Савремене тенденције у међународном кретању капитала
Увод
Светска економија је суочена са изазовом опадајућег економског раста који је
првенствено везан за силазне економске тенденције у моћној и глобално најутицајнијој
економији САД. Економски раст је почео да опада и у западној Европи у другој половини
2000. године првенствено због негативног ефекта на реални доходак најновијег скока цене
нафте и одложеног утицаја рестриктивне монетарне политике.
Са динамичним земљама у развоју (које су тек опорављене од финансијског удара у
југоисточној Азији) и јапанском економијом која је већ неко време узалудно покушава да
се врати на трендове стабилног економског раста, врло одлучне политике базиране на
сарадњи економски најмоћнијих земаља постају нужност да би се криза ублажила и свела
на најмању могућу меру.
Оно што је при садашњем погоршању светке привредне ситуације извесно јесте да
је још увек прилично нејасно колико ће дуго трајати и колико ће бити тешка, поготово
имајући у виду најновији талас терористичких акција на САД са неизбежним последицама
и по светско економско стање. Пад долара и прве реакције берзи у свету то најбоље
потврђују.
Међународни трасфер капитала је управо проблематика коју ћу обрадити у овом
дипломском раду. Сама структура рада је замишљена као троделна где је први део ово
уводно излагање, други део главна тема а трећи део садржи закључке који следе из
главног дела.
Сматрам да ћу тему обрадити коректно и да ће ми стечено знање корстити у мом
будућем раду.
Савремене тенденције у међународном кретању капитала
не би требало ићи, како се не би изазвао нови бум на тржишту акција или експлозија
инвестиција у нову економију које се привредно не могу подржати. Исто тако, треба
имати у виду да су амерички потрошачи, пре него што је почео економски пад америчке
привреде, показивали велику склоност ка задуживању али у исто време показана је и
ниска стопа штедње. Поред тога, приватни сектор у Америци покреће историјски највећи
дефицит који је финансиран зајмовима у иностранству и који се, за узврат, одражава у
рекордном билансу текућих трансакција. Што се тиче ЗУР, ваља имати у виду да су многе
азијске економије ушле са великом неизвесношћу у 2001. годину и поред релативно
добрих резултата остварених у 2000. години. Томе посебно доприносе већ поменута два
фактора: слабљење увозне тражње у САД (на чије тржиште су ове економије углавном
оријентисане - од 7% ГДП који тако ствара Република Кореја до 20% у случају Малезије)
али и опадање цена полупроводника као важног извозног производа ових економија. Као
неминовни резултат оваквих кретања јављају се сада погоршани односи размене (
термс
оф траде
) као и нижи извозни приходи. Могућност да ове земље кроз интензивирање
активности у интрарегионалној трговини надоместе изгубљене извозне шансе на
америчком тржишту није велика, посебно имајући у виду стагнантне тенденције јапанске
економије са значајним ефектима по цео азијски регион.
1.2. Одлике међународног тржишта капитала
Функционисање светског тржишта уско је повезано са кретањима на тржиштима
капитала. Поред међусобне испреплетености утицаја, последњих година поред тржишта
капитала, развила су се и финансијска тржишта са становишта нових финансијских
инструментарија.
Последњих година мећународно тржиште капитала постало је веома интегрисано,
чак знатно више у порећењу са било којим периодом за време трајање златног стандарда.
Првенствено када је реч о валутној конвертибилности. Запажено је значајно ширење поља
конвертибилности током последње деценије, како у броју земаља тако и на плану обима
трансакција. Прихватање стварне валутне конвертибилности и трговинска либерализација,
важни су стубови новијих реформи у земљама у транзицији и ЗУР и увећали су притисак
на земље у правцу увоћења реалног девизног курса.
