Savremeni srpski II – Sintaksa

1

САВРЕМЕНИ СРПСКИ ЈЕЗИК

II

СИНТАКСА

2

4

II 

група питања

1.

; 

Синтаксичке функције и падежни систем основне конституентске

вредности именичких јединица

2.

Именичке јединице с придевским значењем

3.

Именичке јединице с месним прилошким значењем

4.

; 

Концептуализација времена именичке јединице с временским значењем

5.

Именичке јединице с начинским и узрочним значењем

6.

 (

, 

Именичке јединице с осталим прилошким значењима осим месног

, 

)

временског начинског и узрочног

7.

; 

Повезивање падежа у систем поливалентност падежа

8.

-

; 

Предлошко падежне конструкције предлози који се употребљавају с

различитим падежима

9.

Номинатив и вокатив

10.

Генитив без предлога

11.

Датив без предлога

12.

Датив с предлозима

13.

Акузатив без предлога

14.

: 

Инструментал без предлога прилошка значења

15.

: 

, 

Инструментал без предлога функције рекцијске допуне агентивне одредбе

/ 

, 

допуне предикатива

16.

: 

Граматичке категорије глагола глаголски вид

17.

: 

Граматичке категорије глагола морфолошке категорије

18.

Апсолутна и релативна значења глаголских времена

19.

Означавање радње која се понавља

20.

; 

Апсолутни презент презент у пасиву

21.

Презент за будућност

22.

Приповедачки презент

23.

Модална значења презента

24.

Перфекат

25.

Крњи перфекат

26.

Плусквамперфекат

27.

Аорист и имперфекат

28.

 (

)

Футур први

29.

Футур други

30.

Потенцијал

31.

Потенцијал други

32.

Императив

33.

Инфинитив

34.

Глаголски прилози

35.

; 

; 

Шта је то номинализација Шта је то реченична кондензација Како се исказ

„

“

деноминализује

36.

Последице номинализације

37.

Декомпоновање глагола

38.

Парцелација реченице

5

1.

Синтаксичке јединице и синтаксичке функције

Синтаксичке  јединице

1. КОМУНИКАТИВНА РЕЧЕНИЦА

 (РЕЧЕНИЦА У ШИРЕМ  СМИСЛУ,  ИСКАЗ)



синтаксичко-комуникативна јединица којом се 

исказује целовита

, односно 

завршена порука



састављена   је   од  

ниске   морфосинтаксичких   речи

,   према   принципима 

синтаксичког система: 

Иван је испричао своје доживљаје са прошлогодишњег летовања.
*је летовања испричао са доживљаје Иван прошлогодишње своје

(наведени примери показују важност распореда конституентских јединица у 
самом   структуирању   реченице,   и   даље,   у   рецепцији   исте   у   процесу 
комуникације;  иако  се  обе  састоје  од истих речи  употребљених у истом 
облику, само прва преноси целовиту и јасну поруку)



Комуникативна реченица се изговара, односно пише на начин који показује 
њену комуникативну целовитост:

01)

У говору

 су за исказивање комуникативне целовитости важни следећи 

моменти:
1. РЕЧЕНИЧНА   ИНТОНАЦИЈА

   која  

обједињује

  све   речи   у   целину   и 

показује завршеност реченице 

спуштањем гласа на крају

, показује 

сврху

  исказивања   реченице   (обавештење,   питање   или   заповест 

неће имати исту интонацију) и, уз друга језичка средства, омогућава 

испољавање  говорниковог  емоционалног   става

  према   садржини 

која се исказује.

2. РЕЧЕНИЧНИ АКЦЕНАТ

  који показује шта је у датом контексту 

нова и 

битна   информација

  или   сигналише   емфазу   (истицање, 

инсистирање) или узвичност.

3. ПАУЗЕ

   којим   се  

сегментира   реченица

,   што   олакшава   саму 

перцепцију. 

02)

У писању

  је комуникативна реченица обележена  

великим словом

  на 

почетку и одговарајућим  

завршним интерпункцијским знаком

  (тачка, 

упитник, узвичник, уз могућност њиховог комбиновања) на крају; за 
перцепцију су важни и 

знаци за сегметирање реченице

: зарез, тачка и 

зарез, двотачка, цртица и сл.

7

нова књига о шаху

2.

ЗАВИСНИХ   КОНСТИТУЕНАТА

, који се могу поделити у   2 групе, па у 

зависности од положаја који заузимају у односу на центар имамо:

·

специфичне 

ОДРЕДБЕ

 центра – 

испред

 главне речи

·

ОДРЕДБЕ/ДОПУНЕ

 центра – 

иза

 главне речи



У зависности од врсте главне речи, синтагме се деле на:

1.

ИМЕНИЧКЕ СИНТАГМЕ

, чији је центар именица:

књига о шаху

2.

ПРИДЕВСКЕ СИНТАГМЕ

, чији је центар придев: 

врло занимљив

3.

ПРИЛОШКЕ СИНТАГМЕ

, чији је центар прилог: 

врло пажљиво

4.

ГЛАГОЛСКЕ СИНТАГМЕ

, чији је центар глагол у  

неличном

  глаголском 

облику: 

пажљиво гледајући филм, исхитрено донети одлуку



Именичке,   придевске   и   прилошке   речи   употребљене   саме   и   именичке, 
придевске и прилошке синтагме могу се посматрати заједно као именичке, 
придевске, односно прилошке јединице

4. РЕЧ  КАО СИНТАКСИЧКА ЈЕДИНИЦА



Реч је најнижа, елементарна синтаксичка јединица



За   синтаксу   су   важне  

МОРФОСИНТАКСИЧКЕ   РЕЧИ

,   односно   лексеме 

посматране као одређена врста речи, у одређеном граматичком облику (ако 
је   реч   променљива)  употребљене   за   формирање   неке   синтаксичке 
конструкције:

на  столу:

на

:   предлог     ,,на''     употребљен   за   формирање   предлошко-падежне 

конструкције на + локатив, са значењем лоцираности на горњој површини

столу

: заједничка именица мушког рода ,,сто'' у облику локатива једнине 

употребљена   за   формирање   предлошко-падежне   конструкције   на   + 
локатив



Граматички   облик

  променљиве   речи   чине   конкретне   врености   њених 

морфолошких   (обличких)   категорија;   посматране   по   врстама   речи, 
морфолошке категорије изгледају овако:

01) ИМЕНИЦЕ:   ПАДЕЖ   (номинатив,   генитив,   датив...)   и   БРОЈ   (једнина, 

множина)

02) ПРИДЕВИ:   РОД   (мушки,   женски,   средњи),   БРОЈ   (једнина,   множина), 

ПАДЕЖ   (номинатив,   генитив,   датив...),   ВИД   (одређени,   неодређени), 
СТЕПЕН ПОРЕЂЕЊА (позитив, компаратив, суперлатив), с тим што немају 
сви придеви облик вида, нити се сви пореде

8

03) ГЛАГОЛИ:   ГЛАГОЛСКИ   ОБЛИК     (презент,   перфекат,   футур...), 

КАТЕГОРИЈА   ПОТВРДНОСТИ/ОДРИЧНОСТИ   (потврдни   облик,   одрични 
облик),   ЛИЦЕ   (прво,   друго,   треће),   БРОЈ   (једнина,   множина),   РОД 
(мушки, женски, средњи), СТАЊЕ (актив, пасив)
Немају сви глаголи наведене категорије; тако:
нелични глаголски облици не познају категорије лица и броја
род разликују само глаголски облици формирани од радног гл. придева
стање имају само прелазни глаголи



КОНСТИТУЕНТСКЕ и ПОМОЋНЕ РЕЧИ

За формирање и систематизацију синтаксичких јединица посебно је важна 
подела речи на:

1. КОНСТИТУЕНТСКЕ РЕЧИ 

– речи које означавају бића, предмете, својства, 

ситуације   и   сл,   па   захваљујући   томе   представљају  

лексичко   језгро 

синтаксичких јединица

; такве су:

ИМЕНИЧКЕ   РЕЧИ

:   именице,   именичке   заменице,   бројеви   са 

деклинацијом сличном деклинацији именица

ПРИДЕВСКЕ РЕЧИ

: придеви, придевске заменице, редни и бројеви са 

деклинацијом сличном деклинацији придева

ПРИЛОШКЕ РЕЧИ

: прилози и непроменљиви бројеви

ГЛАГОЛИ

2. ПОМОЋНЕ  РЕЧИ

 – речи које се употребљавају 

уз синтаксичке јединице 

да  

конкретизују њихове функције и односе

  и да обележе и истакну 

разна граматичка значења; такве су:  

ПРЕДЛОЗИ

,  

ВЕЗНИЦИ

  (зависни и 

напоредни), 

РЕЧЦЕ

 и 

ПОМОЋНИ ГЛАГОЛИ

Синтаксичке функције



Синтаксичке функције могу бити:

1.

КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ

 које се остварују употребом одговарајућих врста 

(типова)   предикатских   реченица   и   одговарајуће   интонације,   односно 
интерпункције
Комуникативну функцију имају:
КОМУНИКАТИВНЕ   РЕЧЕНИЦЕ,   којима   се   исказује   комуникативно   целовита 
порука
НЕЗАВИСНЕ   ПРЕДИКАТСКЕ   РЕЧЕНИЦЕ  које   служе   за   реализовање 
комуникативних реченица
Комуникативне функције су 

ОБАВЕШТЕЊЕ, ПИТАЊЕ, ЗАПОВЕСТ и сл.

10

2.

: 

; 

Независне реченице општи појмови обавештајне
реченице



НЕЗАВИСНЕ ПРЕДИКАТСКЕ РЕЧЕНИЦЕ су реченице 

формиране од глагола у личном 

(финитном) глаголском облику

  у функцији предиката које  

имају комуникативну 

функцију

 и стога могу бити самостално употребљене



Комуникативна   функција   независних   предикатских   реченица   омогућава 
саговорнику да 

схвати не само садржај поруке, него и циљ

 који говорник жели да 

постигне исказивањем комуникативне реченице



Врсте комуникативних функција:

1. пружање обавештења
2. постављање питања
3. издавање заповести
4. упућивање молбе, прекора претње
5. давање савета и комплимената
6. захваљивање
7. изражавање саучешћа

Неке од наведених комуникативних функција су 

ГРАМАТИКАЛИЗОВАНЕ

, тј. за њих 

постоје   одређена   граматичка   средства,   разврстана   према   типовима   независних 
реченица



Синтаксички систем независних предикатских реченица

 састоји се од одређених 

врста   предикатских   реченица   са   ТИПИЗИРАНИМ   И   ФОРМАЛНИМ   СРЕДСТВИМА 
ОБЕЛЕЖЕНИМ КОМУНИКАТИВНИМ ВРЕДНОСТИМА



Најважнији типови независних предикатских реченица:

1.

обавештајне (изјавне) реченице

 – 

Иван иде у школу

.

2.

упитне реченице

 – 

Да ли је Иван стигао?

3.

заповедне (императивне)реченице

 – 

Затвори прозор!

4.

жељне (оптативне) реченице

 – 

Жив ми био!

5.

узвичне (екскламативне) реченице

 – 

Ала је Иван порастао!



Граматичка обележја

 независних предикатских реченица су двојака:



код неких врста: 

ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

11

(императив   код   заповедних  реченица  или   модални   крњи   перфекат  код 
жељних реченица)



ЛЕКСИЧКА СРЕДСТВА

:

01) УПИТНЕ, ИМПЕРАТИВНЕ и УЗВИЧНЕ РЕЧЦЕ 

(ли, да ли, зар, нека, ала, да)

02) УПИТНЕ  ЗАМЕНИЦЕ  и ЗАМЕНИЧКИ ПРИЛОЗИ

(ко, шта, који,чији; где, куда, када, како, колико...)



НЕДОСТАТАК   ПОСЕБНОГ   ОБЕЛЕЖЈА

  сматра   се   посебним   обележјем 

обавештајних реченица

, јер је својствен само овој врсти

Обавештајне (изјавне) реченице



Обавештајне   реченице   употребљавају   се   за  

ПРУЖАЊЕ     ИНФОРМАЦИЈЕ

,   па   је 

њихова 

комуникативна функција 

ОБАВЕШТЕЊЕ

.



Као   што   је   већ   речено,   немају   посебно   обележје,   што   их   ставља   у   позицију 

НЕУТРАЛНОГ   ЧЛАНА   СИСТЕМА   -  

оне  

само   означавају   дату   ситуацију

,   а 

интонација, односно интерпункција показује каква им је комуникативна функција



Постоје 2 типа обавештајних реченица:

1. функција   обавештења   обележена   је  

спуштањем   гласа   на   крају   исказа

  у 

говору, односно тачком у писању
 

Иван је дошао.

 Марко је купио нове патике.

