1. UVOD
Inflacija je pojava veoma starog porekla, a sam izraz potice od latinske
reci inflatio sto znaci nadimanje. Smatra se da su se inflatorne pojave javile
jos u antickom dobu, a zatim i u vizantijskom carstvu, kada je opala vrednost
rimske novcane jedinice. Tokom srednjeg veka dolazi do pada vrednosti
sterlinga i rasta cena u celoj Evropi. Talas inflacije zahvatio je Evropu i tokom
Napoleonovih ratova, zatim za vreme francuske revolucije itd.Veliki skok
cena zabelezen je i u Americi za vreme Gradjanskog rata 1871-1865. godine,
kada je prvi put i upotrebljena rec inflacija.
Postoji mnogo razlicitih misljenja o tome sta je inflacija, koji su njeni
uzroci i kakve su posledice koje ona izaziva na ekonomskom i socijalnom
planu. Svaki autor pokusava da prezentuje svoju definiciju inflacije, kao i da
odredi njene uzroke. Medjutim, posto je inflacija veoma slozena i
kompleksna pojava koja prozima citav ekonomski sistem zemlje, danas ne
postoji jedna celovita i opste prihvacena definicija i naucna teorija inflacije.
Tako, na primer, profesor HAMID FILIPOVIC istice da je inflacija pre svega
ekonomska pojava pa tek onda finansijska. Nastaje poremecajem ravnoteze
u faktorima proizvodnje i ima stetno dejstvo na siromasne slojeve
stanovnistva jer se vrsi preraspodela dohotka u korist bogatijih slojeva
stanovnistva.*
Profesor IVO PERISIN tvrdi da je inflacija proces porasta cena, i da je to
veoma kompleksna pojava koja se nikada ne pojavljuje dva puta na isti
nacin, tako da je nemoguce dati generalnu definiciju ovog pojma.**
Profesor EMIL ZAM ukazuje da je inflacija globalni fenomen koji se odnosi na
celokupnu privredu, a da je njen osnovni uzrok prekomerna potrosnja koja
izaziva rast cena.***
Vecina savremenih pisaca smatra da je inflacija takvo stanje u kome
efektivna novcana traznja preovladava nad ponudom robe i usluga.Ovo je
tzv. teorija inflacionistickog raspona ili jaza (
gap-a
), koja pod jazom
podrazumeva razliku izmedju ponude i traznje. Ukoliko je ova razlika veca,
utoliko je veci pritisak na cene, koje skacu kako bi premostile taj jaz, kako bi
se izjednacile ponuda i traznja. U praksi moze da se javi deflacija, kada
1
Prvo se odredjuje prosecna cena svih outputa ( opsti nivo cena ), onda se
traze promene u tom proseku.Porast opsteg nivoa cena, kao sto je receno,
ukazuje na pojavu inflacije.
Smanjenje prosecnih cena( deflacija ) se desava kada se smanjuje cena nekih
dobara i usluga, ako su vaznije od drugih dobara i usluga kojima se cena
povecava.
Ako se cena jednog proizvoda uveca ali bez uticaja na povecanje prosecne
cene ili to povecanje ne dovodi do pada cene drugog proizvoda, govorimo o
menjanju RELATIVNE cene ( ali ne i prosecne ). To prakticno znaci da je
proizvod poskupeo u odnosu na druge proizvode. Promene u relativnoj ceni
ne mogu se desiti u perioduperiodu inflacije ili deflacije.
3
3. VRSTE INFLACIJA
3.1.
U smislu saniranja inflacije,potrebno je prethodno izvrsiti klasifikaciju u 3
kategorije:
- Umerena
- Galopirajuca i
- hiperinflacija
-
3.1.1. UMERENA INFLACIJA
podrazumeva lagani rast cena. To su jednocifrene godisnje stope inflacije.
Ljudi rezonuju da je novac gotovo jednako vredan danas kao sto ce biti za
godinu dana, pa se isplati drzati ga.Poslovni ljudi kao i obican potrosacki
svet sklapaju dugorocne ugovore u valuti jer veruju da ce njihova novcana
sredstva zadrzati svoju realnu vrednost.
