ТЕХНИЧКА ШКОЛА
Владичин Хан
Школска година: 2018 / 2019
Оцена рада: (____)
Испитни рок:
ЈУНСКИ
Оцена одбране: (____)
Општа оцена: (____)
Комисија:
1.________________________
2.________________________
3.________________________
МАТУРСКИ РАД
Образовни профил:
Техничар друмског саобраћаја
Предмет:
Безбедност саобраћаја
Тема: Савремене концепције у конструкцијама возила и њен утицај на безбедност
саобраћаја
Ментор:
Кандидат:
Milan Игњатовић IV-3
МАТУРСКИ РАД
4
Резиме
: Закон о безбедности сабраћаја на путевима (ЗБС), на територији Републике Србије
прописана је обавезна употреба система заштите за децу, према старосном добу (узраста 0-3
године и узраста 4-12 година). Класификација према старосном добу деце, у односу на
регулативу у појединим земљама света, може се сматрати уоштеном или не одговарајућом.
Наиме, поставља се питање да ли узраст детета представља довољан осноб за дефинисање
начина безбедног пребожења у возилу, или је потребно узети у обзир и друге физичке
карактеристике детета. Имајући у виду да нпр. дете узраста од 3 године може бити више и
имати већу масу у односу на дете узраста 4 године, може се закључити да би дете узраста од 4
године морало бити превожено у безбедноснм седишту. Без обзира на евентуалне недостатке
прописа којима је дефинисан начин безбедног превожења деце у возилима, поступање возача
(родитеља) у складу са поменутим прописима, значајно доприноси повећању нивоа безбедности
деце у саобраћају. Резултати студије Светске Здравствене Организације (WHO, 2004) показују
да употреба заштитних система у циљу заштите одојчади и деце смањује ризик смртног
страдања одојчади за 70% а деце за 50%. У складу са тим, извршена је упоредна анализа
система заштите деце у возилима у Србији (Подаци за 2013 и 2014 годину) и појединим
земљама света.
1.Увод
Закорачити у свет одраслих није лако. Један од првих корака дешава се у саобраћају. Од
животног доба у одређеној мери зависе пре свега психофизичке способрности за учешће у
саобраћају, па самим тим и понашање у њему. И на једном и на другом крају животног доба ове
способности су смањене. У раној младости у позној старости су толико смањене да се сматра
друштвено целисходним и оправданим. Не треба само ограничити учешће у саобраћају овим
категоријама, него и другим учесницима наметнути обавезу посебне пажње према овим
старосним групама. Између та два доба психофизичке способности човека за учешће у
саобраћају се зависно од узраства и искуства, мењају у мери која оставља извесне
карактеристике на то понашање. Дете разматра алтернативе, предвиђа последице и доноси
одлуке које су, једино у овим ситуацијама, потпуно равноправне са одлукама одраслих. Перана
самосталност детета у свету саобраћаја често је судбоносна статистички подаци говоре да је
последњих година број деце, саобраћајних зртава велики и константан. Деца су жртве у свакој
трећој саобраћајној незгоди. Најчешће страдју као пешаци (62,2%), у главном приликом
преласка улице на необезбеђеном месту. Несреће се дешавају у околини куће настрадалог
детета и то у неколико типичних ситуација што указује на могући правац деловања. Сва
сложеност узрока саобраћајних незгода уопште одражава се и на утврђивање узрока страдања
деце и омладине у саобраћају.осим тога, ове категорије учесника у саобраћају специфичне су по
својим обележјима, својствима, способностима и понашању па смим тим ове специфичности
донекле утичу и на феноменологију и етиологију незгода у којима страдају, односно које
изазивају
Milan Игњатовић IV-3
МАТУРСКИ РАД
5
2.Основни узроци саобраћајних незгода
Узроци настајања саобраћајних незгода су различити и углавном су последица пропуста
возача, недостатак пута, техничке неисправности возила, слабе организације и регулисање
саобраћаја, недисциплине пешака и бициклиста и ниског степена саобраћајне културе учесника
у саобраћају. Сви се они своде на основна 3 узрока: човека, возила и пута. Анализа ова три
основна фактора даје могућност за предузимање одговарајућих превентивних мера за њихово
мање учешће при настајању незгода.
2.1.Саобраћај околине детета је најтежи и најслженији део
Прилагодити се тако сложеним условима детету није лако и свако живо биће, не само човек је
угрожено уколико није способно да се прилагоди условима своје средине. Постоје високи
захтеви који савремени саобраћај поставља испред човека, како у погледу психофизичких
способности тако и у погледу прилагођавања.
Деца због недовољне психофизичке зрелости, недовољног животног сам Саобраћајног искуства
често нису у стању удовољити овако високим захтеевима, где сам најмањи тренутак непажње,
недораслости, несналажења ор неопрезности за последицу може да имати саобраћајну незгоду
са тешким последицама.
Код мање деце су смањене способности увиђања, схватања, предвиђања, одлучивања,
управљања поступцима и уопсте сналажења у саобраћају, јер су психичке функције потребне за
то недовољно консолидоване. Поред тога, због сиромашног искуства дете није способно да
опажа, врши селекцију појава и да реагује као одрасла особа. Старија деца одликују се
развијеним способностима, али се она одликују и специфичним променама у физиолошком и
психолошком развоју у доба пубертета, те ове промене имају значаја за њихово сналажење у
саобраћају.
Број и садржај информација које дете добије често није довољан за процену опасности и
безбедно понашање детета.
Обим информација који се нуди за одређену саобраћајну ситуацију може бити довољан за
одраслог учесника у саобраћају, али то не знаци да је увек довољан и за дете.
Постоје разлике и у мисљењу па се дете у својој покретљивости тешко контролише. Грешке код
деце чешће настају услед немогућности опажања и предвиђања опасности. У опасној ситуацији
човек реагује брзо и снажно, док дјечије понашање карактерише неодлучност и колебљивост те
услед страха мозе доци до кочења моторних реакција.
Дете је неотпорно и на стресне ситуације. На пример, на стресове у школи реагује емотивно па
га то прати и утиче на његово понашање на путу до куће. Велики број незгода у којима
учествују деца догоди се на путу за школу и из школе. Према овој чињеници школе не могу
бити равнодушне.
