanemarivanje deteta, alkoholizam, loši
odnosi među roditeljima, nizak kulturni i emocionalni nivo odnosa među članovima porodice,
odražavaju se na poremećaje u razvoju i u vaspitanju deteta.   Naučne činjenice potvrđuju   da
osnovne vrednosti porodičnog vaspitanja čini skladna porodica, u kojoj dete, odnosno deca i
svaki član imaju svoje mesto i uloge.   Ovi uslovi neposredno utiču na emocionalni,socijalni i
moralni razvoj deteta  i formiranje najznačajnijih crta karaktera gde spadaju hrabrost, optimizam,
samopouzdanje, socijabilnost, snalažljivost i dr. Vaspitanje u porodici sastoji se i u prenošenju
iskustava, pravila, normi, i odnosa u društvu na iskustvo i na ponašanje deteta.

U savremenoj pedagoškoj nauci preovladava mišljenje da se u porodici stvaraju osnove

fizičkog, društvenog, i moralnog vaspitanja i razvoja deteta.

Fizičko vaspitanje i razvoj u porodici ne tiče se samo pravilne ishrane već i organizacije

odmora, sna, higijenskih navika, ali i fizičke aktivnosti deteta. Mnoga istraživanja pokazuju da
većina roditelja ne pridaje potreban značaj fizičkom vaspitanju deteta. Oni pod time uglavnom
podrazumevaju samo sportske aktivnosti u kasnijem dobu, i akcenat stavljaju na brigu o zdravlju
i ishrani deteta. Ne treba zaboraviti da fizičko vaspitanje deteta u porodici upravo zavisi od
ličnog odnosa roditelja prema fizičkoj aktivnosti i sportu.

Porodica ima veliku ulogu i u stavaranju osnova moralnog vaspitanja deteta. Ovo vaspitanje

odvija se u porodici, pre svega, kroz interakciju članova šire porodice, i zavisi od međusobnih
odnosa roditelja i odnosa roditelja prema samom detetu. Ono što je karakteristično za dete
predškolskog uzrasta jeste da se ono indentifikuje sa ponašanjem svojih roditelja , kao i sa
njihovim moralnim stavovima. U tom periodu ono je izrazito emocionalno vezano za svoje
roditelje. Sve što se događa u porodici , utiče na dete tj. na stvaranje njegovog moralnog lika. U
skladnoj porodici u kojoj postoje korektni odnosi, puni ljubavi i poštovanja dete stiče ljubav
prema radu, poštovanje društvene imovine, i odraslih ljudi.

Pored primera odraslih, na moralno vaspitanje deteta u tiče i njihovo nastojanje da osposobe

dete da bude samostalno u obavljanju zadataka. U formiranju osnova za moralno vaspitanje u
porodici od izuzetne važnosti je i radno vaspitanje. Radno vaspitanje u porodici može da se
ostvari ako se dete uključi u zadatke i poslove koje roditelji obavljaju u kući, a koji su u skladu
sa mogućnostima i sposobnostima samog deteta. Radnim vaspitanjem dete stiče radne navike,
tačnost, urednost, ljubav prema radu i svest o njegovoj potrebi i značaju.

Svaki roditelj mora biti svestan da najznačajniji uticaj na vaspitanje deteta ima on sam i

ostvaruje ga ličnim primerom, jer se deca indentifikuju sa njihovim stavovima i ponašanjem, i od
njih traže najveću podršku i podsticaj. Zbog toga primarni uslov vaspitanja deteta je svakako
topao i spontan odnos roditelja prema detetu, ispunjen stvarnim sadržajem ljubavi i razumevanja

Lukić-Havelka, D. : Porodica, dete, dečji vrtić, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1985. Str. 46-49.

i   poštovanja   dečije   ličnosti.   Mnogi   roditelji   prave   grešku   kada   govore   da   sa   decom   imaju
prijateljski odnos, da jedni drugima prašataju i da se ne svađaju.  To je u suštini površna fraza ,
kojom većina roditelja ustvari prašta sama sebi za postupke  koje ne treba da čine pred detetom.
U slučajevima kada dete učini sličan postupak, roditelj ga grdi rečima da je ono malo i da nema
prava da čini iste stvari koje čini roditelj. Roditelj sam treba da postupa pred detetom ispravno,
jer će  ga na taj način najbolje vaspitati i da se i ono ponaša onako kako to on očekuje od svog
deteta. To je bitno i za stvaranje osećaja sigurnosti kod dece, jer se tako formira dečiji karakter,
odnosno vlastiti stav u obliku samosvesnosti, hrabrosti, ponosa  a sve to pomaže da se ujedno
ima   i   zdrav   odnos   prema   drugim   ljudima   i   okolini   uopšte.

Takođe za vaspitanje deteta u

porodici, neophodno je postojanje reda u organizaciji života, poštovanje pravila te organizacije
od strane svih članova, i postojanje odnosa poštovanja među samim članovima.

