Увод
Значај менаџмента у пословном систему није нов, али је он вишеструко повећан током
глобализације и спровођења достигнућа научно-технолошке и комуникационе револуције.
Та су достигнућа, условила свеобухватне промене у друштву и довела менаџмент у само
средиште важности свеукупних чинилаца пословања и развоја организације.
У сваком пословном систему постоји мрежа процеса која може бити једноставна и врло
сложена, што зависи од величине и постављања пословног система.
Стратегија, политика и циљеви утврђују се ради јасног фокуса који усмерава пословни
систем. Један од основних задатака менаџмента пословног система је одређивање жељених
резултата и усмеравање организације ка томе да примети и искористи своје ресурсе да би
достигла своје циљеве.
У првом делу рада дефинисаћемо и објаснити савремени менаџмент. Овај део ће
обухватити предузетнички менаџмент, његове функције као и стратегијски иновативни
менаџмент. Такође, у првом делу ћемо објаснити стилове успеха код иновативног
менаџмента.
Други део рада је усмерен на инвовације и оно што оне омогућавају као конкурентну
предност сваког пословања. Поред извора иновативних могућности, приказаћемо и сам
поступак реализације иновације. У другом делу објаснићемо идеју као кључу чињеницу
савременог менаџмента, њено генерисање, селекцију и имплементацију.
У трећем делу ћемо се фокусирати на суштиту савременог менаџмента и модела који су
заступљени. Такође, посебан део ће бити усмерен на системски модел савременог
менаџмента.
III
I ПОГЛАВЉЕ
1.
Дефинисање иновативног менаџмента
Пре него дефинишемо иновативни менаџмент, потребно је да разјаснимо значење саме
речи „менаџмент“ или „менаџер“. Појам менаџер је изведена реч од менаџмента и означава
управљање или руковођење. Менаџер је реч енглеског порекла изведена од латинске речи
menus што значи рука, док код нас реч менаџер се ближе пореди са директором,
руководиоцем, бизнисменом и сличним појмовима.
Економија и манаџемент се најчешће поистовећују. Како је економија део манаџмента тако
је и манаџмент део економије, што се показује као добар стил руковођења и начин
управљања у стварању профита. Манаџемент је условљен културом, традицијом,
вредностима и навикама друштва те се и дефинише различито. То је хијерархијски врх -
група виших руководиоца од којих зависи опстанак, развој и успех предузећа па није
чудно што је директор (манаџер) као експонент манаџемента постао професија. У
манаџменту директор утврђује пословне циљеве, правце и стратегију развоја, организује и
усмерава потенцијале, интегрира све расположиве снаге и ствара условее за већу
успешност, одлучује, координира, делегира, контролише и одговара за општи тренд раста
и развоја и тако придоноси развоју предузећа.
1.1.Предузетнички менаџмент
За предузетнички менаџмент су најзначајнији људи и идеје, као и начин прихватања
ризика. Вођење и организовање пословања предузећа сутрашњице остварује се на темељу
концепта стратегијских начела, предузетничке филозофије, савремених метода и техника
биоинжињеринга, органиграма и информатичког алгоритма у процесима технолошких и
друштвених иновативних промена. То су процеси аутоматизације и кибернетизације
привређивања који захтевају иновативни профил менаџера предузећа. Профил ове врсте
менаџера треба да има карактеристична својства и висок ниво знања у области самог
менаџмента, иновација и организације првенствено, а исто тако и висок ниво стратегијског
предузетништва и маркетиншког ризика као и способност апликације иновација.
Савремени профил менаџера карактерише лидерство, креативност, предузетништво и
ризичност. Профил менаџера има сличност са профилом тренера:
1
• способност ауторативног вођења тима као целине,
• коришћење способности појединца ради учвршћивања карика у ланцу тима,
• професионалност,
• мотивисање сарадника за осећањима за добру међусобну сарадњу и
• распоређивање људи према стварним способностима, према склоности и спремности.
Сваки успешан менаџер мора да креира стратегије за успешно пословање компаније,
дефинише и на најефикаснији начин решава проблеме, води тимове и комуницира и
опходи се са људима на професионалан начин. Како би био у могућности да беспрекорно
1
Преузето: Радосављевић Ж.,;(2008) „Менаџмент знањем“;Економски факултет Београд; стр 136
V
обавља претходно поменуте задатке потребно је да буде емотивно стабилан, стратегијски
креативан, практично мудар, брз логичар, самоуверен и непоколебљив а када се говори о
одабраној методи и предузетничком предлогу, врсни вођа и координатор тимова.
У савременом поимању тржишне економије предузетници су људи који:
2
а) примењују идеје и иновације у пословању како би задовољили купце,
б) стандардизирају и модернизују свој производ,
в) обликују процесе и алате за промене,
г) образују раднике за иновације,
д) прилагођавају делатност променама изазванима конкуренцијом,
ђ) повећавају квалитету и профит,
е) истражују те стварају нова тржишта и
ж) освајају нове потрошачe.