2. функцији обавештења придаје се  

ЕКСПРЕСИВНИ КАРАКТЕР

, тј. показују се 

говорникове емоције у вези садржине саме реченице,  

употребом узвичне 

интонације

 у говору, односно узвичника у писању

Иван је дошао!
(Замисли,)Марко је купио кола!

13

3) ДЕЛИБЕРАТИВНЕ  УПИТНЕ  РЕЧЕНИЦЕ



реченице   којима   се   постављају   питања   којима   се  

не   тражи 

информација

,  

већ савет или упутство

, а  

одговор

  на њих се износи 

императивном реченицом



њихова комуникативна функција је 

ДЕЛИБЕРАТИВНО  ПИТАЊЕ



граматичка обележја

:

предикатска конструкција   ДА  + ПРЕЗЕНТ

Да ли 

да идем

 на одмор? (Иди.)

Где 

да идем

 на одмор? (Иди) на планину.)



Поред     питања   које   илуструју   наведени   типови   упитних   реченица,   могу   се 
издвојити и следеће врсте питања:

4)

ДИСЈУНКТИВНА  ПИТАЊА

 на која је 

одговор

 – 

избор једне

 од две или више 

могућности

, а може се јавити у облику пуког потврђивања или одрицања, 

или пак  у истом облику као фокализовани реченични, односно синтагматски 
конституент

Да ли се Марко јавио или није? (Да.)
Да ли Марко долази у четвртак, петак или суботу? (У суботу.)

5)

КОМБИНОВАНА     ПИТАЊА

,   која   представљају  

комбинацију   посебног   и 

дисјунктивног питања

Када се Марко јавио: у четвртак, петак или суботу?
Ко се јавио: Марко или неко други?

6)

ЕХО  ПИТАЊА

, која спадају у 

стратегију вођења дијалога

Соња: Запослила сам се.
Илија: 

Запослила си се?

Соња: Да. Запослила сам се.

14

Заповедне (императивне) реченице



Заповедне  реченице су независне предикатске реченице којима се 

ПОДСТИЧЕ

 (у 

виду заповести, молбе, захтева) или пак 

ЗАБРАЊУЈЕ  РЕАЛИЗОВАЊЕ

   онога што 

значи   реченица,   па   се   њихова  

комуникативна   функција

  одређује   као 

ПОДСТИЦАЈ, одн. ЗАБРАНА



Основно   граматичко   обележје

   ових   реченица   је  

облик   ИМПЕРАТИВА

  или 

КОНСТРУКЦИЈА  НЕКА + ПРЕЗЕНТ

, често уз употребу узвичника

Дођи! – Нека Иван дође! – Дођи.



Врсте императивних реченица:

1) ПОТВРДНА  ЗАПОВЕДНА  РЕЧЕНИЦА  ЗА ДИРЕКТНУ  ЗАПОВЕСТ



комуникативна функција:  

ДИРЕКТНА  ЗАПОВЕСТ



обележја:  

ПОТВРДНИ  ИМПЕРАТИВ + УЗВИЧНИК

или

 ТАЧКА

Купи нове патике./!

2) ЗАПОВЕДНА  РЕЧЕНИЦА  ЗА ИНДИРЕКТНУ  ЗАПОВЕСТ



комуникативна функција:  

ИНДИРЕКТНА  ЗАПОВЕСТ



обележја: 

ПРЕЗЕНТ  + УЗВИЧНИК

или

 ТАЧКА

Нека Марко купи нове патике.

3) ЗАПОВЕДНА  РЕЧЕНИЦА  ЗА  СТРОГУ ЗАПОВЕСТ



комуникативна функција: 

СТРОГА  ЗАПОВЕСТ



обележја:  

ПРЕЗЕНТ или ПЕРФЕКАТ + УЗВИЧНИК

Да сместа купиш/ си сместа купио нову свеску!

4) ПРОХИБИТИВНЕ  РЕЧЕНИЦЕ



заповедне реченице којима се 

забрањује реализација

 онога што значи 

реченица, а чија је 

основна комуникативна функција

ЗАБРАНА



граматичка обележја

:

1.

ОДРИЧНИ  ИМПЕРАТИВ

: 

Не отварај прозор!

конструкција 

НЕКА + ОДРИЧНИ  ПРЕЗЕНТ

НЕСВРШЕНОГ ВИДА:

Нека Иван не долази!

2.

НЕМОЈ/НЕМОЈТЕ/НЕМОЈМО + ИНФИНИТИВ

/

ДА + ПРЕЗЕНТ:

Немој дирати/ да дираш ту књигу!



 комуникативна функција:

16

2) РЕТОРСКЕ  УЗВИЧНЕ  РЕЧЕНИЦЕ



комуникативна функција: 

ОПШТЕ или ПОСЕБНО  РЕТОРСКО  ПИТАЊЕ

 (узвично потврдно или одрично 

тврђење под привидом питања)

Ко се тога не би сетио?!

 (= Свако би се тога сетио.)



граматичка обележја

 реторских узвичних реченица:

1.

УПИТНЕ  РЕЧЦЕ

  да ли, ли, зар

2.

УПИТНЕ ЗАМЕНИЦЕ И ПРИЛОЗИ

 ко, шта, који...где, кад, какав...

3.

СУПРОТНА ПОЛАРНОСТ

 од оне која се жели потврдити или одрећи



узвичне   реченице   су   блиске   експресивним   обавештајним   и   експресивним 
упитним реченицама, али се од њих разликују по томе што им је експресивност 

главна   карактеристика

,   а   не   само   додатна   што   је   случај   са   острала   два 

наведена типа

Индиректне комуникативне функције



то   су   комуникативне   функције   независних   предикатских   реченица 

употребљених   за   исказивање  одређеног   говорног   чина   за   који   би   обично 
била употребљена

нека друга врста независних реченица



захваљујући   овом   својству   упитне   реченице   могу   вршити   комуникативну 
функцију забране или молбе

Можеш ли ми позајмити оловку?
Зашто то радиш?
Само дирни то!

17

5.

Специјалне независне реченице



Независне реченице које својом 

синтаксичком конструкцијом

прилагођавају 

формулацију   поруке комуникативној   ситуацији

, односно контексту, као и 

одређеним експресивним потребама говорника

Ауто!  Ево Аутобуса!
Тишина!  Напоље!
Неваљалче! (= Ти си неваљао!)
Не!(Не ради то!)  
 Да. (Познајем тог човека.)



Ове реченице су 

лишене комуникативно сувишних језичких елемената

, чиме 

се постиже 

економична формулација



комуникативна   функција   усмерава   и   допуњава   саговорникову 
интерпретацију поруке



специјалним   независним   реченицама   могу   се   преносити  

само     специјалне 

поруке

  са одређеним комуникативним функцијама и   само у одговарајућим 

условима, пре свега 

у усменој комуникацији



по својој синтаксичкој конструкцији то су 

ПОТПУНЕ  РЕЧЕНИЦЕ!!!



лексичко језгро ових реченица није глагол у личном облику, већ најчешће 

именица

, ређе 

придев или прилог, или поједине речце

; ако се као њихово 

лексичко   језгро   јави  

глагол

  он   је   употребљен  

у   неличном   облику

  – 

инфинитиву



синтаксички облик специјалних реченица обухвата:



ГРАМАТИЧКИ  ОБЛИК  ЛЕКСИЧКОГ  ЈЕЗГРА

(ако   је   у   питању   именица,   најчешће   стоји   у   облику   номинатива   или 
вокатива, мада се може јавити и у неком зависном падежу)



ПОМОЋНЕ  РЕЧИ

(речца ЛИ, показне речце ЕВО, ЕНО, ЕТО)



ИНТЕРПУНКЦИЈУ

, односно ИНТОНАЦИЈУ



Комуникативне функције

:

19



Наглашена   одрична   речца

  ,,НЕ''   стоји  

испред   конституента   чији   се 

садржај негира



Реченица има 

потврдну конструкцију

 али са негираним конституентом 

истакнутим 

појачаним реченичним акцентом

III.

ДВОСТРУКО  НЕГИРАЊЕ



Употребом одричних заменица и прилога

  (нико, ништа, ничији, никакав, 

нигде, никад, никако...) показује се да се садржај реченице не односи на ни 
на један дати случај



При томе се 

негира и глагол

, чиме се показује да се дата ситуација уопште не 

реализује

Ниједан од мојих другова не воли јабуке.
Он ништа не зна.

IV.

ЕКСПЛЕТИВНО  НЕГИРАЊЕ



Негација која 

на основу смисла реченице, није потребна

, али се ипак јавља

Завршићу тај посао док се он (не) врати.

V.

СИНТАГМАТСКА  НЕГАЦИЈА



Негација којом се 

негира синтагматски конституент:

Милан је купио једне не нарочито лепе патике.

20

7.

; 

Типологија реченица у ужем смислу основни

; 

; 

реченични модели проширивање основних модела

главни и зависни реченични конституенти



РЕЧЕНИЦА У УЖЕМ СМИСЛУ (клауза) је синтаксичка јединица којом се  

означава 

одређена ситуација



Типичан облик клаузе је  

ПРЕДИКАТСКА РЕЧЕНИЦА

, тј. реченица формирана од 

глагола   у   личном   (финитном)   глаголском   облику

,   употребљеном   у   функцији 

предиката, при чему такав глагол:

01)

именује ситуацију

02)

конкретизује 

ситуацију

 на временско-модалном плану

03)

приписује

 ситуацију 

субјекатском појму

У оквиру предикатских реченица могуће су следеће конструкције:

1)

АКТИВНА     ЛИЧНА     КОНСТРУКЦИЈА

,   где   се  вршилац   радње  исказује  

као 

субјекат

,   а  

глагол   конгруира

  са   њим  у   лицу,   броју   и   роду,   уколико   дати 

глаголски облик разликује род:

Марко чита/је читао књигу.

2)

БЕЗЛИЧНА   КОНСТРУКЦИЈА

, где се  вршилац радње 

не исказује

, већ само 

подразумева, а глагол стоји 

у безличном облику:

О томе се често говори.

3)

ПАСИВНА     КОНСТРУКЦИЈА

,   у   којој   је  субјекат 

појам

  који   се  

у   активној 

конструкцији

 исказује 

објектом:

Та књига је доста читана.
Та књига се доста чита.



Остали облици клаузе:

1) СПЕЦИЈАЛНЕ НЕЗАВИСНЕ  РЕЧЕНИЦЕ



Реченице које  

немају предикат

, чије је  

лексичко језгро именица

, ређе 

придев, прилог или потврдна, односно одрична речца

22

2. конституенти који су смисаоно 

тешње повезани

 стоје 

један уз други

 што 

олакшава схватање смисла поруке.

У српском језику важан је  распоред реченичних конституената 

у односу на 

глагол

; тако, типичан случај субјекатско-предикатске реченице има следеће 

компоненте:

1.

ЛЕВА  ВАЛЕНЦА

 – субјекат           (испред  глагола)

2.

ДЕСНА  ВАЛЕНЦА

 – допуне                  (иза глагола)



Разликују се две врсте допуна:

1.

ОБАВЕЗНЕ ДОПУНЕ

  – 

Јасна је купила књигу

.

2.

ФАКУЛТАТИВНЕ  ДОПУНЕ

  – 

Јасна чита (књигу)

.



ПРОШИРИВАЊЕ  ОСНОВНИХ  МОДЕЛА



Поред     реченичних   конституената   чија   је   употреба   регулисана   моделима 
валенце, у реченици   се могу јавити и  

ОДРЕДБЕ

  – конституенти којима се 

пружа додатна, и зато необавезна информација

  о месту, времену начину, 

узроку, циљу... реализовања ситуације



Најчешће врсте одредби:

1.

одредба 

за место

 – 

Иван је телефонирао у купатилу.

2. одредба 

за време

 – 

Иван је јуче телефонирао.

3.

одредба 

за начин

 – 

Иван је брзо стигао.

4. одредба 

за узрок

 – 

Иван је каснио због утакмице.



Посебан   тип   одредбе   је  

АКТУЕЛНИ   КВАЛИФИКАТИВ

  којим   се   износи 

карактеристика   субјекатског   или   објекатског   појма   актуелна

  у   ситуацији 

означеној реченицом

Марко се вратио са тренинга уморан. 
Марко је затекао брата болесног.



ГЛАВНИ  И  ЗАВИСНИ  РЕЧЕНИЧНИ  КОНСТИТУЕНТИ



ГЛАВНИ   реченични   конституенти

,   који   могу  

самостално   образовати 

субјекатско-предикатску реченицу, јесу:

1.

СУБЈЕКАТ

, као независни  конституент реченице

2.

ПРЕДИКАТ

, као централни конституент реченице



ЗАВИСНИ   реченични   конституенти

  се   јављају   само  

уз   главне

  реченичне 

чланове, и обично се деле у две групе:

1.

ДОПУНЕ

2.

