Savladavanje krize

UNIVERZITET ZA POSLOVNI INŽINJERING I MENADŽMENT

BANJA LUKA

Ekonomski fakultet

Seminarski rad:

SAVLADAVANJE KRIZE

Mentor: prof. dr. Dragan Đuranović

BANJA LUKA, maj 2013 NIKOLA VUKADIN ED-2-019/12

Savladavanje krize

UVOD

Otvarajući preduzeće, veće ili manje, često preduzetnici ne razmišljaju o krizi poslovanja sve
dok se preduzeće ne nađe u njoj, a I tada krizu teško prepoznaju. Šta treba činiti kada se
preduzeće nađe u krizi? Kako krizu prepoznati i kako iz krize izaći...? To su najčešća pitanja sa
kojima se danas susreću današnji menadžeri!

Kriza preduzeća je neplanirano i neželjeno stanje, razdoblje kada se sukobljava staro i novo, na
stari se način više ne može poslovati, a još nije potpuno jasno kako bi trebalo dalje. Kriza je
razdoblje kada su ugrožene temeljne vrednosti preduzeća. Kada se kaže temeljne misli se na
likvidnost, uspešnost, rentabilnost i potencijale uspeha. Kriza potencijala uspeha znači ne samo
to da preduzeće ima gubitke, nego uopšte nema proizvod ili uslugu sa kojim bi ostvarivala
poslovni uspeh. Kriza potiče od grčke reči krizis,što znači odluka. Kriza je razdoblje kada
trebaodlučiti, a nismo spremni za odluku i ne znamo šta odlučiti, nismo sigurni kako i kojim
putem dalje.

Nesumljivo je da ne dovodi svaka promena preduzeće u opasnost. Ali takođe je činjenica da
pojedina preduzeća nisu spremna za promene i da nemaju mehanizme koji mogu rano ukazati na
opasnosti koje se mogu pojaviti tiho i sa svih strana u isto vreme. Isto tako su, za našu zemlju,
bitne i istorijske posledice, koje se tiču ne-tržišnih uslova privređivanja u socijalističkom
društvu.

Kao posledica ovoga, veliki broj naših preduzeća nalazi se u krizi. Prezaduženost i nelikvidnost
najčešći su problemi naših preduzeća.
Turbulencija promena kao pojava koja ukazuje na ubrzavanje usložnjavanja situacije prisutna je
u celom svetu. Dakle, može se reći da danas živimo u svetu promena, ali će njih u budućnosti biti
svakako i više. Kao posledica toga kriza preduzeća u budućnosti je neminovnost.
Stoga, izgradnja sistema detektovanja promena i upozoravanja na opsanosti treba da bude
prioritet preduzećima koja žele da opstanu i u ovom veku.

Savladavanje krize

naracionalno korišćenja osnovni su uzrok nastanka poremećaja,što utiče na smanjenje efikasnosti
i rezultata poslovanja. Kriza kao izraznedovoljne efikasnosti i organizovanosti, dovodi u pitanje i
sam opstanak preduzeća.
Polazeći od područja na kome nastaje, kriza može biti:



Upravljačko-rukovodna kriza

– nju karakteriše stanje neadekvatng kadrovskog

ekipiranja i nesinhronizacija aktivnosti usmeravajućeg karaktera.



Tržišno-razvojna kriza

– ona se manifestuje u nedovoljnom ovladavanju trendovima

promena na tržeštu, kako u kraćem, tako i u dužem periodu.



Ekonomsko-finansijska kriza

– označava stanje narušenih finansijskih tokova i

rezultata poslovanja, što je posledica nesklada između efekata i ulaganja. Manifestuje se
u nemogućnosti izmirenja obaveza prema zaposlenima, dobavljačima, državi.



Socijalna kriza

– javlja se usled nemogućnosti izmirenja obaveza prema zaposlenima,

što za posledicu ima stvaranje nepoverenja, a manifestuje se u isticanju zahteva, protesta,
obustave rada i sl.



Organizaciono-pravna kriza

– to je izraz neuređenosti odnosa unutar sistema i

komunikaciha sa subjektima u okruženju, manifestuje se u elementima dezintegracije i
narušavanju normativne osnove funkcionisanja preduzeća.

