1. POLITIČKI SISTEMI (pojmovno i teorijsko određenje)
David Hjum

prvi put koristi naziv politički sistemi

Dvojaki pristup izučavanju političkih sistema

1. Na početku II svetskog rata pristupalo im se bez ustavno-pravnog postupka
2. A kasnije kao kompletnom obliku organizovanja države.
Savremeni pojam p.s. uključuje tri aspekta:
1. teorija o vladavini (institucionalizam i neoinstitucionalizam)
2. teorija o političkom procesu (pluralizam i neopluralizam)
3. teorija o politici kao sistemu (obuhvatan pristup izučavanju)
Politički sistemi su kompleksna strukturno-funkcionalna celina koja počiva na interakciji društva
(socijalni sistem) i političkog poretka (država i oblici vladavine).
Shvaćen je obrađen kao sistem političkih institucija i odnosa u njima u vezi sa vršenjem javne vlasti, i
ostvarivanjem društvene funkcije političke vlasti.

2. KLASIFIKACIJA I TIPOLOGIJA POLITIČKIH SISTEMA

Pokušaji klasifikacije napravljeni su još u antičko doba.

1.Herodotova klasifikacija prem abroju upravljača:

- monarhija(1 covek),
- aristokratija (grupa),
- demokratija (mnoštvo)

2. Aristotelova podela prema cilju i načinu vladanja:

- dobre: bazileja (monarhija), aristokratija, politeja (demokratija)
- lose: tiranija, oligokratija, ohlokratija

3. Prema načinu izbora i smenjivosti vlasti:

demokratija i autokratija

4. Prema obliku unutrašnjeg ustrojstva vlasti:

republika i monarhija

5. Prema međusobnom odnosu triju vlasti unutar horizontalne organizacije

- parlamentarni
- predsednički
- skupštinski

6. Prema stepenu ekonomskog razvoja

: nerazvijene, zemlje u razvoju, zemlje u tranziciji i razvijene

zemlje

7. Prema nacionalnom sastavu stanovnistva

: jednonacionalne i multietnicke

8. Prema vertikalnom kriterijumu organizacija vlasti

: konfederacija i federacija

9. Prema versko-konfesionalnoj pripadnosti

: verske i multikonfesionalne

10. Prema broju politickih stranaka:

jednopartijske, dvopartijske, visepartijske

11. Prema demografsko-geografskom kriterijumu

: zemlje zapadne demokratije, latinoamericke,

africke, azijske

12. Prema preovlađujućem društveno klasnom kriterijumu

. kapitalističke zemlje, zemlje u

razvoju, socijalističke

3. OBELEŽJA I PRINCIPI DEMOKRATIJE

- Princip transparentnosti (providnosti)
- Ogranicenost politicke sfere u odnosu na druge (ekonomsku, kulturnu, obrazovnu…)
-princip vladavine prava (ograničenost države pravom odnosno vladavina dobrih zakona, a ne ljudi)
`- Sloboda i pravo građana
- Politička jednakost (razumni novo socijalne i ekonomske jednakosti)
- Odgovornost nosilaca političkih vlasti
- Politički pluralizam - disperzija i dekoncentracija vlasti
- Kompetivnost, kontrabalansiranje između nosilaca političke moći
- Izbornost organa političke vlasti
- Sloboda masovnih medija i demokratsko jevno mnjenje

- Princip minimalne, racionalne i zakonite količine represije

4. MODELI DEMOKRATIJE

Metodologija klasifikacije demokratije:
1. Mogu postojati: - normativni model (idealno tipsko model-teorijski)
- empirijski model (ono što stvarno jeste)
2. Ko vlada, u čijem interesu, način n akoji vlada je jako bitno za klasifikaciju
3. Proceduralna-formalna strana demokratije- oblik, forma I procedura za donošenje odluka
Specijalna- sustinska strana demokratije – tiče se procesa donošenja odluka I prava ljudi, sloboda (da
li je domokratija poveđenja)

Modeli demokratije:

