ВТШСС КРАГУЈЕВАЦ

СЕМИНАРСКИ РАД

ТЕМА:

САВРЕМЕНИ СИСТЕМИ ЗАШТИТЕ ПУТНИКА

Предметни наставник:
Професор. др Бранко Давидовић

2016. година

Динамика возила Семинарски рад

САДРЖАЈ

1. Возило као фактор безбедности у саобраћају…………………………….

2. Пасивна безбедност возила………………………………………………...

3. Пасивни елементи безбедности возила…………………………………...

3.1.

Каросерија као елемент пасивне безбедности возила…………..

3.1.1. Заштита пешака……………………………………………….....

3.2.

Браник као елемент пасивне безбедности возила……………....

3.3.

Сигуроносни појасеви као елемент пасивне
безбедности возила………………………………………….........

3.4.

Ваздушни јастуци као елемент пасивне
безбедности возила.......................................................................... 12

3.4.1. Паметне технологије....................................................................... 17
3.5.

Седишта у возилу као елемент пасивне
безбедности возила.........................................................................

3.5.1.

Заштита деце у возилу..................................................................... 22

3.6.

Браве на вратима као елемент пасивне
безбедности возила.......................................................................... 23

3.7.

Ветробранско стакло као елемент пасивне
безбедности возила.......................................................................... 23

3.8.

Точак и осовина управљача као елемент пасивне
безбедности возила.......................................................................... 24

3.9.

Наслони за главу као елемент пасивне безбедности
возила................................................................................................ 25

4. Пасивни елементи безбедности код двоточкаша........................................ 26

5. Заштита од пожара......................................................................................... 28

6. Закључак......................................................................................................... 29

7. Предлог мера.................................................................................................. 30

8. Литература...................................................................................................... 31

Динамика возила Семинарски рад

2. ПАСИВНА БЕЗБЕДНОСТ ВОЗИЛА

Пасивна безбедност возила, може се поделити на конструкциону (спољну) и

унутрашњу. Спољна безбедност, односи се на производњу аутомобила са браницима,
без   спољних  истурених   оштрих   предмета   и   делова,   са   материјалом   који   апсорбује
енергију   удара,   и   ублажава   последице   у   контакту   са   незаштићеним   учесницима   у
саобраћају   (пешацима   и   бициклистима).  Производња   оваквих   возила,   подразумева
сложен   поступак   оптимизације,   како   у   избору   материјала,   тако   и   у   примени
одговарајућих   конструкција,   и   утврђивање   начина   њиховог   понашања   при
деформисању у процесу судара.

Унутрашња безбедност возила односи се на обликовање унутрашњег простора,

врсту  ветробранског  стакла,  конструктивно   решење     точка   и   осовине   управљача,
оплату каросерије, браве на вратима, уградњу сигурносних појасева, као и на све остале
конструкције које обезбеђују ублаживање, а такође своде на  минимум, број повреда
при интензивном кочењу и померању терета, које настаје при судару  и  налетању на
препреке.

За остваривање пасивне безбедности, донети су одређени међународни прописи

и норме, а који се односе на захтеве које морају да испуњавају следећи елементи
возила:



спољашња безбедност;



браници;



безбедност при удару од позади;



безбедност при чеоном судару;



безбедност при бочном судару;



безбедност при превртању;



безбедност против пожара;



отпорност на паљење елемената ентеријера;



елементи ентеријера;



браве и систем обезбеђења врата аутомобила;



стакла аутомобила;



управљачки механизам;



седишта и њихово причвршћивање за под аутомобила;



специјални ситеми за задржавање путника (сигурносни појас);



места за причвршћење сигурносних појасева;



наслони за главу и



општи захтеви које треба да задовољава транспортно средство.
Значај пасивне безбедности возила, врши се преко различитих показатеља, а

најпогодни   су   такозвани   релативни   показатељи   жестине   саобраћајних   незгода.
Практично, на основу  одабраног реалног статистичког узорка, или на основу увида у
службено  евидентиране  саобраћајне   незгоде,   значај   пасивне   безбедности   возила,
подразумева утврђивање неких од следећих односа:



број погинулих у односу на број настрадалих или



број погинулих у односу на број саобраћајних незгода.
На основу увида у овакве релативне показатеље, истраживања о пасивној

безбедности возила, доказују да нису сви смртни случајеви, који су настали у
саобраћајним незгодама морали имати такав исход. На тај начин, даје се могућност
конструкторима возила да добији неопходну слику услова, при којима долази до
минималног повређивања.

