Висока школа струковних студија за васпитаче
Семинарски рад из предмета:
Породична педагогија
Тема:
Сарадња васпитача и родитеља у припреми деце за
полазак у школу
Професор: Студент:
Др Ратко Пејић Валентина Лазић
74/10
Шабац
3.5.2013.
Садржај:
Страна бр.
Увод..................................................................................................................1
Зшто је вжна сарадња................................................................................2,3
Породица и вртић у развоју детета......................................................3,4,5
Дете, родитељ и васпитач – активни чиниоци у васпитању...........5,6,7
Значај усаглашености васпитних поступака између родитеља и
васпитача....................................................................................................7,8
Сарадња између родитеља и васпитача у вртићу...........................8,9,10
Предност сарадње породице и дечјег вртића................................11,1213
Закључак..................................................................................................14,15
Литература.................................................................................................16
Зашто је важна сарадња
Васпитно-образовни утицај породице је тако велики да га је врло тешко,
скоро немогуће, заменити деловањем институције, без обзира колико је она
добро организована. Поједини образовни програми, који су утицали на дете
преко породице, били су успешнији, а њихови ефекти трајнији у оној мери у
којој су родитељи били придобијени за сарадњу.
Одговорност родитеља не сме никако бити умањена чињеницом да деца
похађају предшколску установу, која треба свим средствима да потпомогне
родитељске васпитне напоре. У супротном случају, ако се установа схвати као
замена за породицу, то може да умањи васпитну улогу и мотивацију оба
родитеља, као најзначајнијих фактора који утичу на развој детета.
Васпитни поступак васпитача не може се усмерити само на дете и водити
рачуна само о њему, васпитач мора бити окренут и породици из које дете
потиче, узимајући у обзир социо-културни контекст у коме оно проводи највише
времена.
Породица и предшколска установа треба да сарађују у интересу васпитања и
образовања деце. Активна комуникација, сарадња и договарање са
родитељима, заштитиће дечје учење од расцепканости и учиниће да оно буде
континуирано и целовито.
Сарадња између предшколске установе и породице може значајно да се
унапреди уколико се повећа знање родитеља о томе како њихова деца уче и
развијају се, ако схвате значај своје улоге у тим процесима и потребе
комплементарног деловања с установом, као и ако се код њих изграде
позитивни ставови и очекивања у односу на образовање деце и поверење у
установу. На тај начин им се може помоћи да смишљеније организују
образовну средину и културне подстицаје у родитељском дому, као и да се код
њих формира свест о сопственим могућностима да допринесу правилном
развоју и успешном учењу своје деце.
2
Корист за дете која се остварује сарадњом вртића са породицом:
континуитет породичног и институционалног васпитања;
лакша адаптација и боље прихватање вртића;
контакт са већим бројем одраслих;
сагледавање родитеља у другом углу
Корист за родитеље која се остварује сарадњом вртића и породице:
упознавање свог детета ван породичног контекста;
усавршавање родитељских вештина;
Ллична сатисвакција-испољавање властитих способности, талената...
Корист за васпитача која се остварује сарадњом вртића и породице:
повећање професионалне компетенције-бољим познавањем родитеља,
боље ће разумети дете, боље планирати и организовати рад;
већа подршка, разумевање и уважавање од стране родитеља;
техничка помоћ-од добијања идеја до помоћи у реализацији.
Породица и вртић у развоју детета
Васпитање у породици је природан процес, који резултира из целокупног
начина живота у породици, међусобних односа поверења и љубави између
њених чланова, климе и атмосфере, њене чврстине и заједничких интереса
њених чланова. Дете се најпре у породици социјализује, односно стиче
искуства о животу, о људима и њиховим међусобним односима.
Оно стиче свест о самоме себи, усвајајући и формирајући одређене моралне
ставове, погледе и схватања о свету који га окружује. Ма колико сваки родитељ
желео добробит свом детету, па према томе се и трудио у подизању и
васпитању свога детета, породица је заслужна и одговорна, како за развој и
васпитање детета, тако и за извесне пропусте.
3