- 3.1.2.
GALOPIRAJUCA INFLACIJA
predstavlja dvo ili trocifrenu inflaciju u rasponu od 20, 100 ili 200% na
godisnjem nivou, usled koje nastaju ozbiljni ekonomski poremecaji. Vecina
ugovora dobija indeksnu klauzulu, tako da se vrednost u njima uskladjuje u
odnosu na neki indeks cena, ili se pak izrazavaju u nekoj stranoj valuti.U
ovakvoj situaciji novac brzo gubi svoju vrednost. Realna kamata moze biti -
50 ili 100% na godinu dana. U takvim uslovima ljudi drze samo nuznu
minimalnu kolicinu novca neophodnu za dnevne potrebe-transakcije.
Finansijska trzista odumiru, domace investicije presusuju jer poslovni ljudi
svoj novac usmeravaju u strane investicije.
- 3.1.3.
HIPERINFLACIJA
predstavlja porast indeksa cena sa jedan na milion ili cak bilion posto na
godisnjem nivou!* U hiperinflaciji uocava se sledece:
prvo
,realna potrazivanja za novcem
drasticno opadaju,ljudi pokusavaju da se oslobode novca pre nego sto drasticno
izgubi svoju vrednost.
drugo
,cene postaju izrazito nestabilne,
vrtoglavo rastu sto neizbezno vodi u haos. Galopirajuce inflacije su retke i
uglavnom su posledica rata ili tezih nacionalnih prevrata.
4
novcanu funkciju, sto dovodi do haosa u celokupnoj privredi i konacno-
kraha ekonomskog sistema u celini.
Cesto se izlaz iz dugotrajne inflacije ili hiperinflacije pokusava da
pronadje kroz
VALUTNU REFORMU
.
Kurs zamene stare, obezvredjene valute,
novom novcanom jedinicom obicno se odredjuje arbitrarno, tj. po
utvrdjenom kursu za obe valute. Isto tako, arbitrarno se odredjuju cene,
plate, prihodi drzave i dr. Ovom merom se odjednom postize unutrasnja
monetarna stabilizacija na izabranom nivou cena.
Valutna reforma moze biti ekonomska I tehnicka.
EKONOMSKA VALUTNA REFORMA
se vrsi kada se umesto obezvredjene,
domace stare valute uvodi nova. Medjutim, taj process je povezan sa
konfiskacijom jednog dela novcane mase, odnosno dohotka vlasnika novca.
(privrede i stanovnistva). Politikom zamene starog novca novim vrsi se
stvarno oporezivanje novcane imovine vlasnika novca. Najjaca monetarna
delovanja se postizu kada drzava tako oduzete novcane iznose ne koristi kao
svoj prihod, da bi povecala javne rashode, nego ih monetarno sterilise.
Ako se, na primer, vrsi zamena novca za novi novac u razmeri od 10:1, a pri
tome se ne menjaju ni cene ni plate,ni drzavne obaveze, u istoj razmeri ce se
izvrsiti povlacenje novcane mase sa trzista. Umesto deset jedinica starog
novca, cirkulisace nova jedinica novog novca. Takvu valutnu reformu izvrsila
je Jugoslavija 1994. godine (12 miliona starih za 1 novi dinar).
TEHNICKA VALUTNA REFORMA
predstavlja samo tehnicku zamenu starog
za novi novac,dakle bez konfiskacije jednog dela novcane mase, odnosno
dohotka vlasnika novca. U odnosu u kojem se vrsi zamena starog za novi
novac, vrsi se I preracunavanje svih finansijskih obaveza (plate, cene, dugovi,
porezi I sl.).Ovo je obicna racunska operacija koja sama ne moze dovesti do
monetarne stabilnosti.
3.2
.
U zavisnosti od toga da li je inflacija bila ocekivana ili ne, razlikujemo
sledece vrste inflacije:
- Uravnotezena
- Neuravnotezena i
- Nepredvidjena (neocekivana) inflacija
6
