САДРЖАЈ
САЖЕТАК .............................................................................................................................................. 3
АBSTRACT .......................................................................................................................................... 4
УВОД ................................................................................................................................................... 5
1. ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ ПРОБЛЕМА ИСТРАЖИВАЊА ......................................................... 6
1.1.
ОСВРТ НА САВРЕМЕНУ СРПСКУ КЊИЖЕВНОСТ ЗА ДЕЦУ ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ
XX ВЕКА .......................................................................................................................... 6
1.1.1.
Досадашња истраживања о поетици Светлане Велмар Јанковић и Тиодора
Росића .........................................................................................................................................
... 12
1.2.
ПОЕТИКА КЊИЖЕВНИХ ДЕЛА
КЊИГА ЗА МАРКА
И
ДОЛИНА ЈОРГОВАНА
.......................................................................................................................................... 24
1.2.1.
Дело Светлане Велмар Јанковић и Тиодора Росића у датом историјском и поетичком
контексту ........................................................................................................................ 24
1.2.2.
Књижевни опус Светлане Велмар Јанковић и Тиодора Росића у поетичкој и
херменеутичкој задатости .............................................................................................. 27
1.2.3.
Књижевни лик ................................................................................................................ 29
1.2.4.
Хронотоп ........................................................................................................................ 38
1.2.5.
Књижевна наслојавања у делима Светлане Велмар Јанковић и Тиодора
Росића .........................................................................................................................................
45
1.2.6.
Процесуална форма поетске духовности ..................................................................... 55
1.2.7.
Слика света ..................................................................................................................... 59
1.2.8.
Типови приповедачких ситуација ................................................................................. 70
1.2.9.
Синтетска исходишта поетике Светлане Велмар Јанковић и Тиодора
Росића .........................................................................................................................................
75
2. МЕТОДИЧКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ ИСТРАЖИВАЊА ............................................. 83
2.1.
Историјски развој педагошких идеја као основам савремене наставе XXI
века .......................................................................................................................................... 83
2.2.
ОСВРТ НА ОПШТЕ ПОСТАВКЕ КОНЦЕПЦИЈА ИНТЕГРАТИВНЕ И ПРОЈЕКАТСКЕ
НАСТАВЕ И АКТИВНОГ УЧЕЊА ............................................................................... 87
2.2.1.
Интегративна настава .................................................................................................... 88
2.2.2.
Пројектна настава .......................................................................................................... 92
2.2.3.
Активно учење ................................................................................................................. 95
2.3.
УЛОГА МЕДИЈСКЕ КУЛТУРЕ У ЧИТАЊУ, РЕЦЕПЦИЈИ И ИНТЕРПРЕТАЦИЈИ
КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА ..................................................................................................... 98
2.3.1.
Улога медијске културе у савременој књижевности за децу: изазови и
претње .........................................................................................................................................
. 98
1
2.3.2.
Рачунар
као наставно средство
у настави српског језика и
књижевности ..............................................................................................................................
.......... 109
2.4.
ПРОГРАМСКО ИСТРАЖИВАЊЕ ОБРАДЕ ПРИПОВЕДНЕ ПРОЗЕ У НОВОМ
МЕТОДОЛОШКОМ КЉУЧУ У ЧЕТВРТОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ
ШКОЛЕ ........................................................................................................................................
.. 111
2.4.1.
Златно јагње – Светлана Велмар Јанковић ................................................................. 111
2.4.2.
Стефаново дрво – Светлана Велмар Јанковић ........................................................... 125
2.5.
НАТПРОГРАМСКО ИСТРАЖИВАЊЕ ОБРАДЕ ПРИПОВЕДНЕ ПРОЗЕ У НОВОМ
МЕТОДОЛОШКОМ КЉУЧУ У ЧЕТВРТОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ
ШКОЛЕ ........................................................................................................................................
138
2.5.1.
Сирото ждребе – Светлана Велмар Јанковић ............................................................. 138
2.5.2.
Реља Крилатица и Тројан – Тиодор Росић ................................................................. 150
3. МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА ................................................................ 162
3.1.1.
Проблем истраживања ................................................................................................. 162
3.1.2.
Предмет истраживања ................................................................................................... 163
3.1.3.
Циљ и карактер истраживања ...................................................................................... 163
3.1.4.
