Uvod
Suštinska uloga revizije je da se učine pouzdanijim finansijske informacije za
potrebe svetskih tržišta kapitala i uloga revizora u izveštavanju tela i organa iz javnog
sektora širom sveta, s ciljem sticanja poverenja najšire javnosti u njihov rad. Razliku
između privatnog i javnog sektora su suzile reforme novog javnog menadžmenta.
Računovodstveni razvoj se usmerava u pravcu promovisanja budžetiranja, unapređenja
godišnjeg izveštavanja i sl. Računovodstvo je prešlo od pasivnog posmatranja i
izveštavanja o promenama u raspodeli gotovine na analizu i planiranje budućih
promena. Privredni rast i društvenu stabilnost može osigurati samo transparentna vlada.
Razvijanje nove prakse i procedure za upravljanje javnim sektorom je jedan od uslova
da bi se vlada učinila odgovornom.
Revizija finansijsko računovodstvenih iskaza javnih preduzeća ima veliki značaj
u realizaciji ciljeva upravljanja javnim preduzećima kao i u implementaciji novog
javnog menadžmenta. Ubrzanje procesa privatizacije i jačanje njegove transparentnosti
predstavlja najbrži način da se privuku strane investicije u većem obimu. U okviru
reformskog scenarija, koji predviđa Razvojna strategija naše zemlje prisutna je
urgentna potreba za stranim investicijama koje su nam neophodne ne samo zbog
povećanja zaposlenosti, već i potrebe da tehnološki modernizujemo našu industriju sa
ciljem podizanja njene konkurentnosti u inostranstvu.
S obzirom da je štednja kod nas na veoma niskom nivou sasvim je jasno da su
strane investicije praktično jedini raspoloživi izvor i preduslov za ekonomski razvoj.
Posebno su poželjne i atraktivne direktne strane investicije tipa “green field”. Kod nas
se javni fondovi često zloupotrebljavaju a u njima su ogromne sume novca poreskih
obveznika, funkcija finansijske revizije je proširena. Sa analizom načina na koji država
i njene institucije troše novac poreskih obveznika, prelazi se na analizu poslovanja
javnih kompanija.
jedinstva sistema i usklađenosti njegovog razvoja, sticanje dobiti i realizovanje ostalih zakonom
utvrđenih interesa.
Svi ciljevi zbog kojih se javno preduzeće osniva i posluje su istog značaja i važnost nekog
cilja ne bi se smela favorizovati u odnosu na ostale postavljene ciljeve. Međutim, prioritet bi se
trebao dati trajnom obavljanju delatnosti od opšteg interesa i urednom zadovoljavanju potreba
korisnika proizvoda i usluga. Što se zakonske regulative tiče nema posebnih zakonskih odredbi
koje uređuju finansijsko izveštavanje javnih preduzeća. Pošto je njihov zadatak odgovoran u
obavljanju delatnosti zbog koje su i osnovana postoji određena specifičnost poslovnog
informisanja javnih preduzeća. Specifičnost poslovnog informisanja javnog preduzeća se odnosi
na činjenicu da je javnost najveći i najvažniji korisnik tih informacija, što znači da kod javnih
preduzeća treba da postoji znatno veći stepen odgovornosti za informacije koje prezentuju u
finansijsko računovodstvenim iskazima. Informacije iz računovodstveno finansijskih iskaza,
javnosti moraju prezentovati na odgovarajući način i blagovremeno. Javna preduzeća treba da
daju podatke o realizaciju plana zaštite životne sredine.
2. Kauzalni odnos između aktivnog poslovnog ambijenta i zaštite
interesa investitora
Jedan od najvažnijih zadataka savremenog tržišta kapitala je očuvanje interesa
investitora, tj. vlasnika kapitala, kao i ukupne regulative u vezi sa njim. Interes investitora mora
biti primarno obezbeđen, a sam investitor prilikom ulaganja svog kapitala mora imati osećaj
potpune sigurnosti i poverenja u mehanizam tržišta kapitala i države kao regulatora i kontrole
tržišta kapitala. Na tržištu kapitala, u odnosu na ostale učesnike na tržištu kao što su:
preduzetnici, posrednici ili država, investitori imaju primarno mesto i značaj, a koji proizilazi iz
činjenice o dvojnosti njihove uloge, koja znači da su istovremeno i učesnici na tržištu kapitala ali
i vlasnici kapitala. Ukoliko interes investitora nisu osigurani tada ne postoji ni minimum
verovatnoće za uspešno funkcionisanje tržišta kapitala. U tržišnim transakcijama sa potencijalnim
investitorima ostali učesnici na tržištu kapitala ne mogu imati nikakvu materijalnu štetu. Zato oni
mogu različitim činjenicama ili ne činjenicima izigrati ili zloupotrebiti interes investitora kao
poverioca, jer je na njegovoj strani dodatni rizik poznat kao “rizik povraćaja kapitala i naplate
prihoda po osnovu kamate”. Interes investitora mora da bude zaštićen od potencijalnog rizika koji
dolazi od strane ostalih učesnika na tržištu kapitala. Aktivni poslovni ambijent u okviru jedne
nacionalne ekonomije je u zavisnosti od prisustva i dejstva čitavog niza faktora čije dejstvo može
biti stimulativno za investitora. Dejstvo ovih faktora može biti takve snage da potpuno
destimuliše investitora i odvede ga na sigurniji teren, na kome je rizik povraćaja kapitala u
optimalnim granicama. Najvažniji faktori na kojima investitori insistiraju su:
Politička, ekonomska i monetarna stabilnost,
Administrativna, regularna i stabilna politika kamatnih stopa,
Konzistentan i stabilan poreski sistem,
