С А Д Р Ж А Ј:
УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3
1. ПОГЛЕДИ НА ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ КОД НАС. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
2. ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ И РАЗВОЈ ЛИЧНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
2.1. Повезаност физичког и интелектуалног васпитања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6
2.2. Повезаност физичког и моралног васпитања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
2.3. Повезаност физичког и естетског васпитања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
2.4. Основни појмови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
2.5. Цињ и задаци физичког васпитања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11
2.6. Принципи физичког васпитања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14
2.7. Методе физичког васпитања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16
2.8. Видови физичког васпитања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17
2.8.1.
Гимнастика
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18
3. ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20
4. ФАКТОРИ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22
4.1. Школа као фактор физичког васпитања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23
ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27
ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
У В О Д
Нова педагошка стремљења условљена друштвеним и економским развојем
наше епохе, дали су нови вид васпитног идеала које се огледа у целовитој,
слободној, стваралачкој, свестраној, хармонијски развијеној личности. То је
најопштије формулисани циљ васпитања који обухвата темељне људске
вредности (здравље, истина, доброта, лепота, стваралаштво).
У развоју и формирању свестрано развијене личности укључено је пет
компоненти васпитања: физичка, интелектуална, морална, естетска и радна
компонента. Физичка компонента се узима као основа и темељ те свестране
личности, што произилази из познате Јувеналове изреке: ''
У здравом телу, здрав
дух!
''. Физичко васпитање као такво, узајамно је повезано са осталим
компонентама васпитања, заједно ове пет компоненте чине карике које се
међусобно условљавају и допуњују.
У историји педагогије уочавамо то да је физичко васпитање било уско
повезано са осталим васпитним настојањима и да је као такво носило класно и
политичко обележје. Током историје значај физичког васпитања је различито
тумачен, да би у нашој епохи, физичко васпитање било функција очувања
здравља, као једна од темељних вредности у животу човека. Физичким
васпитањем се негују, развијају, и унапређују телесне конструкције, психо –
физичке способности и здравље што му даје обележје примарности,
фундаменталности и универзалности. Поред тога, физичко васпитање
потпомаже развитак: интелектуалних и радних способности, моралних и
естетских својстава, изграђивање ваљаних особина, црта личности и карактера у
чему се огледа веза физичког васпитања са осталим компонентама васпитања.
Смисао физичког васпитања се огледа у складном развијању телесних снага и
духовних способности.
Упоредо са праксом развијала се и теорија физичког васпитања. Добро
познавање теорије физичког васпитања (циља, задатака, принципа, метода)
помаже успешном педагошком тумачењу и успешном остваривању педагошког
садржаја физичког васпитања, што на другој страни не недозвољава појаву
практицизма, техницизма и формализма.
Предмет физичког васпитања је човеков психо – физички развој под
непосредним утицајем физичких вежби.
На крају овог теоретског приступа проблему, покушаћу да објасним колико
је битан фактор физичког васпитања како у породичном дому, тако и у
предшколским установама, основној и средњој школи, и уоште како је физичко
васпитање важан фактор.
2) Група аутора, Педагогија I, Матица Хрватска, Загреб, 1968, стр. 330 .
2. ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ И РАЗВОЈ ЛИЧНОСТИ
Савремени приступ физичком васпитању у нашој земљи заснива се на
високом друштвеном вредновању ове компоненте. ''Физичко васпитање је
педагошки процес у којем се телесним вежбањем као и осталим средствима и
методама физичке културе плански и систематски утиче на природу човека,
његову физичку и психичку страну''.
3)
У протеклим годинама то се
вишеиспољавало у теорији него у пракси. Да би се физичко васпитање успешно
спроводило потребно је размотрити његов корелативни однос са другим
компонентама свестрано развијене личности и адекватно њима, усаглашавањем
са најбитнијим елементима, потребно је изграђивати планове и програме
његовог спровођења.
_______________
3) Енциклопедиски речник педагогије, Матица Хрватска, Загреб, 1963, стр. 256.
2.1. ПОВЕЗАНОСТ ФИЗИЧКОГ И ИНТЕЛЕКТУАЛНОГ
ВАСПИТАЊА
Физичко васпитање је у тесној вези са интелектуалним васпитањем.
Физичка вежба може да се изведе само ако вежбач, ученик, спортиста, схвати
њен смисао, начин на које се изводи, редослед извођења тих покрета и њихову
међусобну повезаност. Зато се у процесу вежбања развијају: пажња; мишљење;
закључивање; уочавање; апстраховање; синтетизовање; и други интелектуални
процеси. Наставници, тренери, спортски стручњаци и сарадници имају частан
задатак да укупним својим радом и ставом допринесу подстицању креативности
код својих ученика, спортиста, сарадника. Они ће, најпре, развијати мотивацију,
како би они осетили потребу да нешто самостално креирају. Зато ће им давати
конкретне стваралачке задатке које треба реализовати. ''Ставови су значајни за
креативан рад. Наставникови позитивни ставови према креативности пренеће се
и на ученике. То све са собом носи позитиван емоционални доживљај, а уједно и
развија уочавање, пажњу, мишљење и закључивање''.
4)
Имајући то у виду,
ученицима треба омогућити да креативност доживљавају као лепу емоцију, која
ће задовољити осећањеа: радости, среће и одушевљења. Психички живот
ученика је веома осетљива тема, па се због тога или сувише потцењује његова
могућност, ''сматрају га нејаким и неспособним за оно што он уствари може, или
пак прецењују његове снаге и траже од њега готово немогуће''.
5)
Интелектуални рад који је дуготрајан може да поднесе само здрав и отпоран
организам. Интелектуални замор који се приликом интелектуалног рада јавља
најбоље се отклања физичким вежбањем.
_______________
_______________
6) Група аутора, Приручник за физичко са здравственим васпитањем, Завод за уџбенике и
наставна средства, Београд, 1977, стр. 291.
7) Ибидем, стр. 293.
2.3. ПОВЕЗАНОСТ ФИЗИЧКОГ И ЕСТЕТСКОГ ВАСПИТАЊА
Повезаност физичког са естетским васпитањем се огледа у следећем:
помоћу извођења физичких вежби развија се смисао за уочавање, доживљавање
и извођење лепих покрета.
Данас постоје бројен спортске активности које у првом плану имају лепоту
и ритам покрета и као своју основу, и као смисао, и као вредности (клизање на
леду, ритмичка гимнасти,а балет на води, итд.). Физичко вежбање доприноси
изграђивању складних покрета, лепог тела и његовог држања, грациозности, што
се позитивно одржава и на даљи развој смисла за уочавање и стварање лепог у
подручју овог вида васпитања. ''Те лепоте треба открити и осетити''.
8)
Основни
пут естетског односа је пут опажања и перцепције. Естетска перцепција је
реаговање на лепо, на складно, па према томе основна карактеристика естетског
односа је управо непосредности емоционалност. Значи, нешто мора да нам
привуче пажљу, да нас очара да би га прихватили у свој свет, тако дау сваком
детету постоје могућности за развој способности опажања, доживљавања,
оцењивања и стварања лепог.