ОДРЕДБЕ

23

8.

; 

Субјекат глаголси предикат

Субјекат



НЕЗАВИСНИ

  реченични   конституент   којим   се   означава  

НОСИЛАЦ     СИТУАЦИЈЕ 

именоване и приписане предикатом



Конституентске јединице и њихов облик



То   је  

ИМЕНИЧКА     ЈЕДИНИЦА

  (именица,   именичка   синтагма,   именичка 

заменица) у 

НОМИНАТИВУ



именица: 

Снег је прекрио долине и равна поља

.



именичка синтагма: 

Груну плаха летња киша

.



упитно-односне заменице 

КО и ШТА/ШТО

, као субјекти јављају се 

само у 

упитним реченица

ма: 

Ко долази? Шта се бели у гори зеленој?



придевске јединице

 у функцији субјекта:

Богат једе кад хоће, а сиромах кад може
Наши ће победити. – Такви увек добро пролазе
Два су дошла. – Први узе реч. 



Као 

маркирана варијанта

 може се јавити субјекат  

у  ВОКАТИВУ

Вино пије Краљевићу Марко. 



Функцију субјекта могу вршити још и :

1.

ГЛАГОЛ  У  ИНФИНИТИВУ

 – 

Играти је забавно. Пушити је штетно.

2.

ЗАВИСНА РЕЧЕНИЦА

 – 

Ко рано рани две среће граби.

 Свима је јасно да је он слагао.



Синтаксичка важност субјекта



Предикат конгруира са субјектом

 – 

Милан је дошао. Девојке су стигле

.

25

Марко би ћутао. – Ћути!
Марко не ћути.



По своме саставу глаголски предикат може бити:

1.

ПРОСТ

 – када је исказансамо 

једним глаголским обликом

Он је отпутовао. – Сунце греје.

2.

СЛОЖЕН

 – када се састоји 

од два лична глаголска облика

, од којих један не 

исказује одређену ситуацију у смислу информативне целовитости:

То морам да кажем. – Желим отићи на одмор. – Почео је да чита.

Глаголи који не исказују ситуацију у смислу информативне целовитости могу се 
разврстати у две групе:

1.

МОДАЛНИ ГЛАГОЛИ

, који означавају  

говорников став према још увек 

нереализованој   радњи

;   то   су   глаголи  

моћи,   морати,   хтети,   смети, 

требати...

2.

ФАЗНИ  (АСПЕКТУАЛНИ)   ГЛАГОЛИ

,   који   означавају  

фазу   реализације 

глаголске   радње

;   то   су   глаголи  

почети,   почињати,   наставити, 

настављати, престати, престајати...

Оба типа непотпуних глагола 

допуњују се глаголима конкретног значења

, 

који се јављају у олику:

1.

ИНФИНИТИВА

2.

КОНСТРУКЦИЈЕ  ДА  +  ПРЕЗЕНТ



Маркиране варијанте глаголског предиката:

1.

ПОНОВЉЕНИ  ПРЕДИКАТ

: 

Марко ради, ради/ ради и ради/ ради ли, ради.

2.

ПРЕДИКАТ  ИЗРЕЧЕН  УЗВИКОМ

:  

Жаба – бућ у воду.

26

9.

: 

Копулативни предикат именски и прилошки



КОПУЛАТИВНИ  ПРЕДИКАТ

 је реченични конституент којим се:



субјекатском појму 

приписује неко СВОЈСТВО

:  

Марко је студент/ вредан/ први.



субјекатском појму 

приписује ПРИЛОШКИ  САДРЖАЈ

:  

Марко је овде

.



субјекатски појам 

ИДЕНТИФИКУЈЕ

:  

Марко је онај студент у плавој јакни

.



Састав

 копулативног предиката:

1)

ГЛАГОЛСКИ  ДЕО  ПРЕДИКАТА

 (

СПОНА,  КОПУЛА

)



конституентска јединица: 

копулативни глагол ЈЕСАМ/БИТИ



конституентски облик: 

лични

 (финитни), 

потврдни или одрични глаголски облик

, 

конгруентан

 са 

субјектом

Иван је био студент. – Марија није била вредна

.



Потврдни облик презента

 обично има 

енклитички облик



Функција:

1. Повезује субјекат и други део предиката
2. Конкретизује   то   повезивање   на   временско-модалном   плану   и   на 

плану потврдности/одричности

Марко би био овде (да може). – Марко није овде. – Марко ће стићи.

2) КОПУЛАТИВНИ  ПРЕДИКАТИВ

01) ИМЕНСКИ  КОПУЛАТИВНИ  ПРЕДИКАТИВ



Конституентске јединице:

28

10.

Рекцијске допуне глагола: прави и неправи објекат



РЕКЦИЈА

  је   појава  да  глаголи,  именице,  придеви  и  неки  прилози  

као  допуну 

траже   именичку   јединицу   у   зависном   падежу

  или   предлошко-падежној 

конструкцији; глаголи који траже такву допуну називају се 

РЕКЦИЈСКИ  ГЛАГОЛИ

, а 

спој рекцијског глагола и рекцијске допуне је 

РЕКЦИЈСКА  КОНСТРУКЦИЈА

Иван се латио 

посла

.



Најопштији тип рекцијских глагола су  

ПРЕЛАЗНИ (ТРАНЗИТИВНИ) ГЛАГОЛИ

, који 

означавају:



СТВАРАЊЕ/УНИШТАВАЊЕ

:

зидати/срушити кућу, писати писмо, испити воду



ПРОМЕНУ  ПАЦИЈЕНСА

: 

поправити сат, скратити рукаве, пробудити брата



ПРОМЕНУ МЕСТА ПАЦИЈЕНСА

: 

подићи лопту, извадити марамицу



Допуна ових глагола је 

ПРАВИ  ОБЈЕКАТ



ПРАВИ   ОБЈЕКАТ је  

рекцијска допуна прелазних глагола

, односно појам који се 

глаголским   процесом 

непосредно   и   у   целини   ангажује   као   пасиван

  или   у 

пасивној улози



То је 

ИМЕНИЧКА  ЈЕДИНИЦА  У АКУЗАТИВУ  БЕЗ  ПРЕДЛОГА

Иван познаје Зорана. – Иван је купио књигу. 



Варијанте:

29

1.

ПАРТИТИВНИ  ОБЈЕКАТ

, који показује да је појам означен објектом 

само 

делимично   обухваћен   значењем   глагола

  и   који   стоји   у   облику 

ПАРТИТИВНОГ  ГЕНИТИВА

Узми колача. – Донеси млека.

2.

ОДРИЧНИ   ПРАВИ   ОБЈЕКАТ

, који постоји као последица некадашњег 

правила у свим словенским језицима које је налагало употребу генитива 

уз прелазне глаголе у одричном облику

Није рекао ни речи. – Нисам ока склопио.

Данас   се   употреба   генитива   у   оваквим   случајевима     ограничава   на 

устаљене изразе

 и 

допуњавање глагола ИМАТИ

(

имати/немати времена, новца, среће...)



Уз поједине прелазне глаголе употреба правог објекта је 

ФАКУЛТАТИВНА

, при 

чему   су   ови   глаголи  

ОБАВЕЗНО     НЕСВРШЕНОГ     ВИДА

;   такви   су   глаголи 

писати, певати, чиатати, јести, пити...
Марко 

чита

 (новине/књигу). – Марко 

је прочитао

 књигу.



НЕПРАВИ  ОБЈЕКАТ

 је 

рекцијска допуна непрелазних рекцијских глагола



То је  

ИМЕНИЧКА   ЈЕДИНИЦА   У   РЕКЦИЈСКОМ   ОБЛИКУ

, односно било ком 

зависном падежу, с тим што се акузатив и локатив јављају у оквиру појединих 
предлошко-падежних конструкција



Најчешћи конституентски облици:

1.

ПАРТИТИВНИ  ГЕНИТИВ

:  

најести се хлеба, латити се посла

2.

АБЛАТИВНИ  ГЕНИТИВ

: 

ослободити се страха, сећати се младости

3.

ОД + ГЕНИТИВ

: 

одударати од околине

4.

ОКО + ГЕНИТИВ

: 

отимати се око наследства

5.

ДАТИВ БЕЗ ПРЕДЛОГА

: 

радовати се победи

6.

ПРЕМА + ДАТИВ

: 

охладнети према некоме

7.

НА + АКУЗАТИВ

: 

личити на оца

8.

У + АКУЗАТИВ

: 

уверити се у истину

9.

ЗА + АКУЗАТИВ

: 

залагати се за равноправност

10.

О + АКУЗАТИВ

: 

огрешити се о завет

11.

ИНСТРУМЕНТАЛ БЕЗ ПРЕДЛОГА

:  

бавити се спортом

12.

СА + ИНСТРУМЕНТАЛ

: 

одуговлачити са одговором

13.

ЗА + ИНСТРУМЕНТАЛ

: 

жудети за срећом

14.

НАД + ИНСТРУМЕНТАЛ

: 

јадиковати над судбином

15.

О + ЛОКАТИВ

: 

говорити о лепоти

16.

У + ЛОКАТИВ

: 

уживати у раду

31



ДОПУНСКИ   ПРЕДИКАТИВ је  

именичка или придевска јединица

  која  

допуњава 

прелазни   или   непрелазни   семикопулативни   глагол

,   чиме   се  

њен   садржај 

посредно приписује субјекту

, 

односно објекту

Конституентски облик:
1. уз 

НЕПРЕЛАЗНЕ СЕМИКОПУЛАТИВНЕ ГЛАГОЛЕ

:



НОМИНАТИВ/ИНСТРУМЕНТАЛ

 уз глаголе 

постати/постајати, звати се, 

назвати/називати се, прозвати се
Светлану родитељи зову Цеца. – Другови су га прозвали цицијом

.



ИНСТРУМЕНТАЛ/ЗА +АКУЗАТИВ

 уз глагол 

прогласити се

Самовољно се прогласио краљем/ за краља.

2. уз  

ПРЕЛАЗНЕ  семикопулативне глаголе

:



НОМИНАТИВ/ИНСТРУМЕНТАЛ

  уз   глаголе  

звати,   прозвати,   назвати, 

називати



ИНСТРУМЕНТАЛ/ЗА   +   АКУЗАТИВ

  уз   глаголе  

сматрати,   прогласити, 

проглашавати, изабрати, поставити, именовати...

12.

Прилошке допуне и прилошке одредбе



Да би информација која се приписује субјекту била потпуна, значење  

појединих 

непрелазних

  глагола

  мора   се  

обавезно   конкретизовати  

ДОПУНСКОМ 

ЈЕДИНИЦОМ   с   одговарајућим   прилошким   значењем,   односно  

ПРИЛОШКОМ 

АДВЕРБИЈАЛНОМ  ДОПУНОМ

Марко станује у солитеру

.                                                    (одредба за место)

Марко се понаша пристојно.

                                                (одредба за начин)

Џак тежи сто килограма.

                                                      (одредба за меру)

Ова справа служи за кошење траве

.                                (одредба за намену)

ПРИЛОШКЕ   (АДВЕРБИЈАЛНЕ)   ДОПУНЕ

  су  

јединице са прилошким значењем 

којима се 

допуњавају глаголи одређеног значења

, а које могу бити исказане:

1.

ПРИЛОШКОМ  ЈЕДИНИЦОМ

 (прилогом, прилошом синтагмом):

Ја станујем овде. – Марко се осећао веома добро.

2.

ИМЕНИЧКОМ   ЈЕДИНИЦОМ

   у зависном падежу или предлошко-падежној 

конструкцији  

С  ПРИЛОШКИМ  ЗНАЧЕЊЕМ:

Књиге служе за читање. – Дошао је пре два дана.

Прилошке допуне јављају се 

уз ПРЕЛАЗНЕ  ГЛАГОЛЕ  КРЕТАЊА

, када се њихово 

значење тиче објекатског појма

:

32

Марко је убацио лопту у кош. – Марко је ставио књигу на сто.



ПРИЛОШКЕ     ОДРЕДБЕ

  су  

јединице   са   прилошким   значењем

  којима   се   пружа 

додатна  информација

  о   месту,   времену,   начину,   узроку,   циљу...   реализације 

ситуације означене реченицом или неличном глаголском јединицом
Фунција прилошких одредби је да  

пруже ДОДАТНУ ИНФОРМАЦИЈУ

  о ситуацији 

означеној предикатом, субјектом и допунама
То   су  

ФАКУЛТАТИВНИ     КОНСТИТУЕНТИ

    реченица   или   неличних   глаголских 

јединица који  

проширују основну информацију

  исказану члановима реченичних 

модела

Иван је (јуче) телефонирао Марку (због  утакмице).

Да   би   се   окарактерисао   допринос   прилошке   одредбе   значењу   реченице   или 
неличне глаголске јединице треба навести и њено прилошко значење, тј. да ли се 
ради о:



ОДРЕДБИ  МЕСТА: 

Купила сам књиге у књижари преко пута школе.