Задаци истраживања ..................................................................................................... 164
3.1.5.
Хипотезе и варијабле истраживања ............................................................................. 165
3.1.6.
Методе, технике и инструменти истраживања ........................................................... 167
3.1.7.
Варијабле истраживања ............................................................................................... 169
3.1.8.
Популација и узорак истраживања .............................................................................. 169
3.1.9.
Организација и ток истраживања ................................................................................. 171
4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА ....................................................................................... 173
4.1.
Запажања с експеримента ............................................................................................. 184
ЗАКЉУЧАК .................................................................................................................................... 193
ЛИТЕРАТУРА И ИЗВОРИ ............................................................................................................. 198
ПРИЛОЗИ ........................................................................................................................................ 204
2
изналажења конструктивних методичких начина за њихову примену у педагошкој пракси, који
почивају на концепцијама савремених облика наставе.
Кључне речи:
Светлана Велмар Јанковић, Тиодор Росић, поетичка и херменеутичка
задатост, опште поетичке особине савремене књижевности за децу, приповедна проза, ауторска
бајка, књижевни лик, хронотоп, интертекстуалност, поетска духовност, слика света, типови
приповедачких ситуација, народна традиција, интегративна настава, пројектна настава, активно
учење, медијска култура, образовна технологија, наставна интерпретација.
ABSTRACT
This work is directed to interpretation of two prose short story collections – Book for Marko by
Svetlana Velmar Jankovic and Valley of lilac by Tiodor Rosic. Proceeding from the fact that literature
science demands innovative aproaches to teaching, this work passed three fases of research: theoretical,
methodical and methodological.
Next to the general poetic atributes of contemporary literature for children, through theoretical
analysis of the work are also imbued all crucial elements of studied literature works composition:
language, style, literary figure, chronotype, intertextually seeks, picture of the world, types of narrative
situation and poetic spirituality. Interpretation of this colections is based on grounds of methodical
pluralism.
Methodical part of work is focused on setting concepts of modern teaching (integrative classes,
project teaching and active learning) and their usage in modern teaching of literature. Also, the challenges
and threats of media culture are investigated in this part of the work , as well as the advantages of the use
of educational technology in the processing of fairytales from studied collections of narrative prose.
Teaching interpretations rest on the foundations of integration, and include knowledge of the theoretical
and methodical research, as well as creativity and production in the presentation of literary contents.
Methodologically part of this work presents experimental research, in which are examined
advantages in use of media culture in reading, reception and interpretion of literary work –
To what extent
is the use of computers in literary classes of younger grades of elementary school more effective than
clasical tipes of teaching?
Hypotheticall frame of experiment contains assumptions that suggest some
advantages of teching by computers in getting better efects of learning and adoption records than it is case
in clasical teaching classes. Results of done research confirmed set hypothesis. Pupils acquire showed
course content more thoroughly, and tehnical advantages of computer contributed to much longer
koexistance of acquired content, which is proved by results that experimental group achived in final test.
Thanks to media culture and literacy pupils that were in experimental group got mucha more
independence in work and functional literacy, associative thinking and showed constructive solutions of
literary problems.
Basic idea of this work reflects in folowing contemporary pedagogical tendentions, use of
innovative methodicall aproaches in interpretation of contemporary childrens literature that will put pupil
in position of active learning in teaching proces and give him opportunity to get funkcional literacy and
durable knowledge, which he would be able to applicate in every day life. Through wealth of its items and
through referencing to innovative contemporary literary researches resources, this work presents road sign
for furder science research in this area that should be grounded on recent sightings and interpretations of
contemporary literary works for children in poetically and hermeneutically key, but also finding
4
constructive methodically ways for their application in pedagogical practice, that starts on conceptions of
contemporary teaching shapes.
Keywords: Svetlana Velmar Jankovic, Tiodor Rosic, poetic and hermeneutical goal, the general
poetic qualities of modern children's literature, narrative prose, copyright fairytale, literary figure,
chronotope, intertextuality, poetic spirituality, picture of the world, types of narrative situation, folk
traditions, integrative classes, project teaching, active learning, media culture, educational technology,
teaching interpretation.
