Savremene metode u nastavi Tehničkog Obrazovanja
UVOD
PREDMET METODIKE NASTAVE TEHNIČKOG OBRAZOVANJA
Brzi razvoj nauke i tehnike uslovio je veoma dinamičan razvoj društva. Sve oblasti ljudske
delatnosti naglo se razvijaju i utiču na razvoj srodnih disciplina. Nastava kao značajna oblast
ljudske delatnosti uključuje se u opšti tok razvoja društva.
Uvođenje predmeta tehničko obrazovanje u osnovnoj školi stvara uslove za razvijanje
teorije o nastavnoj praksi iz oblasti tehnike, odnosno
metodike nastave tehničkog obrazovanja
.
Iako je tehničko (radno-tehničko, radno-politehničko) vaspitanje i obrazovanje jedno od područja
opšteg obrazovanja, koje je kao nastavni predmet zastupljeno više od četiri decenije u nastavnom
planu naših osnovnih škola, metodika nastave tog područja još uvek nije dovoljno razvijena.
Metodiku nastave tehničkog obrazovanja pojedini autori različito definišu: od isticanja da
je metodika pedagoška disciplina, zatim pomirljivog stava o podjednakoj ulozi pedagogije
(didaktike) i struke (naučne discipline), do sasvim suprotnog stava, po kome je metodika
određenog predmeta isključivo područje struke (naučne discipline). Može se reći da je metodika
granična disciplina pedagogije (didaktike) i odgovarajuće struke (naučne discipline).
Osnovni elementi koji spadaju u predmet istraživanja metodike kao naučne discipline jesu:
- određivanje i formulisanje zadataka nastave određenog predmeta;
- izbor metoda i postupaka oblikovanja i struktuiranja sadržaja nastavnog predmeta i njegovo
kontinuirano usavršavanje;
- izučavanje i usavršavanje metoda i organizacije rada u nastavi;
- planiranje i pripremanje za neposredno izvođenje nastave;
- izrada, oblikovanje i opremanje udžbenika i nastavnih sredstava kako bi se što efikasnije
realizovala nastava određenog nastavnog predmeta;
- naučna razrada i stalno unapređivanje sadržaja, formi i organizacije metodičkog osposobljavanja
nastavnika, i
- unapređivanje metoda vlastitog naučnoistraživačkog rada.
Razvojem nastavne prakse u oblasti tehničkog obrazovanja razvija se i struktura metodike
nastave tehničkog obrazovanja. Svaki nastavnik tehničkog obrazovanja treba dobro da poznaje
strukturu metodike nastave tehničkog obrazovanja. tek tada će moći da uspešno rešava složene
zadatke nastavne prakse i da se dalje usavršava.
- 1 -
Savremene metode u nastavi Tehničkog Obrazovanja
CILJ I ZADACI METODIKE NASTAVE TEHNIČKOG OBRAZOVANJA
Cilj metodike nastave tehničkog obrazovanja jeste da budućim nastavnicima pruži
teorijska i praktična znanja koja će im omogućiti da na savremen način izvode nastavu tehničkog
obrazovanja. Osim toga, metodika nastave tehničkog obrazovanja treba da pomogne nastavnicima
u pronalaženju još boljih rešenja u nastavi i da ih podstakne na vlastita istraživanja i kreativnost.
Dakle, jedan od bitnih ciljeva metodike nastave tehničkog obrazovanja jeste da se stalno
unapređuje i usavršava nastava tehničkog obrazovanja kako bi nastavnici što bolje izvršili svoje
zadatke. Iz ovako postavljenih ciljeva proističu i zadaci metodike nastave tehničkog obrazovanja.
Glavni zadaci metodike nastave tehničkog obrazovanja jesu:
- uvođenje nastavnika u razumevanje pedagoških i psiholoških osnova tehničkog obrazovanja;
- osposobljavan na osnovu nastavnog plana i programa;je nastavnika za uspešno
pripremanje i
izvođenje nastave tehničkog obrazovanja;
- razvijanje smisla i sposobnosti za unapređivanje nastave tehničkog obrazovanja prema
savremenim tendencijama razvoja nauke i tehnike;
- osposobljavanje nastavnika za primenu nastavnih metoda i nastavnih sredstava;
- upoznavanje savremenih tendencija modernizacije nastave u drugim zemljama;
- razvijanje smisla i sposobnosti za permanentno obrazovanje i
- upućivanje na organizovanje slobodnih tehničkih aktivnosti učenika.
KVALITET OBRAZOVANJA I ŠKOLE - KLJUČ ZA 21. VEK
Ne postoji ljudska delatnost u kojoj se cilj neostvaruje kvalitetom kao jednom od
najvažnijih odlika. Istina važnu ulogu ima i količina, ali ona je nemoćna ako je ne prati kvalitet.