ОДРЕДБИ  ВРЕМЕНА: 

Стигао је јуче. Целог дана је била зле воље.



ОДРЕДБИ  НАЧИНА: 

Нека ме хитно окрене, важно је.



ОДРЕДБИ  УЗРОКА: 

Вратили су се због лошег времена.

По својој 

повезаности са глаголом

, прилошке одредбе се деле на 2 типа:

1.

ОПШТЕ     ОДРЕДБЕ

,   које  

не   зависе   од   типа   глаголског   значења

,   већ   од 

чињенице   да   одређују   ситуацију,   одн.   њену   реализацију,   будући   да   се 
подразумева да је та реализација локализована, да се врши у одређено време 
и на одређени начин, да је нечим проузрокована и сл.

Вратили су се због лошег времена. – Стигао је јуче. 

2.

ПОСЕБНЕ  ОДРЕДБЕ

, које су 

условљене значењем глагола

, по чему су сродне 

са допунама .

Јасна 

иде

 кући.

  →  одредба за правац уз глаголе кретања

Никола 

се уморио

 од трчања.

 → одредба за узрок, уз глаголе који значе стање

34



Пошто   је   повезан   са   реализовањем   ситуације,   актуелни   квалификатив   може 
добити 

и функцију прилошког типа

:



НАЧИНСКИ  АКТУЕЛНИ  КВАЛИФИКАТИВ

 – 

Корачао је погнуте главе.



ВРЕМЕНСКИ    АКТУЕЛНИ    КВАЛИФИКАТИВ

  –  

Још  као дете  се доселио  у 

Београд.



УЗРОЧНИ  АКТУЕЛНИ  КВАЛИФИКАТИВ

 – 

Застао сам неодлучан.



Актуелни квалификатив може бити изречен:

1.

ПРИДЕВСКОМ   ЈЕДИНИЦОМ

(придевом,   придевском   синтагмом, 

придевском заменицом или редним бројем)  

конгруентном са субјектом

, 

односно 

објектом

 у роду, броју и падежу  (неодређени вид)

Марко се вратио са тренинга одлично припремљен

.

2.

ИМЕНИЧКОМ   ЈЕДИНИЦОМ

у зависном падежу

  или предлошко-падежној 

конструкцији 

СА  ПРИДЕВСКИМ  ЗНАЧЕЊЕМ

пример

3. ИМЕНИЧКОМ     ЈЕДИНИЦОМ     У     НОМИНАТИВУ

,   односно  

АКУЗАТИВУ   са 

речцом КАО

Радио је у фирми као менаџер.
Дететом је дошао из села

.   →  

архаични облик у ИНСТРУМЕНТАЛУ

14. 

Безличне реченице

(

, 

)

имперсоналне бесубјекатске реченице



Реченице формиране 

од ГЛАГОЛА У НЕУТРАЛНОМ ОБЛИКУ

, тј. у 3. лицу једнине 

(средњег рода) које 

означавају ПОЈАВУ, СТАЊЕ, ПРОЦЕС

 који се реализују 

БЕЗ  

УЧЕШЋА  СУБЈЕКТА

Свитало је. – Свиће.



У односу на субјекатско-предикатску реченицу, као типичног модела предикатске  
реченице у српском језику, безличне реченице се разликују:

1.

ОДСУСТВОМ  СУБЈЕКТА

, из чега проистиче и

2.

ОДСУСТВО  КОНГРУЕНЦИЈЕ

, па се јавља

3.

ГЛАГОЛ  У  НЕУТРАЛНОМ  ОБЛИКУ

, уместо у конгруентном

Свитало је. – Дани су свитали / Зора је свитала.



Пошто неутрални облик не показује разлику у лицу, назива 

се и БЕЗЛИЧНИ 

(ИПЕРСОНАЛНИ) ОБЛИК



Ове предикатске реченице могу имати:

1. ГЛАГОЛСКИ  ПРЕДИКАТ

35



Реченице су формиране 

од  БЕЗЛИЧНОГ (имперсоналног) ГЛАГОЛА

 у 

функцији предиката



Такви су глаголи: 

сванути/свањавати, смркавати/смрћи се/смарачити 

се, севати, грмети, дувати, пљуштати, наоблачити се, разведрити се, 
отоплити, захледнети...

Данас јако дува. – Јуче је захладнело. – Зими се рано смркава.

2. ПРИЛОШКИ  ПРЕДИКАТ



Реченице су формиране од  прилошког предиката 

са ПРИЛОЗИМА  ЗА 

СТАЊЕ

, какви су: 

топло, хладно, вруће, спарно, загушљиво...

Данас је топло. – Овде је загушљиво.
Хладно је. – Било је јако хладно.

15. 

Реченице са логичким субјектом



ЛОГИЧКИ   (СЕМАНТИЧКИ)     СУБЈЕКАТ

  је  

именичка   јединица   у   ЗАВИСНОМ 

ПАДЕЖУ

  (генитиву, дативу или акузативу) којом се именује појам о коме се 

говори у реченици

Марку се спава. – Марку се играла кошарка.



Лочички субјекат може означавати:

1.

НОСИОЦА  СТАЊА

– Марка боли зуб.

2.

ПОЈАМ ЧИЈЕ СЕ ПОСТОЈАЊЕ ТВРДИ/ПОРИЧЕ

 – 

Немам времена

.



Граматички облик:

1.

ДАТИВ БЕЗ ПРЕДЛОГА

 – 

Марку је позлило. Марку дрхти рука.

2.

АКУЗАТИВ  БЕЗ  ПРЕДЛОГА

 – 

Марка је страх.  Марка боли зуб.

3.

ГЕНИТИВ БЕЗ  ПРЕДЛОГА

 – 

Биће магле . Данас има кише.

датив и акузатив без предлога – у реченицама које означавају 

ПСИХОЛОШКА  И 

ФИЗИОЛОШКА   СТАЊА

, односно процесе везане за особу означену логичким 

субјектом

37

1. НЕИСКАЗИВАЊЕМ  СУБЈЕКАТСКОГ ПОЈМА

2.

НЕУТРАЛНИМ     ОБЛИКОМ   ГЛАГОЛА

  који   се   налази  

у   ПОВРАТНОМ 

ОБЛИКУ



Граде се углавном  

од НЕПРЕЛАЗНИХ   ГЛАГОЛА

, док је за прелазни глагол 

карктеристичнија пасивна конструкција

ИЗУЗЕТАК

 су 

повратни глаголи са факултативним објектом

      (када пацијенс није изречен реченица се може обезличити)

Та књига је у средњем веку доста читана.



Значење и употреба обезличених реченица:

1. ОЗНАЧАВАЊЕ  УОПШТЕНОГ  или КОЛЕКТИВНОГ  ВРШИОЦА

До тог места се тешко стиже. – У овом ресторану се добро једе.

2. ОЗНАЧАВАЊЕ  КОНКРЕТНОГ  КОЛЕКТИВНОГ  ВРШИОЦА

У школи се прича о предстојећој утакмици. – На свадби се доста певало

.

3. ОМОГУЋАВАЈУ  БЕЗЛИЧНУ  ФОРМУЛАЦИЈУ

Креће се у два. – Овде се не пуши.



*(врсте обезличених реченица)?

1.

НЕОДРЕЂЕНОЛИЧНЕ  РЕЧЕНИЦЕ

 – 

Тебе траже. Донели су фрижидер

.

2.

УОПШТЕНОЛИЧНЕ  РЕЧЕНИЦЕ

 – 

Идеш тако од куће, а све мислиш да ли си 

све обавио.



ПАСИВНЕ  РЕЧЕНИЦЕ
(реченице са пасивном конструкцијом)



Деагентизација 

реченица са прелазним глаголима

 у функцији предиката врши 

се 

употребом ПАСИВА

, који може бити:

1.

ПАРТИЦИПСКИ

 – са  трпним придевом

2.

РЕФЛЕКСИВНИ

  –   повратна   речца   се   +   глагол   у   активу,   конгруентан   са 

субјектом



КОНСТРУКЦИЈЕ  СА  ПАРТИЦИПСКИМ  ПАСИВОМ



Карактеристике:

1)

Субјектом исказан пацијенс

2)

Глагол је у облику пасива

3) Агенс, ако је уопште наведен, исказан је 

АГЕНТИВНОМ  ОДРЕДБОМ

, 

тј. 

одредбом за исказивање вршиоца радње

Писци су награђени од стране жирија

. (: Жири је наградио писце.)

38



Типичан облик агентивне одредбе:

ОД (СТРАНЕ) +  ИМЕНИЧКА  ЈЕДИНИЦА У ГЕНИТИВУ



КОНСТРУКЦИЈЕ  СА РЕФЛЕКСИВНИМ  ПАСИВОМ



Конструкције у којима је 

субјектом исказан пацијенс

, а 

глагол 

је 

у облику 

рефлексивног пасива
Занимљиве књиге се радо читају

. (: Људи радо читају занимљиве књиге.)



Ове конструкције се користе  

за исказивање ситуације са   УОПШТЕНИМ 

или КОЛЕКТИВНИМ  АГЕНСОМ

  који се односи 

на особе



Употребом пасивних конструкција реченица добија 

ПАСИВНУ  ПЕРСПЕКТИВУ

, 

тј. 

пружа информацију о пацијенсу

, те се стога пасивне реченице користе да 

се као носилац реченичне информације искаже пацијенс

17. 

Сложени предикат



У српском језику постоје 

два типа непотпуних глагола

:

1) МОДАЛНИ  ГЛАГОЛИ

, који 

модализују значење глагола

којим се допуњују

, 

тј. показују да се дата ситуација не износи као реална, него  

као ситуација 

која се може, мора, хоће...  реализовати

Такви су глаголи: 

морати, моћи, смети, хтети

 (само када се комбинује са 

конструкцијом да + презент), као и безлични глагол 

требати

2) ФАЗНИ   (АСПЕТУАЛНИ)     ГЛАГОЛИ

,   којима   се  

показује   фаза   реализације 

глаголског   садржаја

,   тј.   да   ли   се   ради   о   њеном   почетку,   наставку   или 

завршетку
Такви   су   глаголи:  

почети/почињати,   наставити/настављати, 

престати/престајати

40

·

ОДРЕДБЕ/ДОПУНЕ

 центра – 

иза

 главне речи: 

нова књига о шаху



ИМЕНИЧКЕ  СИНТАГМЕ

 су синтагме чији је 

центар именица

, а за чије се зависне 

конституенте употребљава заједнички назив 

АТРИБУТИ

Широка пољана иза наше куће
Стара кућа на периферији



Према саставу и облику конституентске јединице

 атрибути се могу поделити на 

3 ужа типа:

1. КОНГРУЕНТНИ  (ПРИДЕВСКИ)  АТРИБУТИ



придевске   јединице

  (придеви,   придевске   синтагме,   придевске 

заменице, редни бројеви) чији се садржај приписује именичком појму 
означеном центром синтагме, при чему се то 

приписивање формално 

обележава конгруенцијом

 у роду, броју и падежу

добра/врло добра/њена/прва књига
књига добра за опуштање



Сваки   тип   придевских   речи   има   специфичну   улогу   у   формирању 
значења именичке синтагме:



каратеризовање   именичког   појма

  –   већина   придева,   нарочито 

описни



идентификовање именичког појма

 – прави присвојни придеви и 

присвојне заменице

Ове разлике у функцији и значењу конгруентних атрибута одражавају 
се и у карактеру везе са именичким појмом; у зависности од карактера 
те везе (да ли је тешња или пак мање тесна) одређује се распоред 
конгруентних атрибута

2. ПАДЕЖНИ  АТРИБУТИ



именице и именичке синтагме

 у неком 

зависном падежу

, са или без 

предлога



врсте:

1) падежни атрибути са ПРИДЕВСКИМ  ЗНАЧЕЊЕМ 



исказују   садржај   који   се   приписује   именичком   појму  

као 

квалификација или конкретизација припадања 



одговарају на питања  какав?, од чега?, чији?, које врсте?

џемпер  сиве боје, жена  риђе косе, ташна  од коже, књига  Тање 
Петровић

41

2) падежни атрибути са ПРИЛОШКИМ  ЗНАЧЕЊЕМ



атрибути  

са   значењем   места,   времена,   начина,   узрока, 

циља...

 који се везују за 

глаголске и сличне именице

одлазак  у   природу,   састанак  у   суботу,   вожња  аутобусом, 
радост због победе, књига на столу...