УВОД
Савремена настава књижевности настоји да својим задацима обезбеди активно
учешће ученика у наставном процесу, развој маште, креативности, критичког мишљења,
читалачког укуса и осећаја за лепо. Све наведено изискује рад на изменама и допунама
наставног плана и програма, што подразумева увођење уметничких текстова савремених
писаца и песника за децу, али и примену иновација.
У раду ће бити представљена интерпретација збирки приповедне прозе Светлане
Велмар Јанковић
Књига за Марка
и Тиодора Росића
Долина јоргована
. Сагледаће се
питања композиције ових дела, при чему ће се црпити знања из историје књижевности,
теорије књижевности, књижевне критике, али и методике наставе српског језика и
књижевности. Такође, указаће се на значај ових дела у настави књижевности, с обзиром на
њихову уметничку лепоту, тематику проблема савременог детета, али и тежњу ка очувању
националног идентитета и културе.
У оквиру методолошког дела рада, књижевна дела ових писаца се осветљавају у
наставном процесу и интерпретирају путем
корелацијско-интеграцијско методичког
система
и компјутерске наставе, која овде представљати потпору класичним облицима и
методама рада. Овим поступцима, жели се освежити наставна свакодневница и указати на
могућност ефикасне комбинације традиционалног и модерног у педагошкој пракси, што
се и очекује од постављених хипотеза у истраживању. Истраживање је експерименталног
карактера.
5
етичких стандарда, који у себи носе акомулацију догађаја у детињству, динамику и
непоновљивост дечјег доживљаја. (Ристић, 2011: 92).
У другој половини двадесетог века многи аутори као што су – Драган Лакићевић,
Тиодор Росић, Градимир Стојковић, Урош Петровић, Весна Алексић, Весна Ћоровић
Бутрић, Весна Видојевић, Гајовић, Радмила Томић, Зорица Кубуровић и др., окрећу се
прозном стваралаштву.
Савремени рукопис за децу развија се на међама структурализма и деконструктивизма,
преузимајући одређене обрасце ових доктрина. Он се својом аутентичном појавом исказује
углавном мером осетљивости, креативне перцепције, духовне и изворне радозналости, понирање
низ стубе у поља дословности и слојевитости књижевне речи и стваралачког дијалога модерног
времена с вибратним тоновима духовне прошлости, потхрањене у матрици скаске, историјског
записа, легенде, бајке, мита, народне успаванке, обредне песме или пак динамичној снохватици
хуморног, питорексног, пустоловног, авантуристичког, хуморесног – преточеног у динамизам
преображаја од говора до писма, у најширем оквиру наратолошког и епистолошког узуса, истиче
С. Голијанин Елез.
(2010: 97-98).
Усмена традиција је, нема сумње, била темељ и полазиште сваке националне
књижевности, па и српске. Иако није у целости сачувано, српско усмено наслеђе је богато
и разноврсно (Милинковић, 2011: 39). Са овим становиштем слаже се и С. Шаранчић
Чутура (2001) и наводи:
За сваку књижевност која трага за сопственим индентитетом битно је да има свест о
самој себи, да зна своје корене, своју традицију. Индентитет једне књижевности крије се, дакле,
у њеном односу према традицији, а не у језику, простору или етничким особинама датог народа.
Најопштије речено, традиција је скуп вредности из прошлости, она је полазиште за стварање
нових дела, а не бреме кога се треба ослободити
.
(
Шаранчић Чутура
, 2001: 33).
Управо из ових разлога талентовани савремени појединци, веома често, баш у овој
области налазе извориште идеја за своја књижевна остварења:
Усмена традиција савременом човеку нуди оно што му је потребно: и небо и доњи свет,
веру у хармонију човека и природе, веру у сазнање, дарује му сећање на време кад је знао немушти
језик, кад је друговао са чудесним бићима. Тако савремена књижевност сећа одрасле читаоце на
оно што позаборављаше, а оне којима је намењена, најмлађе, на време упућује на корене, на
духовност из које су потекли, надајући се да ће национални индентитет, да ће аутентична
српска духовност у њима заживети као саставни део бића у њима
.
(
Шаранчић Чутура
, 2001:
35).
Акционост је важно својство, како за актере дечјег романа тако и за његов
фабулативни слој, који најчешће обилује изненеђењима, наглим обртима, и неочекиваним
расплетима. Такво испољавање јунака и ситуација у оваквој врсти романа одговара
7