Савремене тенденције у међународном кретању капитала
Почетком деведесетих година дошло је до проширења валутне конвертибил-ности
код индустријски развијених земаља са текућих спољних трансакција на капиталне
трансакције. Тржишта капитала у развијеном свету су постала отворенија за нерезидентне,
а слична тенденција се запажа и у ЗУР. Слабљење ограничења на уношење страног
капитала у ЗУР, унапрећење обрачунске процедуре и смањивање пореза и трошкова
трансакција главна су подручја олакшица за иностране инвеститоре у ЗУР. Ови
стимулативни елементи се посебно односе на земље Латинске Америке, док многе азијске
земље настављају са ранијом рестриктивном праксом према потенцијалним страним
инвеститорима. Истовремено, растућа мобилност капитала у новије време има и своје
разлике у односу на слободно кретање капитала у периоду пре 1914. године. Међу
испољеним разликама се запажа да је девизни курс данас знатно флексибилнији него у
периоду пре 1914. године. При текућим околностима, политика либерализације кретања
капитала тешко би се могла ускладити са режимом фиксног девизног курса, као што је то
показало искуство после слома Бретонвудског система.
Трећа специфичност новијег периода је нарасла улога институционалних
инвеститора. Диверсификација њиховог портфолиа представљала је кључни покретач
кретања капитала у осамдесетим годинама.
Исто тако, један од индикатора огромног пораста кретања капитала је бруто одлив
капитала из већих индустријских земаља (изузимајући званичне и краткорочне банкарске
трансакције), који је достигао 850 млрд. долара у 1993. години. Половином осамдесетих,
износили су само 100 млрд. долара просечно годишње. Огроман обим кретања капитала
имао је за резултат оштар пораст учешћа финансијске активе коју држе нерезидентни.
Према проценама, нерезиденти данас имају у поседу око 20-25% укупно емитованих
обвезница у групи 10 развијених земаља, изузев Јапана. Ови холдинзи су веома осетљиви
на заокрете у понашању мећународних финансијских и тржишта капитала. У том смислу,
приметно је и ангажовање инвестиционих компанија у развијеним земљама да што
ефикасније и уз смањене ризике пласирају капитал институционалних инвеститора из
иностранства.
Савремене тенденције у међународном кретању капитала
најављена поскупљења струје и плина слушајући појашњења како је то неопходно. По
званичним изјавама, ова мера пуни државни буџет и диже вредност предузећима које
продају поскупљене ствари. У стварности, долази до социјалних немира, пада стабилности
владе и већег страха страних улагача.
4.
Слободна трговина
- отварање граница свим страним производима, скидање
царина и пореза, и забрана држави да штити домаће индустрије на штету здраве стране
конкуренције. Званично, овај корак помаже потрошачима јер конкуренција смањује цене.
У стварности, утицајне стране фирме одузимају послове домаћим индустријама које ће се
начекати да равноправно уђу на страна тржишта. Мало теоретске подлоге за аферу о
гласачким листићима није згорега. Недавно је Светска банка устврдила да је у последњих
40 година у сиромашним земљама продужила животну доб за 20 година, да је
удвостручила писменост, и да свака уложена милијарда долара вади 284.000 људи из
сиромаштва. Питање је како стручњаци Банке знају до које мере су ове бенефиције
њихова заслуга, а какви би резултати били да се нису мешали. Земље источне Европе су
махом сиромашније него пре 10 година. Банка и Фонд су ту од почетка и питање је када ће
се знати мера њиховог успеха.
Jeffrey Sachs
, познати економиста са Универзитета Харвард, није толико критичан
према Банци и тврди да западне земље требају дати више пара за програме борбе против
сиромаштва. Sachs додаје да су у прошлости пројекти пропадали због америчког притиска
да паре иду савезничким владама, без обзира колико некомпетентне или корумпиране те
владе биле. Sachs истиче и превелики утицај банкара са Wall Streeta на рад институција.
Susan Elmes
, директорица економског одељења на Универзитету Колумбија, каже да су
многе критике оправдане, али да се не може од сиромашних земаља очекивати да одређују
услове и количину посуђених пара. То би било исто као да неко сам себи посуђује паре.
Elmes још додаје да је нормално очекивати да Фонд штити интересе банкара, јер ако их
нико не заштити, онда они више неће тамо ни улагати, а то није у интересу држава у
развоју. Банка и Фонд очигледно имају добре и лоше стране. Међутим, остаје мистерија:
зашто терет увек пада на најслабије заштићене социјалне групе.
1
1
www.evropskaunija.info