1. Liberalni model demokratije: - m. klasicne l. d.
- m. moderne l. d.
- m. neoliberalne d.
2. Poliarhija
3. Konsenzualna (konsocijacija)
4. Diskurzivni model
5. Participativna demokratija
6. Kosmopolitski model
7. Multikulturno građanstvo kao model demokratije
8. Diskurzivno poliarhična liberalno socijalna demokratija

5. LIBERALNI MODEL DEMOKRATIJE

Klasicna liberalna demokratija

Liberalizam kao politički pokret u Francusko-buržuaskoj revoluciji konstituiše liberalizam kao pravac.
Ceo   liberalizam   se   konstituiše   na   SLOBODI.   Fr.   Buržoaska   revolucija   zahtevala   je   slobodu
(liberalizam), bratstvo (izgubilo se) i jednakost (javlja se tek kasnije u komunizmu). Pravni i politički
pojam   jednakosti   podrazumeva   jednakost   pred   zakonom,   međutim   ostali   aspekti   jednakosti   su
zanemareni (ekonomska, socijalna…)
Najznačajniji   mislilac   liberalizma   Džon   Lok   postavio   je   trijadu   život,   sloboda   i   imovina.Ova   tri
aspekta liberalne demokratije i dopunjena predstavničkom demokratijom (znači da su građani nosioci
suverenosti, oni biraju predstavnike u parlamenu i uspostavljaju odnos političkih predstavljanja) čine
suštinu političkih sistema u liberalizmu.
Klasična lib. dem.- Država je “noćni čuvar” koji služi da štiti imovinu i da vrši regulaciju odnosa u
društvu preko institucija.

- Moderna liberalna demokratija

-Naglašava individualizam I političku participaciju (nastaje potreba za stvaranjem političkih stranaka i
javne politike)
- Oslanjanje na teritorijalnu organizaciju
- Isticanje partijske kompetencije (političke stranke moraju da se tekmiče)
- Formiraju se izborne jedinice
- Jačanje nacionalne države kroz jake nacionalne institucije, ekonomiju, vojsku, policiju,
obrazovanje…
- Princip indiferentnosti prema društvenom idealu jednakosti

Neoliberalni model demokratije

- Vezan je za fazu globalizacije i ugrožava sve principe liberalne demokratije, na delu su snazni
procesi dedemokratizacije i spuštanja nivoa standarda u svim segmentima

- politika je fokusirana u proces odlucivanja kroz diskusiju
- zahteva snažnu javnu sferu i razvijeno javno dobro (civilno društvo)
- demokratija po ovom shvatanju je pre svega diskurs pre nego agregacija preferencija (sakupljanje I
ujedinjavanje ciljeva, interesa i potreba politickih subjekata-nasuprot njoj su institucije)

9. PARTICIPATIVNI MODEL DEMOKRATIJE

Glavni mislilac je Karl Pateman
- pripada radikalnim modelima demokratije, suštinu politike locira ne u velikim obećanjima i ciljevima
već u samom procesu odlučivanja
- podrazumeva direktnu participaciju građana na svim nivoima vlasti
- zahteva pojačan aganžman građana u politici
- direktno je suprotstavljen i liberalnoj i korporativnoj demokratiji (ne dozvoliti da elita donosi odluke)
- pojačava učešće različitih formi neposredne (direktne) demokratije
- zahteva snažno civilno društvo (umrežene i organizovane građane)
- zahtev za veće socijalne i ekonomske jednakosti
- favorizuje proces deprofesionalizacije politike
- samorazvoj i samoizražavanje kao konstruktivni princip samoregulacije

10. KOSMOPOLITSKIMODEL DEMOKRATIJE

Glavni mislilac je David Held:
- Nastoji da proširi okvire demokratije kako bi išao u susret globalističkim tokovima preuređenja
društva i država
- Pokušava da racionalno shvati integraciju nacionalnog drzavnog nivoa u globalistički nivo
organizacije
- Held je za postepeno i dozirano utapanje nacionalne države u globalnu zajednicu pri čemu bi država
zadržala važne funkcije
- Nacionalna država ne sme da se svede na puki servis globalne zajednice
- “Kosmopolitska demokratija je nalik na višespratnicu u kojoj su spratovi demokratske organizacije
dobro povezani i međusobno uslovljeni”
- Nacionalna država je garant očuvanja ljudskih prava i slobode i zato Held ne želi da je razori
- Međunarodni pravni i politički sistem treba da bude oličenje univerzalnih prava i sloboda, treba da
garantuje teritorijalni integritet i suverenitet

