ВИСОКАТЕХНИЧКАШКОЛА
СТРУКОВНИХСТУДИЈА
КРАГУЈЕВАЦ

Студијскипрограм: Друмскисаобраћај
Ниво студија: Мастер струковне студије
Предмет: Савремени системи на моторним возилима

СИСТЕМИ ЗА ПРАЋЕЊЕ СИТУАЦИЈЕ НА ПУТУ И

АУТОМАТСКО РЕАГОВАЊЕ НА ОПАСНОСТИ

- семинарскирад -

Аутор:

Предметнинаставник:

ДрБранислав Александровић, дипл. инж.

Maj 2019

Бр. индекса
234/2018

Милановић Живорад

Потпис

R.br.

Br. indeksa

Prezime i ime

Potpis

R.br.

Br. indeksa

Prezime i ime

Potpis

R.br.

Br. indeksa

Prezime i ime

Potpis

R.br.

Br. indeksa

Prezime i ime

Potpis

Сажетак:

Да би се експлоатисало возило мора имати уграђене системе за њихово

покретање, али и системе за управљање, ослањање, кочење, смештај посаде и путника.
Сви ови системи су код савремених возила сложени и неопходно их је редовно
сервисирати и проверавати њихову исправност.Најновији системи имају интегрисане
сензоре па се региструју неисправности у самом зачетку и преко рачунара уграђених
сигнализирају корисницима.Активна безбдност обухвата скуп мера и активности које
смањују ризик настанка саобраћајне незгоде и умањују нежељене ефекте.

Кључне речи:

Интелигентни системи, безбедност саобраћаја, активна безбедност,

возило, возач.

1. УВОД

Савремени развој цивилизације показује велику потребу за развојем саобраћаја,

а посебно друмског саобраћаја који за разлику од осталих видова саобраћаја омогућава
превоз од „врата до врата“. То је разлог зашто се у данашње време друмски саобраћај
сматра основним елементом на којем почива свако савремено друштво. Поред бројних
предности које пружа, саобраћај има и одређени негативни ефекат који настаје као
последица његовог постојања, а ти ефекти су: загађење животне околине, стварање
буке, загушења и застоји у саобраћају, угрожавање околине превозом опасних материја,
пожари, социјално нарушавање међуљудских односа који настају као последица
саобраћаја и друге последице. Ипак најштетније последице саобраћајних незгода су
саобраћајне незгоде, које осим што огромним трошковима који настају као њихова
последица оптерећују друштво, имају за последицу и велики број лица која страдају у
њима. Према подацима Светске здравствене одрганизације (WХО, 2009а) у свету сваке
године од последица саобраћајних незгода смртно настрада скоро 1,3 милиона људи и
око 50 милиона бива повређено. Процењено је, уколико се не предузму одговарајуће
акције усмерене ка унапређењу безбедности саобраћаја, да ће се стање у безбедности
саобраћаја погоршати, па се очекује пораст смртног страдања у саобраћају за око 67%
до 2020. године. Дефинитивно, саобраћајне незгоде постају један од водећих узрока
смртног страдања становништва широм света [1].

Безбедност саобраћаја је научна дисциплина која применом научне методологије

прати, изучава и објашњава појавне облике, узорке, услове и друге факторе због којих
настају појаве које угрожавају људе и имовину у саобраћају, а посебно саобраћајне
незгоде и стратегију спречавање саобраћајних незгода и других појава које угрожавају
лица и имовину у саобраћају [1].

Управљање безбедношћу саобраћаја подразумева непрекидно праћење

постојећег стања, стручно и реално дефинисање жељеног стања и пројектовање и
реализовање управљачких мера којима се постојеће стање приближава жељеном стању
[1].

У ширем смислу, предмет безбедности саобраћаја су све штетне последице

саобраћаја. У ужем смислу, предмет безбедности саобраћаја везује се само за
саобраћајне незгоде или још прецизније за лако мерљиве последице саобраћајне
незгоде. Општи циљ безбедности саобраћаја је смањивање свих штетних ефеката уз
неометано одвијање саобраћаја. Ако се сузи предмет безбедности саобраћаја, онда се и
циљ може сузити на смањивање броја и свеукупних последица саобраћајних незгода
[1].

Општи циљ безбедности саобраћаја је смањивање свих негативних ефеката уз

што   мање   ометање   саобраћаја.   Општи   циљ   безбедности   саобраћаја     може   да   се
постигне:   смањивањем   броја   саобраћајних   незгода   и   смањивањем   последица
саобраћајних   незгода   које   су   се   већ   догодиле.   Тако   разликујемо   циљеве   активне   и
пасивне безбедности саобраћаја. Активна безбедност саобраћаја има за циљ да спречи
настанак   саобраћајне   незгоде,   односно   да   смањи   могућност   настанка   саобраћајне
незгоде. Пасивна безбедност има за циљ смањење последица саобраћајних незгода које
су се већ догодиле. Тачније, да уколико дође до саобраћајне незгоде њене последице
буду што мање.

1.1 Предмет рада, циљ рада

Предмет овог рада је сагледавање свих система активне безбедности у возилу.