U uslovima modernog društva kada su roditelji često prinuđeni da deo svojih ulog prebace

na predškolsku ustanovu, važno je da uvek imaju na umu činjenicu da ljubav, sigurnost i zaštitu
koji oni pružaju svom detetu ne može da zameni ni jedna vaspitno-obarazovna institucija, bez
obzira na njihovu stručnu osposobljenost. Roditelji sa ustanovama mogu da podele uloge u
vaspitanju i razvoju sposobnosti, osobina i crta karaktera deteta, , ali treba da znaju da je njihova
uloga, a time i odgovornost znatno veća.

1.3.

Karakteristike i funkcije vaspitanja u dečjem vrtiću

Ako posmatramo istorijski, začetke predškolskih ustanova predstavljali su azili, sirotišta

za decu bez roditelja, a jedna od prvobitnih funkcija bila je preuzimanje brige o deci dok su
roditelji na poslu, ili pak kada su ulovi roditeljskog doma nepovoljni za njihov razvoj

Predškolske ustanove dugo su tretirane kao čuvališta dece u jednom periodu njihovog življenja.
Do velike promene dolazi sredinom prošlog veka kada se težište rada i ciljevi predškolskog
vaspitanja prenose sa fizičkog zdravlja i izgrađivanja dobrih navika na socioemocionalni razvoj
da bi kasnije istaknuto mesto zauzeli kognitivni razvoj i sposobnosti potrebne za uspeh u školi.

Sa razvojem društva pojavljuje se i potreba da se oba roditelja za određeni period

oslobode brige o deci, ali se tim oslobađanjem ne umanjuje njihova briga, odgovornost, a ni
ljubav prema njima. Naprotiv, omogućava im se da oni obavljaju neke druge funkcije u radu,
društvenim aktivnostima, slobodnom vremenu itd. U oblasti vaspitanja i obrazovanja postaje
neophodna društvena intervencija, uz prenošenje nekih sadržaja i oblika na institucije i vaspitače
i obuhvatanje sve ranijih uzrasta koji su nekada bili isključivo u domenu porodice.

Lukić-Havelka, D. : Porodica, dete, dečji vrtić, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1985. Str. 49-50.

Kamenov, E. :

Vaspitanje predškolske dece

, Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2006. Str. 157-159.

sam   život   u   predškolskoj   ustanovi,   to   je   organizacija   života   značajan   faktor   u   vaspitanju
predškolske dece. Kao osnovno načelo organizacije života dece u predškolskoj ustanovi može se
uzeti težnja da se život u samim ustanovama približi  prirodnim uslovima življenja dece  i da se
svakom detetu omogući kontakt sa vršnjacima kao kontakt sa vaspitačem. Pored pomenutog vrlo
je važna i emocionalna podrška i uvažavanja individualnih  razlika i osobenosti.  Život u ovim
ustanovama po svojoj organizaciji i strukturi razlikuje se od porodičnih uslova. Još jedno od
osnovnih načela   rada predškolske organizacije je da ona u isto vreme predstavlja i životnu i
vaspitnu sredinu. To znači da ove organizacije moraju da odgovore elementarnim životnim,
afektivnim i intelektualnim potrebama predškolske dece.

Pored pomenutih karakteristika i funkcija koje ima predškolsko vaspitanje u institucijama

ono još sadrži i određene zadatke. Ono što bi se izdvojilo kao osnovni zadatak jeste da ovo
vaspitanje treba da očuva, podrži, oplemeni i podstiče  spontane izraze stvaralačkih potencijala  i
mogućnosti deteta  na predškolskom uzrastu. Osim ovog glavnog postoje i posebni zadaci koje
možemo   svrstati   u   sledeće   :

1) briga za fizički razvoj deteta (a i psihički), 2) briga za

intelektualno vaspitanje deteta 3) društveno-moralno vaspitanje 4) estetsko vaspitanje.

Kad govorimo o

fizičkom razvoju

deteta vaspitanjem treba ispuniti odnosno odgovoriti

na sledeće zadatke:



očuvati zdravlje deteta i stvoriti kod njega osnovne higijenske navike,



uticati na formiranje spretnosti, kako bi u potpunosti i skladno vladalo
svojom motorikom,



uticati na formiranje fizički skladno razvijenog deteta,



razvijati i oplemenjivti čulnu osetljivost deteta kao osnovne
pretpostavke za spoznaju sveta.

U oblasti zdravstvene zaštite ostvaruje se zdravstveni nadzor i preventivni oblici zaštite , preko
kojih dete usvaja kulturno higijenske navike

Zadaci koje treba ispuniti u oblasti

intelektualnog razvoja

deteta su sledeći:



treba oplemeniti i podržati razvoj saznajnih sposobnosti kao što su:
radoznalost, spremnost da u okviru svojih mogućnosti izrazi svoja lična
iskustva da se interesuje za predmete i pojave da postavlja pitanja i uočava
predmete i samo daje objašnjenja i tumačenja ,



oplemeniti maštu, percepciju, i razvija osnove logičkog zaključivanja i
mišljenja,



stvoriti uslove da dete dobro ovlada govorom i razvija sposobnosti deteta za
sve vidove komunikacije,