у   наведеним   примерима   функцију   падежног   атрибута   с 
прилошким значењем врши именица, али је  

могу вршити и 

прилози

, пре свега 

за место и време

 – 

путовање наниже

3) РЕКЦИЈСКИ  ПАДЕЖНИ  АТРИБУТИ



допуњавају   именицу  

показујући   са   чиме   је   повезано   њено 

релационо значење

страх  од   летења,   оданост  идеалима,   сећање  на   минула 
времена



У ком ће се зависном падежу и са којим ће предлогом стајати 
рекцијски падежни атрибут зависи од рекције именице која се 
допуњава

3. АТРИБУТИВИ



Нарочити тип одредбе именица којима се врши 

директно приписивање 

садржаја именице

 или именичке синтагме 

центру синтагме

птица селица, пшенице белице, камена темељца...



Атрибутивом,   тј.   другом   именицом   у   низу  

сужава   се   значење   ценра 

синтагме



Обележја везе квалификативне именице са именицом коју квалификује:
1) РАСПОРЕД – стоји 

ИЗА центра

2)

ПОДУДАРАЊЕ  У ПАДЕЖУ И БРОЈУ

(због тога зависни конституент може стајати и у номинативу који је 
назависни падеж)



Врсте атрибутива:

1)

Титуле, називи сродства и друге квалификације

  које се исказују 

именицама   распоређеним  

иза   имена,   презимена,   назива 

занимања

 и сл.

господин  Никола,  господин  директор,  професор  Петровић,  баба 
Вишња...

(у неким случајевима квалификативна именица се не мења, па се 
између ње и главне именице у зависном падежу пише цртица:
Баба-Мара, баба-Маре, баба-Мари...)

43

1.

ПРИЛОЗИ ЗА МЕРУ

, те  

НАЧИНСКИ   ПРИЛОЗИ

  који унутар синтагме врше 

функцију одредбених речи, односно 

зависних чалнова

врло добар (човек)
врло добро (говори француски)

2. Пошто квалификативне речи   показују особине променљивог интензитета, 

оне се могу поредити, па представљају 

поредиве речи

Други начин карактерисања њиховог значења јесте 

УПОТРЕБА  ПОРЕДБЕНЕ 

КОНСТРУКЦИЈЕ

, која може илустровати:

01)

ПОРЕЂЕЊЕ ПО ЈЕДНАКОСТИ

, чији су елементи: 



Квалификативна реч у позитиву



Појам са којим се пореди

: именички конституент 

у облику

:



НОМИНАТИВА

 коме претходи 

поредбени везник КАО

брз/брзо као муња



предлошко-падежне конструкције  

ПОПУТ  +  ГЕНИТИВ

брз/брзо попут муње

02)

ПОРЕЂЕЊЕ  ПО  НЕЈЕДНАКОСТИ

, чији су елементи:



Квалификативна реч

 (придев или прилог) 

у компаративу



Појам   са   којим   се   пореди

:   именички   конституент   исказан 

конструкцијама:



ОД  +  ГЕНИТИВ

: бржи/брже од муње



НЕГО  +  НОМИНАТИВ

: бржи/брже него муња

а који има 

функцију 

обавезне поредбене допуне



У   придевским   и   прилошким   синтагмама   јављају   се   и   други   зависни 
конституенти:

3.

ИМЕНИЧКЕ     ЈЕДИНИЦЕ     У   ЗАВИСНОМ   ПАДЕЖУ

,   односно   предлошко-

падежној конструкцији

смешан до суза, весео због успеха
далеко од града, заједно са сестром

Када   придев,   односно   прилог   показују  

неку   релацију   између   центра 

синтагме   и   зависног   члана

  исказаног   именичким   појмом,   зависни 

конституент   се   исказује  

РЕКЦИЈСКОМ     ДОПУНОМ

,   чији   конституентски 

облик зависи од  рекције датог придева, одн. прилога

достојан некога/нечега, поносан на некога/нешто
(поступити) различито од некога/нечега, сагласно са нечим

4.

Зависни   конституенти     ових   синтагми   могу   се   исказати   и  

ЗАВИСНОМ 

КЛАУЗОМ

свестан да је погрешио

44

20. 

Партитивне и паукалне синтагме



ПАРТИТИВНЕ  СИНТАГМЕ



синтагме  чији  је  

центар ПАРТИТИВНА  РЕЧ

,  односно  реч  са  партитивним 

(деоним) значењем; то може бити:

1)

ПАРТИТИВНА  ИМЕНИЦА

, тј. именица која означава део или скуп

парче хлеба, неколицина људи

2)

БРОЈНА РЕЧ

, тј. 

ОСНОВНИ БРОЈ

 (изузев бројева један, два, три, четири)

пет столица, седам патуљака, хиљаде година

46



Такође се могу јавити и 

уз  ПРИЛОШКЕ  КОНСТИТУЕНТЕ

То је било прекјуче, на Марков рођендан.
Овде, у нашој учионици, понекад је врло хладно

.



АПОЗИТИВ



Најчешће 

ПРИДЕВ или ПРИДЕВСКА  СИНТАГМА

конгруентна

 у роду, броју и 

падежу 

са именичким појмом коме се додаје

(ако   придев   разликује   вид,   а   стоји   у   номинативу   или   њему   једнаком 
акузативу, употребљава се само у неодређеном виду)

Милан, уморан од пешачења, сео је да се одмори.



Функцију апозитива може вршити и 

ИМЕНИЦА или ИМЕНИЧКА  СИНТАГМА 

у квалификативном зависном падежу

, са или без предлога

Јаснина мачка, длаке накострешене од страха, сакрила се под кревет

.



АПОЗИЦИЈА



ИМЕНИЦА или ИМЕНИЧКА  СИНТАГМА у  ИСТОМ  ПАДЕЖУ

 као и члан коме 

се додаје

Београд, главни град Србије, лежи на ушћу две реке.
Живео је у Београду, главном граду Србије, до своје треће године.



Значење апозиције може бити:

1)

КВАЛИФИКАТИВНО

  –    

Марко   је   разговарао   са   новим   учеником, 

одличним кошаркашем.

2)

ЗНАЧЕЊЕ     ДОДАТНЕ     ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ

,   када   се   управни   појам 

означава на другачији начин

Београд, главни град Србије, лежи на ушћу две реке.



Пошто 

нису чланови синтагме

, већ 

додате јединице

, апозитивне одредбе се 

у говору издвајају 

паузама

, а у писању 

зарезима

Ова   особеност сугерише да је појам на који се апозитивне одредбе односе 
довољно идентификован без њихове употребе, што показују и следећи примери 
у којма је  

субјекатски појам изостављен

  или  

изречен енклитичким обликом 

личне заменице

:

Уморан од пешачења, сео је да се одмори.
Марко 

ме

 је, уморног од пешачења, послао да се одморим.

47



Апозитивне одредбе , нарочито када су  употребљене уз субјекатски појам, а 
стоје испред предиката, могу имати и додатно, 

УЗРОЧНО ЗНАЧЕЊЕ

:

Уморан од пешачења, Милан је сео да се одмори.

(= Пошто је био уморан од пешачења, Милан је сео да се одмори.)

22. 

: 

Конгруенција општи појмови



КОНГРУЕНЦИЈА   (СЛАГАЊЕ)

 је појава која 

формално обележава приписивање 

садржаја 

придевских речи и глагола

именичком

, односно 

заменичком појму

Другим речима:
Конгруенција  

означава

морфосинтаксичке   везе

  између  конгруентне 

речи/синтагме   и  именичког конституента који условљава (контролише)  избор 

49



Конгруенција  глагола



Глаголски предикат се са субјектом  

увек

  слаже  

у лицу и броју

, а  

у РОДУ 

само   у   случајевима   када   је   предикат   исказан   сложеним   глаголским 
обликом, образованим помоћу радног или трпног глаголског придева

Марко студира у Београду.
Марко је студирао у Београду, док је Ивана радила у Новом Саду

.

Обележја конгруенције:

1. ЛИЧНИ  НАСТАВАК  ЈЕДНИНЕ
2. НАСТАВАК  ЗА РОД



Када субјекат садржи  

више именица различитог рода

, тј. када је реч о 

НАПОРЕДНОЈ     СУБЈЕКАТСКОЈ     КОНСТРУКЦИЈИ

,   предикат   има  

облик 

множине мушког рода

:

Мој друг и његова сестра су били на летовању.

У случајевима када се у напоредној субјектаској конструкцији нађу именице 

истог рода

, предикат са њима конгруира 

у роду и броју

:

Мој друг и његов брат су били на мору.
Моја другарица и њена сестра су биле на мору.
Јарад и јагњад су скакутала ливадом.



У  

БЕЗЛИЧНИМ   РЕЧЕНИЦАМА

  и  

РЕЧЕНИЦАМА СА ЛОГИЧКИМ СУБЈЕКТОМ 

предикат је 

у неутралном облику

, односно у 3. лицу једнине средњег рода

Свитало је.
Било је кише

.



Уз  

ИМЕНИЦЕ     СА     НЕПОДУДАРНИМ     ПРИРОДНИМ     И     ГРАМАТИЧКИМ 

РОДОМ

 могућа је 

двојака конгруенција

:

Одељенски   старешина   је   ушао   у   разред.   –   Одељенске   старешине   су 
ушле/су ушли у разред.
Луталица је отишао/отишла. – Луталице су отишли/отишле.



Уз  

ЗБИРНЕ  ИМЕНИЦЕ

 предикат обично стоји 

у множини

, 

али

 се користи 

и 

облик једнине

Моја унучад су отишла/је отишла на море.



Уз 

ОСНОВНЕ  БРОЈЕВЕ до 4

, када стоје уз именице мушког и средњег рода 

предиакт је 

у множини

Три вола/телета су продата

.

Уз  

ОСНОВНЕ  НЕПРОМЕНЉИВЕ   БРОЈЕВЕ

 предиакт стоји у облику једнине, 

мада се може употребити 

и облик множине

:

Пет ученика/ученица је положило пријемни испит

.

50

23. 

Граматичка и семантичка конгруенција у роду и броју



ГРАМАТИЧКИ  И ПРИРОДНИ  РОД



У свакој од именских врста речи постоје  

морфолошке ознаке за род

, као 

граматичку категорију засновану на разлици пола у природи



Граматика   српског   језика   разликује   појмове   и   термине   граматички   и 
природни род

52

2. Природним   родом

 ,   када   говоримо   о  

СЕМАНТИЧКОЈ     КОНГРУЕЦИЈИ

, 

односно  

СЛАГАЊУ  ПО  ЗНАЧЕЊУ

: 

Најважнији случај неподударности граматичког и природног рода представљају 

именице  III  деклинационе врсте

  које означавају  

особе мушког пола

; реч је о 

именицама граматичког женског а природног мушког рода, односно:

1.

заједничким именицама

 типа 

слуга, судија, газда, војвода...

2.

властитим именицама

 типа 

Никола, Јовица, Стева, Пера...



У једнини

 могућа је само 

семантичка конгруенција

Онај судија је дошао

.



У множини

  је  

заступљенија   граматичка конгруенција

, мада се 

слагање може вршити 

и по значењу

Оне судије су дошле. – Они судије су дошли

.

Поред ова два типа именица, III деклинационој врсти припадају и именице које 
се односе 

и на лица мушког и на лица женског  пола

, типа 

пијаница, кукавица, 

скитница, будала, ухода, муштерија...

 код којих су и у једнини и у множини 

могућа 

оба типа конгруенције

, када је њима 

означена особа мушког пола

:

Она пијаница је дошла. – Оне пијанице су дошле.
Онај пијаница је дошао. – Они пијанице су дошли.



ГРАМАТИЧКИ  И  РЕАЛНИ  БРОЈ



Поред 

граматичког броја

, који зависи 

од облика именица

, за конгруенцију 

је у неким случајевима важан и 

РЕАЛАН  БРОЈ

, заснован на 

броју означених 

појмова



Неподударање

  ове   две   категорије   карактеристично   је   пре   свега   за   оне 

збирне именице које се употребљавају и као суплетивна множина

 (

деца, 

браћа, чељад, унучад, пилад...)

Збирне именице имају само облике једнине, а означавају скуп појмова, 
тј. више појмова узетих као целина; неке збирне именице, првенствено 
оне   на     -ад   функционишу   и   као   множински   облик   одговарајућих 
именица које немају облик системске множине (дете, брат, чељаде, 
унуче, пиле...), те су стога бројиве (петоро деце, троје чељади...)



За конгруенцију је битно да су овакве збирне именице  

по граматичком 

броју  у једнини

, али им је 

реални број

множина



Конгруенција:

1.

ЗБИРНЕ   ИМЕНИЦЕ

  које се мењају  

по ЈЕДНИНИ  III  ВРСТЕ

, типа  

деца, 

браћа

53



Атрибут

 се слаже  

по облику

, као и 

део предиката који разликује 

род 

и стоје 

у једнини женског рода



Део   предиката   у   личном   облику

  конгруира  

по   значењу

,   дакле 

стоји 

у множини

Сва деца су дошла. – Она браћа су певала

.

