Savremeni problem kontrole
Kako menadžeri prave efikasne i efektne sisteme kontrole mogu se javiti brojni
problemi. Na primer, tehnološki napredak računarskih hardvera i softvera su znatno
olakšali proces kontrole. Ova tehnološka dostignuća su sa sobom donela teška pitanja
koja se tiču toga šta menadžeri imaju pravo da znaju o zaposlenima i koliko daleko mogu
da idu u kontrolisanju ponašanja zaposlenog (vidi u delu- tehnička dilema u upravljanju).
U ovom odeljku razmotrićemo dva savremena problema upravljanja: privatnost na
radnom mestu i krađa zaposlenih.
Da li je moj računar koji koristim na poslu zaista moj?
Ako radite, da li mislite da imate pravo na privatnost na vašem radnom mestu?
Šta vaš poslodavac može saznati o vama i vašem poslu? Možete biti iznenađeni
odgovorima. Poslodavac može ( i uglavnom to čine), pored ostalih stvari, čitati vaše e-
mail-ove, (iako su označeni kao lični i poverljivi), dirati vaš telefon i nadgledati vaš rad
za računarom. Sve ove stvari nisu tako neuobičajene. Danas, blizu 80 procenata svih
preduzeća, anketiranih od strane američkog udruženja za upravljanje prati svoje
zaposlene.
Zašto poslodavci osećaju potrebu da prate šta zaposleni rade? Veliki razlog tome
je zato što su zaposleni tu da bi radili, ne da bi surfovali internetom proveravajući cene na
berzi, kladili se u online kazinima ili kupovali poklone za porodicu i prijatelje. Za
rekreativno surfovanje internetom je rečeno da vredi milijarde u potrošenim računarskim
resursima i izgubljenoj godišnjoj radnoj produktivnosti. To predstavlja značajan trošak za
preduzeća.
Još jedan razlog zašto poslodavci čitaju e-mail-ove zaposlenih i nadgledaju
upotrebu računara je tajda ne žele da rizikuju i budu tuženi za stvaranje neprijateljskog
radnog okruženja zbog uvredljive poruke ili neprikladne slike prikazane na kompjuteru
saradnika. Utvrđivanje šta se zaista dogodilo može pomoći poslodavcima da brzo
reaguju. Razmislite o onome što se dogodilo Chevron-u. Podnela je tužbu zbog
seksualnog uznemiravanja u vrednosti od 2,2 miliona dolara zato što je uvredljivi e-mail
poput ” 25 razloga zašto je pivo bolje od žene ” brzo kružio e-mail sistemom kompanije.
Organizacije kao što su Citigroup, Morgan Stanley Dean Witter su takođe završile na
sudu zbog rasističkog e-mail-a zaposlenih koji je kružio njihovim sistemom. Kao što je
jedan istraživač istakao federalni zakon ne vidi e-mail kompanije drugačije do
uvredljivim materijalima koji su distribuirani na memorandumu kompanije.
Naravno menadžeri žele da osiguraju tajne kompanije od curenja. Iako je zaštita
intelektualne svojine bitna za sva preduzeća, posebno je važna u industriji visoke
tehnologije. Menadžeri treba da budu sigurni da, čak ni slučajno, ne prenesu informaciju
drugima, koji bi mogli da iskoriste tu informaciju kako bi naneli štetu kompaniji.