Из претходно изнетог можемо закључити да се предузетништво не односи само на мала и
нова предузећа већ и на она која стварају нове методе у свом пословању које би их
разликовало од својих конкурената, јер су менаџери они који мењају и трансформишу
вредности. Иновативни менаџмент примењују и велике корпорације како би опстали и
развили се на виши ниво, а примењује се у свим врстама делатности од банкарства па све
до здравствених установа. Данас компијутерска технологија кроз предузетништво отвара
нове могућности, претварајући вештине и креативне процесе у научне. Стога се и говори
предузетничко-иновативном менаџменту коме су потребни додатни квалитети за
управљање и вођење сложених иновативних процеса.
С обзиром на хијерархију руковођења наука је утврдила бројним истраживањима да је:
3
а) Оптимална хијерархијска лествица руковођења предузећем максимално тродимензиона
лествица. Овакво руковођење том лествицом је неефикасно, неодговорно и скупо, па су
потребни рационални и инвентивни захвати.
б) Ваљано руковођење не трпи вишу надређеност већем броју руководиоца, оптималан је
број руководиоца седам. У пракси се догађало да је директор руководиоц у комуникацији,
чак и са четрдесетак руководиоца организационих јединица. Ако у предузећу постоји
велик број једнакоправних организационих делова, онда је организација руковођења
застарела.
Успешност пословања и односима између запослених условљена је и типологијом
иновативних планских стратегија које су повезане са особинама самог законског
заступника предузећа, односно директора. На лична истраживања је повезана и офанзивна
стратегија, затим дефанзивна која представља средину,а традиционална представља
затварајуће постојеће оквире.
Када предузеће се оснива потребно је да има агресиван стартер, ризичног и свестраног
експерта, креатора, иноватора како би се предузеће на најбољи начин пробило на тржиште
2
Преузето: Радосављевић Ж.;(2008) „Менаџмент знањем“; Економски факултет Београд; стр 148
3
Према критеријуму: Великић З., Сегединац Т., Великић Г.;“Инжењерска економија“, ВТШ Нови Сад; стр 14
VI
• Унапређивање развоја, потенцијала и кооперације, као и низ других послова и
овлашћења.
Техника решавања проблема је комбинација квантитавних и квалитативних анализа у
тражењу оптималног решења. Проблеми се не смеју решавати паушално и непромишљено,
већ према одређеној шеми. Утврђивање проблема на основи знања и искустава (приступа
се објективном утврђивању чињеница и дефинирању стања) одређује се оно што не
функционише у предузећу на адекватан начин.
Узрок проблема
: након утврђивања
проблема утврђује се узрок проблема и анализира стварно стање
. Постављање циља
: циљ
треба бити реалан, остварив, користан, позитиван, ефектива и ефикасан. Не сме се
преценити нити подценити.
Процена решења проблема
: циљ одређује мерила поступка
решавања, као и цену. Поступке треба проверити и тежити ка оптималнима. План акција
решавања проблема разрађује опсег задатака и фазе акција: одређује термине, људе и
простор решавања. Задатке треба преузимати с вољом, водећи рачуна о односима и другим
последицама решавања и предлоге мера. Контрола акција и резултата спроводи се
сукцесивно и по завршетку решавања. Упоређују се решења акција и резултати по
оделењима. Закључак утврђује да ли стање изазвано проблемом боље, је ли остварен план
и циљ решавања. Ако нису постигнута жељена решења руководиоци постављају
алтернативу, а ако ни то не успе они предлажу - ко ће их заменити.
6
Способност, поверење, енергичност, искреност, одговорност и храброст су квалитете које
менеџера чине вођом и редовно потичу позитивне емоције људи у критичним ситуацијама,
стварају атмосферу искрености, мотивишу заједничке циљеве и интересе. Приликом
самопроцене личне успешности није лоше да менеџер обрати пажњу на следеће:
7
1.
Организациона активност
- треба имати на уму да се организовати може боље и више,
али не тако да се јаве умор, немир, паника и забринутост. Организациона активност значи
и планирање послова, које треба распоредити као логичан низ поступних корака у
реализацији. Треба поћи од прегледа проблема, анализе чињеница, распоређивања и
груписања чињеница, али и предвидети чиниоце и стандарде извршења.
2.
Умна енергија
омогућава да се посао учини занимљивим, тј. да се уклоне умни замор,
или чак осећај беспомоћности. Уклањање емоционалних сметњи и конфузности осигурава
концентрацију на предмет расправе и решавање проблема. Важан критеријум успешности
менеџера мери се степеном усмерења пажње на предмет који се разматра.
3.
Физичка кондиција
је менеџерима нужна јер послови које обављају изискују веће умне
и физичке напоре. Стога је потребно водити рачуна о сметњама у радној средини (расвета,
боје, бука, положај радног стола) и уклањати их. Менеџерима који више бораве у
затвореним просторима и у седећем ставу, потребне су физичке вежбе, шетње на свежем
ваздуху, спортска рекреација и слично.
6
Према критеријуму:
http://www.ef.uns.ac.rs/Download/strategijski_men/2011-03-10-misija-vizija-i-funkcija-
menadzmenta.pdf
, приступ: 05.06.2016, 13:18
7
Преузето: Петровић. Д., Михајловић Д., Михић М.; „Менаџмент-савремени концепт и примена“; Факултет
организационих наука, Београд; 2011, 26 стр
VIII
