SAVREMENA POLITIČKA EKONOMIJA
1. Klasična politička ekonomija – ekonomika – savremena politička ekonomija
(Vasiljević, str. 4-10, 13-15)
КЛАСИЧНА ПОЛ.ЕКОНОМИЈА
= 1теоријски сис.анализе друштвене производње либералног капитализма;
-
родоначелник
= Виљем Пети;
-прве школе економске мисли →
меркантилизам и физиократизам
!
-Маркс је сковао термин ,,класични економисти''
-
Монкретјен
дао име политичкој економији 1615.год ;
*ПОЛИТИЧКА ЕКОНОМИЈА = научна дисциплина грађанског друштва у чији су
настанак уграђени ставови Лока, Хјума и Хобса!
-капитализам = омогућио слободу конкуренције произвођача;
-допринос класичне пол.економије = увођење синтагме ,,
политичка''
у дефинисање науке о
економском животу друштва.
-Џемс Стјуарт → пол.економија = наука о начину производње у контексту нације-државе;
*ШТО ЈЕ ЕКОНОМИЈА ЗА ДОМАЋИНСТВО – ТО ЈЕ ПОЛ.ЕКОНОМИЈА ЗА ДРЖАВУ *
-по Смиту, политичка економија има 2 основна циља :
1)
да обезбеди обилан приход/животна
средства за народ.
2)
да снабде државу (заједницу) довољним
↓
↓
приходом за обављање јавних служби.
Тј.има циљ да обогати народ и суверена!
-третирање ПЕ као науке и као вештине _
1) она анализира чињенице посматрањем (позитивна ПЕ )
2) даје вредносне судове о друштву (нормативна ПЕ )
↗ у класичном периоду ПЕ = била
синтетичка
наука!
-
Сједињеном применом рада, машине и капитала = добију се производи и деле се међу 3 класе
заједнице :
а) власницима земље
б) власницима главнице или капитала
в) радницима
*ГЛ.проблем пол.економије = одредити законе који управљају том поделом!
- упоредо са инструменталним (Смит) егзистира и социјално-класно (Рикардо) и технолошко одређење
предмета (Џ.Ст.Мил)
-крајем 19.века = формиране 2 школе ПЕ, одржале се до данас, спона су класичне са савременом
пол.економијом :
марксистичка пол.ек. и маргиналистичка (субјективна) економиКА
;
-основни однос у ПЕ = однос између човека и предмета потрошње; формулисана је ТЕОРИЈА ВРЕДНОСТИ
на основу корисности предмета (његове реткости);
МАРГИНАЛИЗАМ
= разграничење предмета ПЕ на 2 области :
чисту и примењену
ПЕ
(а код Валраса и на 3.дисциплину : моралну науку;)
...задржавајући за предмет ПЕ само проучавање чисте економије!
ЧИСТА ПЕ
= теорија одређења цена у хипотетичком режиму апсолутне конкуренције; Целина свих
ствари (не/материјалних, које могу имати цену јер су ретке + корисне + количински ограничене)
формира друштвено богатство!
*Чиста ПЕ посматра, излаже, објашњава;
*Примењена ПЕ проучава односе изм.људи и природе, саветује,прописује, усмерава;
*Социјална Ек. = наука о односима људи 1их према другима; бави се проблемима расподеле друштвеног богатства. (Леон Валрас)
ЕКОНОМИКА
: тежиште на проучавању економских чињеница (а не на проучавању класа као тада у
ПЕ ); ... или ПЕ проучава како људи живе, како се крећу, мисле у обичним животним пословима;
ПОЗИТИВНА НАУКА
;
= наука о рационалном избору!
↗ ,,праксеологија'' = генерална теорија рационалног људског понашања, по којој је сврховита људска
акција = апсолутна претпоставка за објашњење сваког понашања (па тако и економског)!
-за Маршала, ПЕ = наука о чињеницама;
-замена ПЕ позитивном (
ПОЗИТИВИСТИЧКОМ ЕКОНОМИКОМ
–
НАУКОМ О ЧИЊЕНИЦАМА
) значила је одбацивање
нормативног просуђивања о карактеру предмета којег проучава.
-Пол Самјуелсон – добио Нобелову награду за економију '70.
-Економика је из економске науке
искључила
њен : - друштвени карактер
(економика=наука о индивидуалном избору по1инца)
- историјски карактер
( посматра по1инце независно од начина произвоње)
- вредносни карактер да је претвори у пр.науку!
( не изриче вредносне судове, бави се чињеницама!)
САВРЕМЕНА ПЕ
: анализира економски облик организације савременог капитализма, настојећи да
утврди тенденције његовог развитка; анализира чињенице + изриче вредносне судове о односима који
владају у економском животу савременог капитализма, који доминантно утичу и одређују начин
организације производње модерног друштва;
ПОЗИТИВНА & НОРМАТИВНА НАУКА
.
-заснива се на резултатима анализе класичне ПЕ и модерне економиКЕ и интегрише их“
-треба да узме у обзир и критичке ставове, алтернативне оријентације и теоријске доприносе, да их
анализира, заузме став према њима и да их уважи.
-придржава се усвојене формалне поделе на МИКРОЕКОНОМИЈУ и МАКРОЕКОНОМИЈУ _
1
ˉ
производне 1инице и њихове промене, понашања потрошача, тржишта и тржишних структура,
тржишне равнотеже.
2 третира целину привреде (начин њене репродукције), циклусе, развој, кредит, запосленост, утицај
ˉ
државе и међународни процес репродукције (глобалну доминацију начина производње)!
*
ЦИЉ истраживања
= алокација оскудних ресурса а хијерархијски уређене потребе у
савременом капитализму.
→ укључује промене које је савремени капитализам уградио, представља наредни степен развоја (у
односу на претходне : либерални капитализам и монополистички капитализам); ПРОМЕНЕ су резултат
развоја технологије, комуникација, природних наука, политичког утицаја државе, синдикалних односа,
социјалистичких и колективистичких пракси, глобалне доминације;
→ промене у језгру капитализма праћене су и променама у његовим инфраструктурним елементима
(конкуренција, слобода избора);
2. Analitički metodi i tehnike savremene političke ekonomije (str. 40-46)
1) Експеримент
= најбољи метод истраживања у природним наукама; посматра по1инце појаве
у изолованим уловима. Коришћење овог метода у ПЕ ограничено је на
КОНТРОЛИСАНИ
ЕКСПЕРИМЕНТ
. Нарочито се примењује
у макроекономској анализи
!
-Вернон Смит, добио Нобелову награду;