Posledice neadekvatne upotrebe računara na poslu takođe mogu biti ozbiljne za
zaposlene i kompanije. Na primer, malo pre Božića 1999, 23 radnika u administrativnom
centru New York Times-a u Norfloku, Virdžinija su otpuštena i nekoliko zaposlenih je
kažnjeno zbog kršenja politike kompanije koja zabranjuje upotrebu korporativnog e-mail
sistema „u svrhu kreiranja, prosleđivanja i prikazivanja bilo kakvih uvredljivih ili
neprijatnih poruka, uključujući fotografije i audio materijal ”. Jedan broj zaposlenih u
Xerox-u je otpušteno zbog provođenja čak osam sati dnevno pretraživajući sajt X-rated i
sajtove internet kupovine tokom radnog vremena. Dva izvršna direktora Salomon Smith
Barney su otpuštena nakon što se posle rutinske kontrole korporativnog e-mail-a pojavio
pornografski sadržaj. I e-mail sistem Lockheed Martin-a se srušio na šest sati nakon što je
zaposleni poslao 60000 e-mail-ova saradnicima (tražeći od njih da mu odgovore i u
prilogu poslao e- račun) u vezi nacionalnog dana molitve. Zato što kompanija Lockheed
Martin u velikoj meri zavisi od internog e-mail sistema komunikacije, ovaj pad sistema
je koštao kompaniju stotine hiljada dolara.
Čak i pored svog praćenja zaposlenih na radnom mestu koji menadžeri mogu da
sprovedu, zaposleni u Sjedinjenim Državama imaju neku zaštitu od strane federalnog
elektronskog zakona o zaštiti privatnosti iz 1986. Ovaj zakon zabranjuje neovlašćeno
presretanje elektronske komunikacije. Iako ovaj zakon daje zaposlenima određenu zaštitu
privatnosti, to ne čini elektronsko praćenje na radnom mestu nelegalnim ; poslodavcima
je dozvoljeno praćenje komunikacije u poslovne svrhe ili kada su zaposleni već
obavešteni o primenjivanju ovakve prakse. Sličan zakon, zakon o zaštiti podataka iz
1998. dozvoljava većinom ista prava za kompanije u Velikoj Britaniji. Iako zaposleni
mogu smatrati nepravednim da kompanije prate njihov rad elektronskim putem i da ih
otpuštaju zbog onog što smatraju i najmanjim ometanjem, sudovi su odlučili da pošto
računar pripada kompaniji, ona ima pravo da nadgleda sve što je u njihovom sistemu.
Poenta je u tome da je neophodna ravnoteža između potrebe menadžmenta da zna i efekta
nadgledanja koji može imati na moral zaposlenih.
Jedan od interesantnih aspekata u raspravi o praćenju zaposlenih se odnosi na
zaštitu preduzeća. Od 11. septembra 2001. godine mnoge vladine agencije i privatne
organizacije povećale su računarski nadzor u nastojanju da podrže „ sigurnost svoje
zemlje”. Razlog tome je zato što računarski sistemi mogu biti hakovani i važni podaci
mogu biti izgubljeni. Pored toga, teroristički napad računarskih sistema Sjedinjenih
Američkih Država mogao je da se odrazi izuzetno štetno na ekonomiju Sjedinjenih
Američkih Država. Zbog toga možemo očekivati pooštrene mere zaštite mnogih
“normalnih” aktivnosti u našem svakodnevnom životu.
Da li je krađa zaposlenih u porastu?
Da li bi vas iznenadilo saznanje da blizu 85 procenata svih organizacionih krađa i
prevara je počinjeno od strane zaposlenih – ne od strane ljudi van kompanija. I to mnogo
košta. Procenjeno je da kompanije Sjedinjenih Američkih država godišnje izgube oko 29
milijardi zbog krađa i prevara od strane zaposlenih. Krađa zaposlenih je definisana kao
svako neovlašćeno uzimanje svojine kompanije od strane zaposlenih za svoju ličnu
upotrebu. Može se kretati od pronevere do podnošenja lažnog izveštaja o troškovima do
uzimanja opreme, delova, softvera i kancelarijskog materijala iz prostorija kompanije.
Iako se maloprodajna preduzeća već dugo suočavaju sa potencijalno veoma ozbiljnim
gubicima zbog krađe zaposlenih, slaba finansijska kontrola novih i malih kompanija I
veća dostupnost informacione tehnologije učinila je krađu zaposlenih rastućim
problemom u organizacijama svih vrsta i veličina. Zapravo, skorašnje istraživanje