Tako je u proizvodnji životnih namirnica, automobila, u umetnosti, obrazovanju, na tržištu, uvek
opstajalo ono što je najbolje. Naivno je pomisliti da je briga o kvalitetu novijeg datuma. Još u
osvitku civilizacije stariji su prenoseći iskustva na mlađe nastojali da ih upute kako to što treba da
rade urade dobro. Prema pisanim izvorima još pre pet hiljada godina kvalitet je propisivan kao
zakonska obaveza. U suprotnom bile su preduzimane žestoke sankcije. Između ostalog u
Hamurabijevom zakoniku donetom u Vavilonu piše: „Zidar koji izgradi kuću koja se sruši i usmrti
stanare i sam će se kazniti smrću".
Zašto je neophodno baš u sadašnjem vremenu stvarati teorijsku i stručnu platformu i pokret
za kvalitet u obrazovanju?
Prvo, u mnogim analizama, knjigama, izveštajima sa prijemnih ispita, napisima u štampi
ističe se da je i vaspitni i obrazovni učinak naših škola blago rečeno nedovoljan. Srednje škole
tvrde da svršeni osnovci ne „donose" ni približno potrebna znanja i da nisu naučeni da misle,
- 2 -
Savremene metode u nastavi Tehničkog Obrazovanja
a ova dvojica od načelnika i ministra. To je obrazac vojničke organizacije zasnovane na jedinstvu
komande, hijerarhiji moći i autoriteta. Naredbe i uputstva dolaze odozgo i moraju se pokorno izvršavati
inače slede sankcije. Takav hijerarhizovani odnos je prikladan vojsci, ali je sasvim neodgovarajući
školi kao ustanovi koja se bavi vaspitno-obrazovnim radom.
Socijalni sistem jednog preduzeća ili ustanove čini sve ono što oblikuje ponašanje zaposlenih, a
to su prema Daglasu MekGregoru (Douglas McGregor): struktura ustanove, plate, simboli i
struktura moći, odnosi između pojedinaca i između grupa, privilegije, veštine i stilovi, politika,
oblikovanje normi i vrednosti, ukratko, ljudska strana firme. Sve ovo se može svesti u tri kategorije:
prvo, organizaciona kultura (vrednosti, norme, stavovi, uloge i diferencijacija); drugo, kvalitet
društvenih odnosa između pojedinačnih članova i među grupama, uključujući i strukture nagrada i
simbole moći; treće, obrasci ponašanja među članovima podrazumevajući uloge i komunikaciju. Hteli
to neki rukovodioci da priznaju ili ne, iskustvo govori da od socijalne atmosfere u radnom kolektivu
bitno zavise motivacija, kreativnost, inovativnost, ponašanje i timski rad, a to znači i kvalitet rada i
ukupan rezultat. Zato je dužnost rukovodioca da učini sve kako bi socijalni sistem pozitivno uticao na
aktivnost organizacije. Mnogo je primera koji rečito govore da je zbog loših socijalnih odnosa u
školskom kolektivu ukupan radni učinak bio slab. U nastavi i vannastavnim aktivnostima treba da
postoji međupredmetna i međusekcijska korelacija koju je teško ostvariti bez harmoničnih odnosa. U
socijalnom sistemu škole ključna je pozicija nastavnika. Ostvarivanje postavljenih ciljeva prvenstveno
zavisi od toga kakav je odnos nastavnik-učenik. Zato nastavnik ne sme da se oseća zapostavljenim. U
vaspitno-obrazovnom radu on nije na dnu nego na vrhu hijerarhijske lestvice jer u školi sve počinje i
završava se onim što radi nastavnik koji mora biti svestan važnosti svoje uloge. Da bi se promenila
socijalna kultura jedne organizacije stručnjaci su za ovaj problem, (polazeći od Demingovih
razmišljanja), definisali šest strateških elemenata o kojima treba voditi računa da bi se postigao totalni
kvalitet a to su: sredina, usluge, metode, ljudi, organizaciona struktura i svest o totalnom poboljšanju
kvaliteta.
Pokazatelji kvaliteta
Svi učesnici u nastavi i ostalim školskim aktivnostima pojedinci i škola u celini, treba u svakom
trenutku da znaju kvalitet svoga rada. Problem je u tome što je evaluacija u školama zanemareno
pitanje pa nije sistematično izgrađivan sistem pokazatelja za merenje kvaliteta. Bez pretenzija na
iscrpnost i potpunu sistematičnost navedeni su neki pokazetelji kvaliteta. Redosled ne označava
hijerarhiju pokazatelja.
l. Savladanost nastavnog programa
Potpuni kvalitet je ostvaren ako je svaki učenik savladao nastavni program do gornje granice
svojih mogućnosti. Zahtev da svaki učenik savlada celokupno predviđeno gradivo prema svim
zadacima iz nastavnog programa je ne realan. Ako učenik postigne onoliko koliko može, onda su i on i
nastavnik ostvarili potpuni kvalitet.