Исти је случај и са иманицама  

ГОСПОДА, ВЛАСТЕЛА

(

Та господа иду 

на   пријем.)

,   осим   у   случајевима   када   су   употребљене  

као   праве 

збирне именице

, када и глагол у личном облику стоји 

у једнини

:

У том друштву властела живи удобно

.

2.

ЗБИРНЕ  ИМЕНИЦЕ  НА –АД

, које се мењају 

по ЈЕДНИНИ IV  ВРСТЕ

, типа 

чељад

:



Атрибут

  и  

део предиката који разликује род

  слажу се  

по облику 

(

једнина, женски род

)



Глагол у личном облику

 се може слагати 

и по облику и по значењу

Сва чељад је дошла/су дошла.

24. 

Конгруенција са партитивним и паукалним

синтагмама



При   слагању   конгруентних   речи   са   партитивним   и   паукалним   синтагмама   у 
функцији субјекта јавља се неколико типова конгруенције

55

Она

 двојица ученика су дошла/дошли.



ПАУКАЛНЕ  СИНТАГМЕ



Паукалне синтагме 

са именицама мушког рода

 одликују се обликом на  –а, па 

би,  

по   граматичком   слагању

,  атрибут   и   део   предиката   који   разликује   род 

такође   требало   да   стоје  

у   облику   паукала

,   док   би,  

по   семантичком 

слагању

, требало да се јави 

облик множине мушког рода

Она

 два/оба/обадва/три/четири човека су 

дошла

/дошли.

Конгруентни атрибут слаже се 

по облику

Део предиката који разликује род слаже се 

по значењу

Део  предиката у личном облику слаже се 

и по облику и по значењу



Када је у паукалним синтагмама употребљена  

именица женског рода

  који 

нема   посебан   облик   за   паукал   конгруенција   се   врши   на   уобичајен   начин, 
илустрован примером:

Оне

 две жене 

су дошле

.



Када су упитању  

именице средњег рода

, паукални облик и облик множине 

средњег рода 

формално се подударају

:

Она

 три писма 

су стигла

.

25.

Традиционални и структуралистички приступ анализи

сложене реченице

56



Традиционални приступ 



основна подела реченица јесте  

по саставу

; по том критеријуму реченице се 

деле на: 
1.

просте - 

оне које имају 

само један предикат

, а које се деле на: 

01)

просте-непроширене -  

имају само субјекат и предикат

02)

просте- проширене

 - имају још неки члан

2.

сложене   -  

које  настају   „када   се  

две   или   више   простих   или   простих 

проширених   реченица

,   од   којих   свака   изражава   по   једну   мисао, 

међусобно

 тако 

повежу

 да чине једну целину“

Сложене реченице даље се деле на:

01)

независносложене – 

сложене

реченице састављене од две или више 

простих или простопроширених реченица стоје 

у напоредном односу

; 

у   анализи

,   независносложене   реченице  

деле  

се

  на   две   или   више 

независних реченица

02)  

зависносложене

  –   сложене   реченице   које   се   састоје   од   главне 

(управне) реченице

  и  

реченице која је допуњава или одређује

, те 

стоји  

у   зависном   односу

  према   управној   реченици;  

у   анализи

, 

зависносложене   реченице  

деле

  се   на  

главну/управну

  и 

споредне/зависне

(критеријум   поделе   је   однос   међу   реченицама   које   сачињавају 
сложену   реченицу,   а   који   може   бити   напоредан   /   независан   или 
зависан)



Термином  

независне реченице

, дакле, означавају се („просте“)  

реченице 

унутар сложене које су 

међусобно 

независне

. 

У складу с тим теоријским приступом, у школској пракси сложене реченице 
се усправним цртама деле на „просте“. Тако би се, на пример, реченица 

Док 

му   је   говорио,   дечак   га   је   гледао   право   у   очи   и   пас   га   је   разумео 

анализирала на следећи начин: 

Док му је говорио, / дечак га је гледао право у очи / и пас га је разумео

. 

(Термином 

везник 

имплицира се управо овакав приступ, јер се подразумева 

да се „просте“ реченице 

везују 

једна за другу – независно од тога у каквом 

су међусобном односу (да ли су напоредне или је једна подређена)
 



Структуралистички приступ 



термин реченица има два значења: 

58

Другим речима, тзв. 

управна реченица уопште није реченица

 – у том смислу што 

није цела

. Она у неким случајевима и не може да постоје без зависне реченице – 

најчешће онда кад је зависна реченица њена допуна или субјекат:

Марко је рекао да ће доћи. – *Марко је рекао. 

Ко рано рани, две среће граби. – *Две среће граби. 

Али   чак   и   ако   може   да   стоји   сама,   она   није   потпуна,   јер   зависна   реченица 
представља њен део – понекад и њен информативно најважнији део

59

26.

: 

, 

Зависне реченице конституентске вредности

,

обележја

корелативи



Систем   предикатских   реченица

  је   комплексан   систем   који   образују  

различите 

врсте   предикатских   реченица

,   тј.   реченица   формираних   од   глагола   у   личном 

(финитном) облику употребљеног у функцији предиката, а које могу бити:

1.

НЕЗАВИСНЕ

  –  реченице   које   означавају  неку   ситуацију  али   тако   да  се   тим 

означавањем постигне неки комуникативни циљ; будући да се њима реализује 
нека 

комуникативна функција

 оне могу бити самостално употребљене

2.

ЗАВИСНЕ

  –   реченице   које   имају  

конституентску   вредност

  унутар   више 

јединице: независне реченице, зависне реченице или синтагме

Оба наведена типа предикатских реченица  

образују властите подсистеме

  унутар 

система предикатских реченица – систем зависних, тј. систем независних реченца.



ЗАВИСНЕ (СУБОРДИНАРНЕ, ХИПОТАКСИЧКЕ)  РЕЧЕНИЦЕ

 су предикатске реченице 

које имају 

конституентску функцију

, односно које представљају саставни део више 

јединице, па 

нису довољне да саме образују комуникативну реченицу.



СИСТЕМ     ЗАВИСНИХ     РЕЧЕНИЦА

  представља  

скуп   типизираних   врста

  зависних 

реченица; састоји се од следећих типова:

1. ИЗРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

 – 

Иван ми је јавио да ће Марко доћи

.

2. ОДНОСНЕ  РЕЧЕНИЦЕ – 

Ко ти је то рекао, сигурно је слагао

.

3. МЕСНЕ РЕЧЕНИЦЕ – 

Ниче где га не сеју

.

4. ВРЕМЕНСКЕ  РЕЧЕНИЦЕ – 

Када Марко буде дошао, ићи ћемо у биоскоп.

5. УЗРОЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ – 

Пошто га је болела глава, није дошао

.

6. УСЛОВНЕ РЕЧЕНИЦЕ – 

Ако Марко буде дошао, одвешћу га у биоскоп

.

7. ДОПУСНЕ РЕЧЕНИЦЕ – 

Доћи ће  иако се разболео

.

8. НАМЕРНЕ РЕЧЕНИЦЕ – 

Марко је дошао да види баку

.

9. ПОРЕДБЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ – 

Гледао нас је као да нас први пут види

.

10. ПОСЛЕДИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ – 

Марко је тако брзо стигао  да смо се сви зачудили

.

(у оквиру наведених врста постоје ужи, конкретни типови)

Свака од наведених врста зависних предикатских реченица има своје  

одређено 

значење

  и  

са њиме повезане конституентске функције

, као и  

посебна обележја 

која   је   разликују   од   других   типова,   а   која   обухватају   зависне   везнике,   речце, 
упитно-односне заменице, прилоге, као и глаголске облике



Конституентске вредности



Постоје 3 типа конституентских вредности:

1.

ИМЕНИЧКА  ВРЕДНОСТ

 – 

изричне реченице

 (најчешће објекат) и 

именске 

односне реченице

 (субјекат и објекат)

61

Семантичка веза корелатива и зависне реченице 

осликава се и на синтаксичком 

плану, када ова два елемента чине  

синтагму  

у којој је

  корелатив главна реч

, а 

зависна реченица његова одредба

: 

Милан станује

 тамо 

где је и раније становао

.

Овакве   синтагме   специфичне   су   по   томе   што   се   из   њих  

може   изоставити 

центар

, односно корелатив, управо због тога што није пунозначна реч:

Милан станује

где је и раније становао

.

Да зависна реченица чини синтаксичку целину с корелативом, најбоље се види у 

синтагмама   са   последичним   реченицама   као   последичним   допунама 
корелативу

, када се корелатив 

не може изоставити

:

Она пева 

тако

 да сви воле да је слушају.

Са корелативима су 

сродне

:

1)

ЛИЧНЕ    ЗАМЕНИЦЕ

  којима се  

супституише претходно издвојена

  именичка 

зависна 

реченица

 која се односи 

на особу

Ко другоме јаму копа, (

он

) сам у њу пада

.

2)

ИМЕНИЧКИ   УПОТРЕБЉЕНЕ   ПОКАЗНЕ   ЗАМЕНИЦЕ

  у  

једнини   средњег   рода 

којима се упућује на изричну реченицу у ширем смислу

Да ли је Марко купио нова кола, (

то

) нико није знао.

Дискутовали су 

о томе

 да ли је Марко заслужио награду.

Употреба  оваквих корелатива нарочито је важна у случајевима илустрованим 
другим   примером,   где   се   падежним   обликом   или   предлошко-падежном 
конструкцијом   прецизира   улога   садржаја   зависне   реченице   у   оквиру   више 
конструкције

Корелативи су 

важни и за интерпункцију

 – ако у реченици или синтагми постоји 

корелатив који показује да следи зависна реченица, или ако се такав корелатив 
уопште може додати зависна реченица је тесно везана за вишу јединицу и 

не сме 

се одвајати запетом



Интерпункција у зависносложеним  реченицама

Иако   има   функцију   конституента   више   јединице   (зависносложене   реченице) 
зависна реченица се осећа као  

посебна целина унутар целине

, што се нарочито 

уочава тамо где се зависна клауза издваја запетама или паузама као њен засебан 
сегмент

01)

ИЗДВАЈА  СЕ  ЗАПЕТАМА

:

1. зависна реченица у 

ИНВЕРЗИЈИ

Када је завршио посао, Зоран је кренуо кући.  

62

2. Зависна реченица 

УМЕТНУТА

 између делова више реченице

Зоран је, кад је завршио посао, кренуо кући.

3. Зависна реченица 

ДОДАТА  ЦЕЛОЈ

 претходној реченици

Марко је добио награду, што је све обрадовало.

02)

МОЖЕ  се издвојити ЗАПЕТАМА
одредбена 

зависна реченица

: 

Зоран је пошао кући (,) када је завршио посао

.

03)

НЕ  ОДВАЈА се ЗАПЕТАМА
допунска

  зависна   реченица   која   је  

тесно   повезана

  са   претходним   делом 

реченице: 

Марко је рекао да иде у биоскоп.

64

2)

УПИТНЕ ЗАМЕНИЦЕ и ПРЕДЛОЗИ

  (ко, шта, који; где, када, како), 

када се истиче 

садржај неког дела реченице

:

Зоран је рекао ко је добио награду.
Зоран је сазнао зашто је Марко добио награду.

И у декларативним, и у зависно-упитним  изричним реченицама 

глаголска времена се 

употребљавају РЕЛАТИВНО

, и то у односу на временску ситуацију виче реченице.

3. МОДАЛНЕ  (ВОЛУНТАТИВНЕ) РЕЧЕНИЦЕ



Изричне реченице 

модалног карактера

, тј. реченице које не означавају 

реалну   ситуацију,   већ   ситуацију   чија   се   реализација   наређује,   жели, 
планира и сл, а којима се најчешће, 

допуњују модални глаголи

 (глаголи 

који показују лични став према реализацији радње):



Глаголи   који   изражавају  

заповест,   захтев,   молбу

  –  

наредити, 

заповедити, захтевати, тражити, молити, предлагати

... од којих 

настају  

ИМПЕРАТИВНЕ  ИЗРИЧНЕ  РЕЧЕНИЦЕ:

Захтевао је

 да му вратим књигу.



Глаголи који означавају 

жељу

 – 

желети, жудети, волети...

 од којих 

настају 

ЖЕЉНЕ ИЗРИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ:

Желим

 да идем на одмор.



Други модални глаголи – 

намеравати, планирати, настојати, 

покушавати...
Покушала сам

 да му објасним задатак из математике.



Обележја

 :

1) ВЕЗНИК  ДА + ПРЕЗЕНТ: 

Марко ми је рекао да му вратим књигу

.

2) РЕЧЦА НЕКА

, ако се ради 

о лицу које не учествује у комуникацији:

Марко је поручио Ивану нека му врати књигу.



Синтаксичке функције изричних реченица

1. 