Сви системи који су анализирани у раду доприносе смањењу настанка саобраћајних
незгода, и олакшавају управљање самим возилом. Циљ рада је утврдити карактеристике
ових система, утврдити колико је сваки систем значајан за активну безбедност сваког
возила и колико сваки систем доприноси смаерњу саобраћајних незгода. Основни
проблем представља велики број саобраћајних незгода и сметњи у саобраћају, а које је
могуће решити употребом ИТС система. Предмет истраживања је употреба ИТС-а у
возилима у сврху повећања безбедности. Цињ истраживања јесте потврда чињенице да
је употребом ИТС система у возилима смањен ризик од настајања незгода и олакшано
кретање возила.

2. ИНТЕЛИГЕНТНИ СИСТЕМИ НА ВОЗИЛУ

Појам интелигентни транспортни системи представља систем мера и

технологија на националном нивоу чији циљ је повећање нивоа безбедности саобраћаја,
ефикасније   одвијање   саобраћаја   са   мање   застоја   и   снижени   ниво   загађења   животне
средине.   Примена   ИТС   апликација,   које   су   саставни   део   возила   и   транспортне
инфраструктуре, у највећем броју случајева треба да помогне возачу у току вожње и да
смање   ризик   од   настајања   саобраћајних   незгода,   али   се   користе   и   при   ублажавању
последица   саобраћајних   незгода.   По   месту   на   којем   се   информације   преносе
корисницима разликујемо:



интелигентна транспортна средстава,



интелигентне саобраћајнице;[2]

Функције интелигентног транспортног средства у циљу спречавања

саобраћајних незгода помажу возачу да избегне или предупреди незгоду употребом
система који се налазе у возилу и који процењују природу или значај претње, узимајући
у   обзир   стање   возача.   Циљ   ових   функција   је   да   помогну   возачу,   мењајући   његово
понашање у неким ситуацијама. У зависности од значаја и близине претње систем ће
возача: информисати о опасности што раније, упозорити га ако возч није правовремено
реаговао и активно помоћи или саомостално реаговати у циљу избегавања саобраћајне
незгоде.   Допунске   функције  ИТС-а   помажу   возачу   да  се  креће   безбедном  брзином,
држи безбедно растојање, вози у истој саобраћајној траци, не започиње претицање у
критичној   ситуацији   и   избегне   сударе   са   рањивим   учесницима   у   саобраћају.
Интелигентне саобраћајнице представљају системе који су део опреме на путевима и
служе   за   повећање   нивоа   безбедности   саобраћаја   и   побољшање   ефикасности
саобраћајног система. У зависности од улоге у систему разликујемо неколико типова
ИТС заснованих на инфраструктури: системи за управљање саобраћајем на путевима,
системи   за   кнтролу   саобраћаја,   системи   за   информисање   путника,   системи   за
управљање саобраћајем на раскрсницама, системи за заштиту пешака и многи други.

С обзиром да ИТС системи помажу у отклањању негативних утицајних фактора

на безбедност возила и путника, њихово дејство се може посматрати кроз два главна
сегмента безбедности возила, а то су:



Смањивање последица повреде путника и возача у случају саобраћајне незгоде.
Овај   задатак   обухвата   пре   свега   правилно   обликовање   и   димензионисање
предњих   и   задњих   браника,   као   и   деформационих   зона   возила,   како   би
могућност   апсорбовања   енергије   судара   била   већа.   Такође,   правилно
обликовање, јачина, димензије и функционалност простора путника, неопходни
су услови за преживњавање после удеса.



Смањивање   последица   повреда   осталих   учесника   у   саобраћају   укључујући   и
пешаке.   Овај   задатак   се   решава   правилним   обликовањем   спољне   површине
возила,   пре   свега   налетне   (предњи   део   возила,   облик,   висина   и   еластичност
браника),   како   би   деформациони   рад   и   деформационе   зоне   минимизирале
повреде пешака. [2]

3 ПРИМЕНА САВРЕМЕНИХ СИСТЕМА АКТИВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ НА

ВОЗИЛИМА

За активно истраживање безбедности саобраћаја најважније је да се добро

разуме сложена интеракција између човека, возила и пута, односно саобраћајнице. Ове
интеракције су врло важне како за сигурност и управљање саобраћајем тако за само
стварање односно пројектовање саобраћајница. Погрешно понашање учесника у
саобраћају најчешћи су узрок за појаву саобраћајних незгода. Проучавање понашања
возила и возача на путу могуће је темељити на полазном моделу: „возило – возач –
околина“. Ради се о комплексним механичким, биомеханичким, психолошким и другим
релацијама које одређују понашање посматраног динамичког система с основним
компонентама. [3]

Могућност ИТС-а у побољшању безбедности саобраћаја може се сагледавати

кроз неколико технолошких целина односно карактеристика. Основне, кључне целине
могу се сврстати у три групе:



системи везани за инфраструктуру (путеви, мостови, тунели),



системи везани за возило,



системи везани за кооперацију; [3]

У последње време пажњу значајно привлаче системи којима се опремају возила,

а који значајно унапређују сигурност вожње. Њиховна темељна подела је на аутономне
системе и системе намењене пружању помоћи возачу:



ABS – Anti Blocking System (регулација силе кочења),