1
UVOD
Vrlo često čujemo termin organizacija. S druge strane mi smo permanentno u nekoj
organizaciji. Od rodjenja deteta u porodilištu, preko jaslica i obdaništa do škole, preduzeća,
kluba, političke partije pa sve do udruženja penzionera, mi se nalazimo u tvorevinama koje se
zovu
organizacija
.
Organizacija je, dakle, stalni pratilac čoveka. Rad kao čovekova svrsishodna delatnost je
veoma davno od spontanog udruživanja ljudi (prvobitna zajednica) prešao na osmišljeno
kooperativno odruživajne ljudi radi obavljanja poslova.
Organizacija je svako udruživanje dvoje ili više ljudi da izvrši neki posao, pri čemu oni
definišu cilj udruženja, raspodeljuju zadatke, obezbeđuju sredstva i vode određene posvlovne
procese, izvršavaju određene funkcije radi realizacije zadataka.Pri tome ljudi neminovno
uređuju međusobne odnose u toj zajednici.
Teorija organizacije izučava ljudsko ponašanje, ali u realitetu, tj. stanju u kome se ovo
ponašanje stvarno odvija u okruženju.
Celokupno učenje o organizaciji uslovno možemo posmatrati kroz postavke F. Taylora i A.
Fajola. Dok je Teylor akcenat stavljao na rad i racionalizaciju istoga, dotle je Fayol posmatrao
organizaciju preduzeća kao mezo sistema. Tema mog seminarskog rada su savremene teorije
organizacije i pokušaću da ih predočim u ovom radu.
2
1.TEORIJE I PRISTUPI ORGANIZACIJI
Pristup teorijama je različit što zavisi pre svega od stepena uopštavanja i konkretne podele
autora.
Tako recimo Živko Kostić organizacione škole i pravce deli u osam segmenata:
Klasična teorija,
Neoklasična teorija ,
Teorija humanih odnosa,
Teorija donošenja odluka,
koncept sistema,
koncept projektne organizacije,
druge škole i pravci,
Pojedini autori govore o :
klasičnoj,
neoklasičnoj,
modernoj,
organizaciji budućnosti ( V. Bulat, 1977)
Jedan od pristupa teorije deli na 3 etape:
klasična,
neoklasična
savremena teorija ( M. Damjanović, 1990)
Opšte prihvaćena je podela na:
klasičnu teoriju,
neoklasičnu teoriju,
modernu teoriju,
savremene teorije.
2. SAVREMENI PRAVCI I TEORIJE
U savremene koncepte upravljanja preduzećem ubrajamo: upravljnje pomoću ciljeva,
upravljanje pomoću rezultata, upravljanje pomoću izuzetaka, upravljanje projektima,
upravljanje prema životnom ciklusu i dr.
4
2.3. Upravljanje pomoću izuzetaka
Vođenje izuzecima se može praktikovati na osnovu koordinacije standardima. Interni ciljevi
ili standardi su:
profitabilnost,
ostvareni profit,
prodaja i promocija,
istraživanje i razvoj,
menadžment
organizacija.
Menadžment prema izuzecima ima šest osnovnih elemenata:
1. Merenje – utvrđuje vrednosti koje treba da su brojčano izražene.
2. Projekcija – utvrđivanje ciljeva različitog vremenskog karaktera.
3. Selekcija – izmeđubrojnih alternative da se izaberu osnove.
4. Posmatranje – prikupljanje potrebnih informacija.
5. Upoređivanje – porede se planirani i ostvareni rezultati I utvrđuju odstupanja.
6. Odlučivajne – ključna tačka ovog koncepta, donošenje odluka.
2.4. Upravljanje projektima
Proizilazi iz projektne koncepcije organizovanja. U literaturi se javlja niz raznih naziva za
ovaj koncept među kojima su: modularna organizacija, matrična organizacija, upravljanje i
rukovođenje sistemom itd.
Svaki projektini cilj je maksimalno dobro ekipiran i ima podtimove za nabavku, prodaju,
pripremu itd. Ovde se zahtevaju timovi stručnjaka organizovani na istom zadatku, a klasičan
rukovodilac nije potreban. Ova forma organizacije je adekvatna u većim organizacijama sa
širokim proizvodnim programom.
3. SAVREMENE TEORIJE
3.1.Kvantitativna teorija
Ovu teoruju često nazivaju naukom o upravljanju, zato što za rešavanje problema upravljanja
koristi matematiku i informatiku. Kvantitativni pristu nastao je početkom II svetskog rata, pre
svega za vojne potrebe. Tada se javljaju i nove naučne discipline kao što je kibernetika,
operaciona istraživanja i slično, a sa ciljem da se od više rešenja izabere optimalno.
Operaciona istraživanja se zasnivaju na:
1. Matematičkim modelima iznalaženja optimalnog cilja,
2. Simulaciji pojava,
3. Korišćenju računara.