 Најважнија синтаксичка функција изричних реченица је 

ДОПУНСКА ФУНКЦИЈА

, 

првенствено функција 

ИЗРИЧНОГ  ПРАВОГ  ОБЈЕКТА

, уз глаголе:



МИШЉЕЊА

: 

Иван 

је мислио

 да је Марко отишао кући

.



ГОВОРЕЊА

: 

Иван 

је рекао

 да је Марко отишао кући

.



ОПАЖАЊА

: 

Иван 

је видео

 да је Марко отишао кући

.



ОСЕЋАЊА

: 

Иван 

је желео

 да оде кући

.

2. 

Функција 

НЕПРАВОГ  ОБЈЕКТА

, уз глаголе са непрелазном рекцијом

Размишљао је

 (о томе) да оде кући. 

65

Помирио се 

(са тим) да нигде неће отићи.

3. 

Функција 

ИЗРИЧНОГ  АТРИБУТА

 у именичкој синтагми

захтев да се књиге врате у библиотеку 
 жеља да оде на одмор

4. 

ДОПУНСКИ ЧЛАН ПРИДЕВСКЕ СИНТАГМЕ

свестан да је погрешио 
уверен у то да је закаснио

5. 

Функција 

СУБЈЕКТА

Да се крене у шест сати, (то) свима одговара

.

Саопштено је да у петак неће бити наставе

.



Управни и неуправни говор

Основна функција

  изричних рееченица је  

да пренесу садржај управног говора

, 

што показују следећи примери:

Марко је рекао Ивану: ,,Доћи ћу сутра код тебе''.
Марко је рекао Ивану да ће следећег дана доћи код њега.

НЕПОСРЕДНИ   (УПРАВНИ,   ДИРЕКТНИ)   ГОВОР

  -     говор   се   наводи  

дословно

, 

репродуковањем одређене комуникативне реченице, стављене 

у наводнике

, док 

су 

подаци о комуникативном акту

 исказани 

посебном реченицом

 која служи као 

оквир за навођење говора (први пример)

ПОСРЕДНИ (НЕУПРАВНИ, ИНДИРЕКТНИ) ГОВОР

 – говор се наводи 

као садржај акта 

говорења

  означеног вишом јединицом а исказаног изричном реченицом онога 

типа   који   одговара   комуникативној   функцији,   нпр.   обавештење   је   исказано 
декларативном реченицом (други пример)
Различити   типови   изричних   реченица   одговарају   различитим   комуникативним 
функцијама:



ОБАВЕШТЕЊЕ   →  ДЕКЛАРАТИВНА ИЗРИЧНА РЕЧЕНИЦА



ПИТАЊЕ    →  ЗАВИСНО-УПИТНА РЕЧЕНИЦА



ЗАПОВЕСТ   →  ИМПЕРАТИВНА ИЗРИЧНА РЕЧЕНИЦА



ЖЕЉА      →  ЖЕЉНА ИЗРИЧНА РЕЧЕНИЦА



Интерпункција

Ако изрична реченица стоји на почетку реченице, по правилу о 

инверзији

одваја

 се 

запетом

Да је Иван добар друг, то сви знају.

67

показним заменицама и прилозима који одговарају значењу и функцији 
целе зависне реченице



Ове   односне   реченице   неретко   се   употребљавају  

везане   за 

одговарајуће  

именичке заменице и поименичену заменицу СВЕ

; ове 

заменице 

експлицитно показују природу именичког значења

Свако

  ко је гледао тај филм

  рекао је да је одличан.

Догодило се 

нешто

  чему се нисам надао

 .

Јеси ли спремио 

све

    што је потребно

 .

2. ОДНОСНЕ  РЕЧЕНИЦЕ СА ПРИДЕВСКОМ КОНСТИТУЕНТСКОМ ВРЕДНОШЋУ



Зависне   релативне   реченице   чији   се  

садржај   приписује   именичким 

појмовима

 на које се односе



У оваквим односним реченицама постоје  

3 типа везе

  са именичким 

појмом:

01)

Односна реченица се односи 

на ИДЕНТИТЕТ  ИМЕНИЧКОГ  ПОЈМА

, 

што се обележава:



ЗАМЕНИЦОМ   КОЈИ

: 

Ово је 

кућа

 која ми се допада

.



ЗАМЕНИЦОМ  ЧИЈИ

: 

Ово је 

младић

 чију си сестру упознао.



ЗАМЕНИЧКИМ ПРИЛОЗИМА ЗА МЕСТО И ВРЕМЕ   ГДЕ, КАДА

:

То је 

кућа

 где смо дуго живели. (=у којој смо дуго живели)

То је било 

оне године

 када смо се упознали.



ВЕЗНИКОМ  ШТО

:  Додај ми ону књигу што си је јуче купио

.

02)

Односна   реченица   се   односи  

на   КАРАКТЕРИСТИКЕ   ИМЕНИЧКОГ 

ПОЈМА

, што се обележава:



ОДНОСНОМ ЗАМЕНИЦОМ  КАКАВ

:  

Никада нисам видео 

(онакав) рачунар

 какав има Иван.

03)

Односна   реченица   се   односи  

на   ОБИМ   или   ДИМЕНЗИЈЕ 

ИМЕНИЧКОГ  ПОЈМА

, и тада се употребљава  

ЗАМЕНИЦА  КОЛИКИ

:

Дуго нисам видела (онолику) 

кућу

 колику они имају.



Функције

:

Наведени   тип   односних   реченица   може   се  двојако   везивати  за 
именичку јединицу:

1. као  

АТРИБУТ

,   када   значење   односне   реченице  

има 

рестриктивну   функцију

  у   односу   на   именички   појам,   тј.   када 

68

служи   да   се  значење   именичког   појма   ограничи  и   тако 
идентификује

Подигао је (ону) 

руку

 у којој је држао телеграм

.

2. као  

АПОЗИТИВ

, када садржај односне реченице 

пружа додатну 

информацију

 у вези са именичким појмом коме се додаје

Подигао је (десну) 

руку,

 у којој је држао телеграм.

Разлику

  између   атрибутске   и   апозитивне   употребе   односних 

реченица илуструје:

01) МОГУЋНОСТ/НЕМОГУЋНОСТ  УПОТРЕБЕ КОРЕЛАТИВА

02) ИНТОНАЦИЈА, односно ИНТЕРПУНКЦИЈА

(при  

атрибутској употреби

  јавља се корелатив и  

нема пауза

  у 

говору, док се при 

апозитивној употреби

 корелатив не јавља али 

су 

зарези обавезни

)

Ова разлика може бити врло важна у поступку интерпретације 
саме информације:

Играчи   домаћег   тима  који   су   одлично   играли  испраћени   су 
аплаузом

.

(аплаузом су испраћени само они играчи који су одлично играли)

Играчи   домаћег   тима,  који   су   одлично   играли,   испраћени   су 
аплаузом.

(сви играчи су одлично играли и сви су испраћени аплаузом)

70

Док смо се шетали, срели смо старог друга.

02) ПОСТЕРИОРНОСТ



Ситуација   исказана   вишом   реченицом   реализује   се  

НАКОН 

реализације ситуације означене временском реченицом

(

ситуација временске р. → ситуација више р.)



Обележја: 

КАД, ПОШТО, ЧИМ, НАКОН/ТЕК/САМО  ШТО

Кад сам завршио посао, отишао сам у шетњу.
Чим сам изашла из куће, почела је да пада киша.
Тек што сам села, неко је покуцао на врата.

03) АНТЕРИОРНОСТ



Ситуација више реченице реализује се  

ПРЕ

  реализације ситуације 

временске реченице

(

ситуација више р. → ситуација временске р

.)



Обележја: 

1) ПРЕ  НЕГО/НО  ШТО:

Завршила сам посао пре него што је пао мрак.

2) КАД

  и  

ДОК,  

при   чему   се   антериорност   показује   другим 

средствима: речцом ВЕЋ, обликом ПЛУСКВАМПЕРФЕКТА

Кад/док сам завршила посао, 

већ

је био

пао

 мрак.

2. ЗНАЧЕЊЕ  МЕРЕ  ВРЕМЕНА

01)

Временске реченице са 

везником  ДОК  + ГЛАГОЛ  НЕСВРШЕНОГ ВИДА



Показују да ситуација више реченице 

траје исто колико

 и ситуација 

означена зременском реченицом
(

ситуација више р. = ситуација временске р.)

Памтићу то док сам жив.



У овим реченицама могу се јавити и везнички спојеви   

СВЕ ДОК, 

ДОК ГОД

, са 

функцијом додатног истицања

, појачавања

02)

Временске   реченице   са  

везником   ДОК     +   СВРШЕНИ   ГЛАГОЛ   У 

ОДРИЧНОМ ОБЛИКУ



Одређују 

завршну границу трајања ситуације

 више реченице

Остаћу овде док се Марко (не) врати.



У   оваквим   реченицама   обично   се     употребљава  

експлетивна 

(сувишна) негација

 која не мења значење реченице



Обележја:  

ДОК, СВЕ  ДОК, ДОК ГОД

03)

Временске реченице 

са синонимним везницима ОТКАД, ОТКАКО



Показују  

почетну границу трајања ситуације

  више реченице, или 

почетну границу 

периода у коме ће се она реализовати

71

Откад се преселио, ретко га виђам.
Откако се преселио, видео сам га само једанпут.



ЗАВИСНЕ КЛАУЗЕ СА ВЕЗНИКОМ КАД

Поред 

временског значења као основног

, могу имати 

и

 следећа значења:

1.

УЗРОЧНО     ЗНАЧЕЊЕ

,   на   које   указује   могућност   замене   везника   кад 

везником ПОШТО

Не могу да радим кад сам болестан.
Кад си се најео чоколаде, није ни чудо што не можеш да ручаш.

2.

ОДРЕДБА  ИМЕНИЧКОГ ПОЈМА

 у оквиру 

имплициране односне реченице

...

срџба (која се јави) кад се те жеље не испуне

3.

ИМЕНИЧКО  ЗНАЧЕЊЕ у функцији СУБЈЕКТА

, уз предикате виших реченица 

који   значе  

психолошко   стање/расположење

,  

субјективну   процену

, 

коментар

Смета ми кад ме не слушаш.
Лоше је кад се не зна ко је за шта одговоран.

(временске   реченице   се   јављају   у   функцији   субјекта   јер   одговарају   на 
питање Шта?)

4.

ЗНАЧЕЊЕ     ИЗНЕНАДНЕ     ПРЕУРАЊЕНОСТИ

  из   перспективе   говорника   у 

приповедању

Нисам ни праг од голубарника прекорачила, кад ми је изнад главе прхнула 
птица.

5.

ЗНАЧЕЊЕ     НАГЛЕ   ПРОМЕНЕ   ПОСТОЈЕЋЕГ   СТАЊА

,   односно  

ПРЕОКРЕТА 

СИТУАЦИЈЕ

Таман смо сишли до потока, кад запуца из шуме.

73

Да добијем премију, купио бих ауто.



Обележја:
Везник  

ДА + ПОТЕНЦИЈАЛ/ПРЕЗЕНТ

 глагола 

СВРШЕНОГ ВИДА



Ове   реченице   имају  

изразито   хипотетичан   карактер

,   тј.   карактер 

претпоставке,   а   не   прогнозе   исхода,   што   се   огледа   у  

употреби 

потенцијала у вишој реченици

3. ИРЕАЛНЕ  УСЛОВНЕ РЕЧЕНИЦЕ



Означавају  

услов

  који   је   иреалан,   односно   који  

не   постоји   и   није 

постојао

,   те   се   њима   износи   контрафактуална   претпоставка   – 

претпоставка супротна стварним  чињеницама

Да имам/Кад бих имао ауто, не бих играо на лутрији.
Да сам добио премију, купио бих ауто.



Обележја иреалних условних реченица:
Везник 

ДА + ПРЕЗЕНТ

 глагола НЕСВРШЕНОГ ВИДА

Везник 

КАД + ПОТЕНЦИЈАЛ

 глагола НЕСВРШЕНОГ ВИДА

Везник 

ДА + ПЕРФЕКАТ

ПОТЕНЦИЈАЛ у вишој реченици

II. Према времену важења услова

, услови исказани условним клаузама деле се на:

1. САДАШЊИ УСЛОВ
2. БУДУЋИ УСЛОВ
3. ПРОШЛИ УСЛОВ 
4. СВЕВРЕМЕНСКИ УСЛОВ

У РЕАЛНИМ РЕЧЕНИЦАМА

 могу се јавити:

01) БУДУЋИ УСЛОВ

  (презент/футур други):

Ако 

 добијем

/

  будем добио

  премију

, купићу ауто

.

Као подврста будућег услова издваја се  

ЕВЕНТУАЛНИ БУДУЋИ УСЛОВ

  – 

употребом   потенцијала   сугерише   се   мала   вероватноћа   остваривања 
услова: 

Ако 

би

    ме неко 

тражио

 , зови ме! 