Динамика возила Семинарски рад

3. ПАСИВНИ ЕЛЕМЕНТИ БЕЗБЕДНОСТИ ВОЗИЛА

У пасивне елементе безбедности спадају оне техничко-конструктивне особине

возила које не утичу на број незгода него на њихову жестину, односно које ублажавају
последице незгода.

Данас у свету постоји велики број произвођача возила, како путничких, тако и

теретних. Код сваког од тих произвођача, заступљеност елемената пасивне безбедности
је различито, а што је условљено прописима и нормама земље произвођача,
степеном развијености производње, традиције производње итд.

У укупној структури возила, данас, у свету, 80 % свих возила чине путнички

аутомобили.  Због   тога,   највећи   број   конструктивних   решења   елемената   пасивне
безбедности,   примењује  се   код   путничких   аутомобила.   Међутим,   и   произвођачи
теретних возила, као што су "Volvo",  "Man",  "Mercedes" и други, у потпуности прате и
примењују нова конструкцијска решења из области пасивне безбедности.

Поједини елементи пасивне заштите, имају ту предност, да делују, то јест,

активирају се, без предходног коришћења од стране возача и путника, што практично
значи, да њихово дејство не зависи од воље човека. За разлику од оваквих елемената
пасивне безбедности, постоје и други, који се у одређеној ситуацији активирају само
онда, уколико су претходно били коришћени од стране возача, односно путника, што
практично значи да њихово дејство зависи од воље човека.

Испитивање појединих елемената пасивне безбедности возила, врши се помоћу

"CRASH-TEST"-а (слика бр.1,2 и 3.), уз примену одговарајућих инструмената и уређаја
за снимања и мерења. На месту возача, а често и сувозача, (па и осталих путника), у
возила се за ту намену постављају посебно конструисане антропометријске лутке.

Побољшање могућности возила да поднесе-ублажи дејство сила које настају

приликом незгода, а пре свега побољшање могућности да путници у возилу преживе и
да се смањи тежина и учесталост повреда, постиже се се на тај начин што се настоји
обезбедити:



апсорбовање енергије измећу возила у сукобу и измећу путника и зидова кабине
возила, односно возила и пешака, путем зона за пријем силе удара (гњечене
зоне) и зона минималне деформације (кабина за смештај путника);



задржавање возача и путника што ближе положају који су имали пре незгоде;



минимизирање опасности од ватре и експлозије;



заобљавање ивица и тапацирање унутрашњости возила;



заобљавање спољних облика возила како би се ублажиле повреде пешака и
бициклиста.

Динамика возила Семинарски рад

3.1. КАРОСЕРИЈА КАО ЕЛЕМЕНТ ПАСИВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ ВОЗИЛА

Функција каросерије возила је да удружи заштиту од временских непогода,

функционалност и безбедност у јединствену целину. Због изложености различитим
оптерећењима и условима рада треба да буде еластична, чврста, вишеструко отпорна,
издржљива и одговарајућег аеродинамичког профила.

Каросерија се састоји из три дела:

1. погонског одељења;
2. простора за путнике;
3. пртљажника.

Простор за путнике сигурносне каросерије, ојачан је између предњег и задњег

дела  који се релативно лако деформишу, при чему се, у случају судара, кинетичка
енергија судара, претвара у деформациони рад каросерије. На тај начин, продужава се
успорење,  ублажава жестина судара, и смањују се његове последице. Конструктивне
измeне  односе   се   на   предњи   део   возила,   где   се   уграђују   материјали   способни   да
пригуше   кинетичку  енергију   у   процесу   судара.   Конструкција   предњег   дела   возила,
треба да буде таква да омогућава прогресивну деформацију дела каросерије при удару.
Други део каросерије, који се односи на путнички простор, не треба да допусти знатну
деформацију.   И   за   спољну,  и   за  унутрашњу   безбедност,   најважнија   особина   је
деформационо понашање каросерије.

Код новијих аутомобила мотор и предње вешање возила подконструкцијом

одвојени су од каросерије (динамичка безбедност). Овакве каросерије омогућавају
боље лежање на путу и доприносе да се бука и вибрације мање осећају у кабини.

Применом новијих технологија отишло се корак напред у безбедности возила и

нека од решења везаних за каросерију возила су:



Увођењем виљушкастог носача у предњем чеоном костуру (слика бр.4.), постиже
се мања деформација путничког простора, односно да се знатан део ударне
енргије преноси на уздужне носаче пода аутомобила, чиме путнички простор
остаје заштићен.

Слика бр.4.