11. MULTIKULTURNO GRAĐANSTVO KAO MODEL DEMOKRATIJE

Glavni mislilac je Vil Kimrika
- Uočio je problem položaja manjinskih zajednica
- Nastoji da inkorporira manjinska prava u liberalnu teoriju i u tom cilju on ističe tri grupe manjinskih
prava:
1. pravo na distinktan tretman (pravo na prepoznavanje manjinskih identiteta)
2. pravo samoupravljanja zajednicom
3. pravo predstavljanja (predstavnik parlamentu)
Ova prava deluju u funkciji zaštite manjinske grupe (etničke, verske...) od ekonomskih I političkih
pritisaka većine
- Brani koncept diferenciranog građanstva nasuprot konceptu univerzalnog građanstva (svi imaju
jednaka prava koja se razlikuju – reprezentacija individue kaoindividue)
- On smatra da samo grupno diferencirana prava pružaju zadovoljenje liberalnih težnji i demokratskog
ideala
- Brani koncept socijetalne strukture kao jednog pozitivnog koncepta za ispunjenje manjinskih prava
- Ne univerzalno nego diferencirano građanstvo

Diskurzivno poliarhicna liberalno socijalna demokratija

-ekleptički, sinkretički model (skuplja i sabira bez kritičkih promatranja)
- nastoji da pomiri i ukljuci u sebe sve karakteristike prethodnih modela demokratije I pomiri njihove
elemente

12. EFEKTI I KRITIKE MODELA DEMOKRATIJE

Liberalni koncept je potpuno trijumfovao , a komunizam je doživeo poraz (ovo ima svojih grešaka jer
ideologija nema prava da postane totalitaristička)
Samjuel Hantington
Predstavlja drugačiji koncept dešavanja u protekle dve decenije
-govori o sukobu civilizacije, kaže da je samo privid da je liberalna demokratije pobedila jer je svet
podeljen na 7-8 civilizacija koje će se u budućnosti sukobljavati
- Suština ovog modeča-u Aziji su stare civilizacije u kojima nema naznaka o liberalnosti i ikada je
neče biti. Tamo vlada ideokratija u kojoj vladaju ideje (simbioze verskih, ekonomskih i političkih
ideja)- Iran, Irak, Indija nikada neće imati ravnoprqavnost polova. Demokratije nema ni u Rusioji
(carski sistem, Boljševički sistem)
Zapadana literatura kaže:
- Postoji potiskivanje demokratskih sadržaja i njihovo sužavanje na bogatije slojeve
- Globalizacija sužava suštinsko polje demokratije ukorist monopola odlučivanja i političke moći
- Jačaju manipulativne tendencije u demokratiji
*paradoks demokratije: Povećava se broj zemalja u kojima je demokratija formalni sistem vlasti a
smanjuje se vera u demokratiju i njen kvalitet.
-   Stvoren   je   nerealan   mit   o   tzv.   Tržišnoj   utakmici   i   deregulaciji   a   nasuprot   tome   sve   počiva   na
dominaciji  monopola  multinacionalnih  kompanija (donose se  zakoni  koji  dgovaraju  MKN,  u  fazi
sprovođenja zakona privileguju se MNK)
- Pored ekonomskog treba razvijati i socijalni liberalizam
- Jačanje spoljnopolitičkih hegemonija i potčinjavanje malih i slabih država (EU)
-Norberto   Bobio   (ita)   treba   praviti   razliku   između   liberalizma   i   demokratije   (liberalizam   izdvaja
individuu iz zajednice, a demokratija treba da je uključi, treba spojiti socijalnu i liberalnu državu)
Tipovi društvenog predstavljanja:
-U građanskom društvu mi se reprezentujemo kao jedinke
-Na nivou nacionalne države predstavljamo se kao deo kolektiva (nemamo posebna prava ali kao deo
zajedniceimamo kolektivna prava koja su viša od individualnih)
-Treba spojiti liberalnu i socijalnu demokratiju