EKSTERNI UZROCI KRIZE

Kao najvažnije eksterne uzroke krize izdvajamo: smanjenje tražnje, intenziviranje konkurencije,
loša cenovna politika, državna politika, štrajkovi, i nepovoljni sled okolnosti- sankcije, ratovi...

Posledice promena privrednog okruženja mogle bi su u principu podeliti u dve kategorije:
1. Recesije, i
2. Krize grane

Recesije se može načelno opisati kao pogoršenje uslova u celoj privredi. Po svim pravilima, ovi
uslovi deluju ograničeni vremenski period. Nakon protoka jednog takvog pogoršanja može se
računati na poboljšanje situacije. Ugroženost određenog preduzeća ovim uslovima zavisi
isključivo od veze poslovanja preduzeća- konjukturna kretanja i od njegove sposobnosti
prilagođavanja na promene izazvane takvim zbivanjem. Delovanje recesije na preduzeće zavisi i
od grane privrede kojoj preduzeće pripada, pošto efekat recesije nije isti po sve grane privrede.

Kriza   grane   ima   sasvim   druge   uzroke,   posledice   i   vremenske   dimenzije.   Kriza   grane   se
karakteriše stagnacijom, smanjivanjem određenih tržišta, ali i njihovim podmlađivanjem. Takve
pojave   su   često   izazvane   kroz   zasićenost   tržišta,   ali   krizu   grane   izazivaju   i   pojave   novih
tehnologija ili mala tražnja. Pri tome je važno saznanje da su takve pojave u svakom slučaju sa
vremenski neograničenim dejstvom.često osetljivost jedne grane uzrok je i za krizu preduzeća
koja   posluju   u   toj   grani.   Postoji   brojni   primeri   u   privrednoj   istoriji   u   kojima   su   u   krizom
pogođenim granama neka preduzeća zauvek nestala, a druga uspela da izdrže sve izazove i danas
stoje mnogo bolje nego ranije.
Većina uzroka krize grane leži u: izmenama potreba kupaca (time i novom tržišnom situacijom),
promena bazne  tehnologije zbog  inovacije,  u  supstituciji.  Krize  grane  obično  nastaju  u  fazi
stagnacije privrede. Životni ciklus grane daje suštinske smernice za situaciju te grane. Primer

Savladavanje krize

razvoja nove tehnologije i njen uticaj na dotada postoječe tržište jeste razvoj računara koji je
uništio   sve   velike   proizvođače   pisaćih   mašina.   Pored   napred   pomenutih   uzroka   krize   treba
napomenuti i uzrok vezan za rastući diskontinuitet razvoja okruženja. On se može opisati kao
prekid dosadašnjih poznatih trendova razvoja u skoro svim segmentima okruženja preduzeća i
sve češćim napadima na segmente koji su već tradicionalno stabilni.
Opšta   recesija   i   privreda   grane   podiže   na   viši   nivo   mernu   lestvicu   privrednog   uspeha,   a
preduzeća   koja   nisu   u   stanju   da   ispune   očekivanja   za   normalno   funkcionisanje   u   takvim
uslovima   nesumnjivo   propadaju,   dok   druga   jačaju   svoju   poziciju.   Prva   ostaju   ispod   merne
lestvice i za kaznu moraju napustiti tržište. Zbog toga se recesija naziva i “časom istine”.
U trenutku kada su loša vremena za granu, preduzeće može pokazati da li poseduje dovoljno
interne snage i potencijala menadžmenta. Kriza grane, dakle, za pojedinačno preduzeće ne znači
nikakvu   neizbežnu   sudbinu.   Individualna   sposobnost   rukovodstva   je   presudna   za   opstanak
preduzeća u slučaju egzogenih uzroka krize.

Kada se govori o egzogenim uzrocima krize mogu se nabrojati sledeći:



Egzogene strategijske kize:

promene u ponašanju potrošača;

opadajuća kupovna moć;

kontraktivan razvoj cele privrede;

promene u politici zaliha tržišnih učesnika;

sezonska kolebanja;

zasićenost tržišta;

ekstermna zavisnost od jednog kupca...

krize grane;

promena kursa;