2. Ostvareni razvoj
Zadatak škole je da pomogne učenicima ne samo da steknu znanja da pamte činjenice nego i
da razvijaju svoje unutrašnje potencijale. Ako su nastava i vannastavne aktivnosti tako organizovane i
realizovane da svaki učenik nalazi sebe, da sadržaj i oblici rada pomažu razvoj njegovih sposobnosti,
onda je nastava visoko kvalitetna
- 4 -
Savremene metode u nastavi Tehničkog Obrazovanja
3. Izgradnja vrednosnog sistema
Jedan od bitnih ciljeva škole je da priprema dobro obrazovane i istovremeno plemenite ljude
koji će sutra svoja znanja koristiti da doprinesu društvenom napretku. Kroz nastavu i druge aktivnosti
u školi treba kod učenika izgrađivati takav vrednosni sistem u kome su u vrhu lestvice: odnos prema
radu (marljivost), poštovanje drugih, čuvanje društvene imovine, pravednost, poštenje... Pomagati
učenicima da formiraju takav vrednosni sistem znači vaspitavati ih.
4. Primenjivost stečenih znanja
Nije dovoljno da učenici savladaju činjenice, pravila i generalije, nego je neophodno
osposobljavati ih da naučeno i primene. Praktična strana je jedna od većih slabosti nastave u našim
školama. Bez osposobljenosti za primenu nema kvaliteta.
5. Osposobljenost za samostalan rad
U vreme eksplozivnog rasta novih naučnih informacija i znanja najvažnji zadatak nastavnika
je da osposobljavaju učenike za samostalno učenje. Pravo znanje je osnov novom znanju. To je važno
merilo kvaliteta rada. Težište nastavnog rada je pomereno sa predavanja znanja na samostalno učenje.
6. Privrženost školi
Nastava i ukupni rad u školi treba tako da se organizuju i realizuju da učenje i druge školske
obaveze učenicima pričinjavaju zadovoljstvo. To je radost saznavanja. Odnos učenika i nastavnika je
saradnički. Učenici ne beže iz škole. Nema izostajanja.
7. Saradnja sa roditeljima i okruženjem
Roditelji, kulturne ustanove, preduzeća i drugi činioci iz okruženja su zainteresovani za rad
škole, učestvuju u njenim aktivnostima, pomažu realizaciju programa radom i materijalnim sredstvima
ako se škola postavi saradnički prema njima. Ako su oni zadovoljni radom i rezultatima škole onda je
ostvaren važan element kvaliteta.
8. Stručnost i didaktičko-metodička pripremljenost nastavnika
Svi nastavnici su stručni za predmet koji predaju. Imaju visoku didaktičko-metodičku kulturu.
Stručno usavršavanje se ostvaruje po programu koji je utvrđen na nivou škole i za svakog nastavnika
pojedinačno. Škola je pretplaćena na stručne i pedagoške časopise, biblioteka ima najnovija izdanja
stručnih i pedagoških knjiga. To je cilj kome se mora težiti.
9. Medijska opremljenost
Nastava ne može biti savremena ako je svedena samo na nastavnikovu reč koja jeste moćno,
ali ne i dovoljno sredstvo. Država je dužna da obezbedi školi nastavna sredstva i pomagala prema
normativima koje je sama propisala. Nastavnici zajedno sa učenicima treba da pripremaju zbirke
didaktičkih materijala i dužni su da se osposobe za primenu i korišćenje moderne nastavne tehnike.
- 5 -
Savremene metode u nastavi Tehničkog Obrazovanja
16. Kompleksno vrednovanje rada
Važna odlika dobre škole je izgrađen i efikasan sistem kompleksnog vrednovanja rada svih
učesnika u obrazovno-vaspitnom procesu, svih službi i pojedinaca zaposlenih u školi. Vrednuje se rad i
nastavnika i učenika. Postoji stalna povratna sprega koja omogućuje uvid u stepen ostvarenosti
ciljeva i zadataka, a time i preduzimanje mera da se oni što uspešnije realizuju. Vrednuju se postignuti
rezultati, ali i kvalitet saznajnog procesa kojim se došlo do tih rezultata, kvalitet nastave kao put za
ostvarivanje planiranih zadataka.
17. Informaciono-dokumentacioni sistem
Informaciono-dokumentacioni sistem koji je koncepcijski dobro postavljen i razrađen je važna
karakteristika dobre škole. Time su obezbeđeni podaci i informacije neophodni za unapređivanje
obrazovno-vaspitnog rada o teorijama nastave i učenja, didaktičko-metodičkoj organizaciji nastave,
inovacijama, novoj obrazovnoj tehnologiji, iskustvima domaćim i stranim. Sistem raspolaže svim
neophodnim dokumentima kojima se normativno-pravno reguliše rad škole: (zakoni, podzakonska akta,
odluke, pravilnici, nastavni planovi i programi).
18. Kompjuter u nastavi i učenju
Ideje da se kompjuteri koriste za učenje nisu nove. Već više od trideset pet godina naučnici i
stručnjaci se intezivno bave temom kompjuter u nastavi i učenju. Kompjuter kao ''medijum'' za učenje,
uvažavajući određene kriterijume modela učenja, sa precizno određenim koracima, smenjivanje faza
davanja informacija, postavljanja pitanja, vežbanja i testiranja, predstavlja značajno unapređenje
tehnologije obrazovanja kao i samog kvaliteta obrazovanja. Suština primene kompjutera u nastavi i učenju
leži u svrsishodnoj pragmatici. To je medijumska pomoć da se cilj i sadržaj učenja ostvare na primeren i
organizovan način.
- 7 -