13. BRITANSKI PARLAMENTARIZAM

-pojava sun generis-jedinstvena, nikada pre nije postojala, prvi put se pojavljuje
Duh naroda – Izolacija ostrva uticala je da se britanski duh pokaže kao individualan i ostavi trag na
Evropu, Ameriku i veliki dao sveta. Ujedinjeno kraljevstvo sačinjeno je iz Engleske, Škotske, Velsa i
Severne Irske. Parlamentarni sistem vlasti nastao iz britanskog parlamenta i često je bio predmet
podražavanja.
-UK se definiše kao ustavna monarhija, sistem saradnje i balansa vlasti i ima dvopartijski sistem -
konzervativna i liberalna (19.vek), i konzervativna i laburistička (danas). Konzervativci su nastali od
Torijevaca i to su pristalice kralja, dok su laburist nastali od Vigovaca i to su aristokrate.
- U Engleskoj ne postoji ustav u klasičnom smislu, odnosno ne postoji pisani ustav
- Istorijski raazvoj VB:
1215. godine Magna karta libertatum - velika povelja o slobodama koju je proglasio Jovan bez zemlje.
Ona predstavlja kompromis kralja i plemstva, ograničava se vlast kralja. Konstituiše se proces
dogovora između kralja i plemstva i političkog predstavništva naroda oko poreza, sticanja imovine,

- Poseban parlamentarni kanal prenosi rad sednice
- Svaka sednica počinje unošenjem kraljevskog žezla i to simboliše prisustvo monarha u parlamentu

Položaj krune u Britanskom parlamentu

- Vlast krune se naziva kao „kraljevska ovlašćenja i prerogativi“ , kruna predstavlja pravnu i
tradicionalnu političku instituciju

- na početku svakog zasedanja kruna se obraća parlamentu besedom „izveštaj o stanju nacije“
- u Britaniji Kraljica ne vlada ona biva konsultovana,
- ona opominje i ohrabruje nosioce vlasti,
- predstavlja Ujedinjeno Kraljevstvo u svetu (reprezentativno),
- ona potvrđuje izbor kabineta u parlamentu,
- potvrđuje i prima Britanske ambasadore,
- zvanični je ali ne i operativni komadant vojnih snaga (premijer i vojne strukture), --
predstavlja simbol jedinstva nacije,
- dobija godišnju apanažu za zivot i rad,
- Kraljica ima i ovlašćenja da zastupa “common welth” (Britansku zajednicu naroda),
- imenuje generalne guvernere kao predstavnike u Australiji, Kanadi i Novom Zelandu
- kruna nema pravo zakonodavne inicijative i veta

Funkcije krune

1. imenovanje nosilaca plemićkih titula
2. imenovanje određenog broja civilnih i vojnih službenika (ne bira sama već na predlog vlade)
3. saziva i raspušta parlament
4. proglašava zakone
5. objavljuje rat i mir
6. pravo ublažavanja kazni i pomilovanja
7. imenuje mandatara za sastav Britanske Vlade

Kabinet

- stvarnu izvršnu vlast u V. B. ima vlada - kabinet
- najčešće kabinet ima 18 najvažnijih starijih ministara i niz mlađih ministara i državnih sekretara
- ukupno sve tri kategorije ministara čini oko 80 članova vlade, neslaganje sa premijerom i
neodgovornost rešava se ostavkom (nije propisano ali je jak moralno pravilo)
- zakonodavna inicijativa pripada kabinetu

Sudstvo

- sudstvo je nezavisno i od krune i od vlade i slobodno je u vršenju svoje funkcije
- sude na osnovu presedana- presedenta odnosno presedentnog prava i nagomilanog sudskog iskustva
- jednom doneta odluka biva mera za sve ostale slične slučajeve
- svi zločini koji se izvrše na tlu VB tretiraju se kao zločini protiv njenog kraljevskog visočanstva

Politicke partije

-Dve predominantne: konzervativna i laburistička (poslednjih 7 godina na vlasti), a ostale su:
liberalna, partija zelenih, Britanska nacionalna partija, nova britanska komunisticka partija

Konzervativna partija:
- tradicionalna desničarska partija koja ima uporište u višim i višim-srednjim slojevima stanovništva