(: реални будући услов: Ако ме неко буде тражио, зови ме!)

02) САДАШЊИ УСЛОВ

 (презент)

Ако 

је

    Марко у школи,

  пренећу му поруку

.

03) ПРОШЛИ УСЛОВ

 (перфекат)

Ако 

 си заборавио

 карте

, мораћемо да се вратимо по њих.

Као   подврста   прошлог   услова   употребљеног   у   реалним   условним 
реченицама јавља се 

ПРОШЛИ РЕЗУЛТАТИВНИ УСЛОВ

 који означава битно 

74

стање   настало   извршењем   радње   глагола   у   перфекту

  које  

траје   и   у 

садашњости:

Ако 

је

    Марко 

дошао

  у школу

 , пренећу му твоју поруку

.

04) СВЕВРЕМЕНСКИ  УСЛОВ

 (квалификативни презент)

Када се гвожђе 

загрева

 , оно се шири

.

У ПОТЕНЦИЈАЛНИМ РЕЧЕНИЦАМА

 може се јавити 

БУДУЋИ УСЛОВ

Кад бих добио премију, купио бих ауто.
Да добијем премију, купио бих ауто.

У  ИРЕАЛНИМ  РЕЧЕНИЦАМА

 може се јавити:

01) САДАШЊИ  УСЛОВ

  (презент)

Да 

имам

  ауто

 , не бих играо на лутрији

.

02) ПРОШЛИ УСЛОВ

 (перфекат)

Да 

сам добио

  премију

 , купио бих ауто

.

МОТИВАЦИОНЕ  РЕЧЕНИЦЕ

 – 

Ако већ нећеш да радиш, немој бар другима да сметаш.

31. 

; 

Узрочне реченице допусне реченице



УЗРОЧНЕ (КАУЗАЛНЕ) РЕЧЕНИЦЕ

  су зависне предикатске реченице са узрочним 

значењем 

које се употребљавају као 

ОДРЕДБА  УЗРОКА

Обележја:

1. узрочни везници 

ЈЕР, КАКО, ШТО, ПОШТО

2. везнички спојеви 

ЗАТО ШТО, СТОГА ШТО, БУДУЋИ ДА

Нисам изашла напоље јер пада киша.
Пошто пада киша, нећу изаћи напоље.
Наљутио се што га нису звали. (неформални стил)
Врати ми белешке зато што спремам испит.
Како нисмо имали друго решење, прихватили смо његов предлог.
Купили смо јој цвеће будући да нисмо имали више новца.



ДОПУСНЕ     (КОНЦЕСИВНЕ)   РЕЧЕНИЦЕ

  су   зависне   предикатске   реченице   са 

допусним значењем

, тј. реченице које показују да се ситуација означена вишом 

реченицом 

остварује упркос ономе што значи зависна реченица

; другим речима,

ситуација зависне клаузе представља сметњу за реализацију више реченице, али 
се она ипак реализује
Врше функцију 

ДОПУСНЕ  ОДРЕДБЕ

Обележја:

1. везници 

ИАКО, МАДА, ПРЕМДА

76



Функције:

1.

ОДРЕДБА  ЗА ЦИЉ

 – 

Узео је такси како би стигао на време

.

2.

ДОПУНА  ЗА  ЦИЉ

 – 

Марко је отишао да спава

.



Обележја:

1. Везник 

ДА + ПРЕЗЕНТ/ПОТЕНЦИЈАЛ

2. Везник 

КАКО + ПОТЕНЦИЈАЛ

3. ОДРИЧНИ  ПОТЕНЦИЈАЛ  + речца ЛИ



По своме значењу намерне реченице су 

МОДАЛНЕ

 јер не означавају реалну 

ситуацију,   већ  

ситуацију   која   тек   треба   да   се  реализује   предузимањем 

радње

  више   реченице   (

употреба   потенцијала

  као   индикатор   модалног 

значења)



Типологија:

Према функцији

 коју врше у вишој јединици намерне реченице могу бити:

1. ОДРЕДБЕНЕ  НАМЕРНЕ  РЕЧЕНИЦЕ



Проширују

 информацију више реченице тако што 

показују

 да њена 

радња има одређени  

циљ,

  односно реченице које врше функцију 

ОДРЕДБЕ ЦИЉА



Обележја:

1) Везник ДА + ПРЕЗЕНТ/ПОТЕНЦИЈАЛ
2) Везник КАКО + ПОТЕНЦИЈАЛ

Пожурио је да 

   не закасни

/

  не

  би закаснио

.

Попео се на столицу како 

би

    боље 

видео

 .

3) ОДРИЧНИ  ПОТЕНЦИЈАЛ  + речца ЛИ

, када се жели показати да 

је 

реализација ситуације намерне реченице

неизвесна

Узео је такси 

не би 

ли

    стигао

 на време

.



Субјекат

  у   овим   намерним   реченицама  

не   мора   бити   исти

  као 

субјекат више реченице: 

(

Ти

)Пошаљи писмо авионом да би (

писмо

 ) брже стигло

 .

2. ДОПУНСКЕ  НАМЕРНЕ  РЕЧЕНИЦЕ



Допуњавају   глагол   кретања

,   тј.   њима   се   постојање   намере   при 

предузимању   кретања   већ   подразумева,   а   намерном   клаузом   се 

експлицира  садржина   те   намере,  

те   имају  функцију  

ДОПУНЕ   ЗА 

ЦИЉ

Марко је сишао да купи новине

.

77

(да   овакве   реченице   допуњују   глагол   кретања   и   служе 
експлицирању   показује  

могућност   њихове   замене

обликом 

инфинитива

  – 

Марко је отишао спавати

.)



За   разлику   од   одредбених   намерних   реченица   које   могу   бити 
потврдне или одричне, а могу бити распоређене испред, између и 
иза   других   конституената   више   јединице,   допунске   намерне 
реченице   су  

УВЕК     ПОТВРДНЕ

  и  

не   могу  стајати  испред

  главне 

реченице, а 

субјекат је једнак субјекту глагола кретања



Типичан облик: 

ДА + ПРЕЗЕНТ



ПСЕУДОНАМЕРНЕ  РЕЧЕНИЦЕ



Зависне предикатске реченице које 

имају облик намерних реченица

 (

ДА+ 

ПРЕЗЕНТ/ПОТЕНЦИЈАЛ

)   али   које  

исказују   засебну   радњу

  која   се   само 

надовезује на радњу више реченице 

не говорећи ништа о њој

Растали су се, да се више никада не сретну

.

Мокрањац је уписао студије музике у Минхену, да би их завршио у Риму.



Да су ове реченице  

само привидно зависне

  показује могућност њихове 

замене 

независном клаузом у напоредном односу

Растали су се и више се никада нису срели

.

Мокрањац је уписао студије музике у Минхену, а завршио их у Риму.



Са намерним реченицама повезује их чињеница да 

означавају даљи развој 

неке   ситуације

,   те   да   радња   њима   исказана  

следи   за   радњом   више 

реченице

; међутим:

намерна клауза – 

развој дате ситуације је планиран

псеудонамерне клаузе – 

развој дате ситуације је реалан, остварен



Увек   стоје  

на   крају   целе   комуникативне   реченице

  и  

ОБАВЕЗНО

  се 

ИЗДВАЈАЈУ ЗАПЕТОМ

79



исказује ЗА ШТА је МЕРА ДОВОЉНА

Он ради довољно да би добро живео.
Довољно је луд да то уради.

Као  

две засебне врсте

  начинско-мерних  реченица издвајау  се  ПОРЕДБЕНЕ  и 

ПОСЛЕДИЧНЕ реченице



ПОРЕДЕБЕНЕ  РЕЧЕНИЦЕ

 су зависне клаузе које показују 

са чиме је оно што се 

пореди једнако или слично

, 

односно од чега је различито

, те могу бити:

1. ПОРЕДБЕНЕ  РЕЧЕНИЦЕ ЗА ЈЕДНАКОСТ (СЛИЧНОСТ)



Функција: 

ПОРЕДБЕНЕ ОДРЕДБЕ

, 

ређе ПОРЕДБЕНЕ ДОПУНЕ



Обележја

 :

01) Везнички спојеви 

КАО ШТО

 (поређење 

са реалном ситуацијом

),

КАО ДА

 (поређење 

са хипотетичком ситуацијом

)

02) Прилози 

КАКО

 и 

КОЛИКО



У   вишој   реченици   јављају   се   разни  

корелативи

:  

ОНАКО,   ОНОЛИКО, 

ТАКО, ИСТО ТАКО...

Поступио је (онако) као што/како му је било речено.
Марко исто тако добро игра кошарку као што Иван игра фудбал.
Гледао нас је као да нас први пут види.
Помогли смо му колико смо могли.

2. ПОРЕДБЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ ЗА НЕЈЕДНАКОСТ (РАЗЛИЧИТОСТ)



Функција: ПОРЕДБЕНА  ДОПУНА



Обележја:
везнички спојеви 

НЕГО/НО ШТО

 (поређење 

са реалном ситуацијом

)

НЕГО/НО ДА

(поређење 

са хипотетичком ситуацијом

)

Тај филм је бољи него/но што мислиш.
Уморио сам се више него/но да сам цео дан радио.
Воли га више него/но да му је брат.



У зависносложеним реченицама са овим типом поредбених реченица 
увек постоји неки  

ПРИДЕВ или ПРИЛОГ   У   КОМПАРАТИВУ

, или пак 

ПРИДЕВИ/ПРИЛОЗИ ДРУГАЧИЈИ/ДРУГАЧИЈЕ

, чије значење 

имплицира 

различитост

  и   стога   се   морају   допунити   поредбеном   допуном   за 

неједнакост



Будући   да   имају  

допунски   карактер

,   испред   ових   реченица   се 

НЕ

УПОТРЕБЉАВА ЗАПЕТА

80



Као посебан тип поредбених реченица за неједнакост могу се издвојити 
тзв. 

РЕЧЕНИЦЕ ЗА ИЗРАЗИТУ НЕЈЕДНАКОСТ

, са везницима 

А КАМОЛИ, А 

НЕКАМОЛИ

, које заправо показују градациони тип напоредног односа



ПОСЛЕДИЧНЕ  (КОНСЕКУТИВНЕ)  РЕЧЕНИЦЕ



Зависне   предикатске   реченице   којима   се  

исказује   последица   начина 

реализовања неке ситуације

, односно квалитета/степена неке особине или 

појаве



То су  

својеврсне експликације садржаја

  карактеристичних компоненти и 

имају функцију 

ПОСЛЕДИЧНЕ ДОПУНЕ



Обележја

 :

01) везник ДА
02) корелативи

 у вишој реченици: прилози 

ТАКО, ТОЛИКО

 и 

             показне заменице 

ТАКАВ, ТОЛИКИ

Корелативи  

показују   која   се   компонента   карактерише

  и   тиме   уводе 

последичну реченицу

Зоран 

тако

 добро вози ауто да се сви диве.

Зоран 

тако

 вешто/

са таквом

 вештином вози ауто да се сви диве.

Јасна 

толико

 ради да се сви диве.



Последична реченица 

увек

 долази 

НА  КРАЈУ

 више реченице, а пошто има 

допунски карактер, 

испред ње се не ставља запета



Ове реченице не износе 

последицу

 као засебну појаву, већ 

као појаву која 

карактерише компоненту више реченице



Као посебне врсте последичних реченица могу се издвојити:

1.

ПСЕУДОЗАВИСНЕ ПОСЛЕДИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

, којима се не карактерише 

ситуација претходне реченице, нити се пружа информација у вези са 
вишом   реченицом,   већ   се  

ситуација   означена   вишом   реченицом 

износи као посебна појава

  која стоји  

у последичном односу

  према 

целој ситуацији прве реченице
Показују ситуацију која је  

НАПОРЕДНА са претходном ситуацијом

, по 

чему   су  

еквивалентне   саставним   реченицама   са   последичним 

значењем

Зоран врло вешто вози ауто, тако да му се сви диве

.

(

Зоран врло вешто вози ауто, те му се сви диве

.)

Обележје: 

везнички спој ТАКО  ДА

УВЕК се издвајају ЗАРЕЗИМА

2. ИРЕАЛНЕ  ПОСЛЕДИЧНЕ  РЕЧЕНИЦЕ

82

Иван је имао карте за утакмицу, али је остао код куће.
Пошао је у школу и понео књиге.

У   оквиру   напоредносложене   комуникативне   реченице  

обично

  се   јављају 

независне реченице исте врсте

, тј. реченице које реализују исти тип говорног 

акта (два или више обавештења, питања и сл.)

Хетерофункционалне напоредне везе

 су ретке, али постоје:

Пожури, или ћеш закаснити!
Дошао је, па га питај за савет!

2.

СИНТАГМЕ

, у оквиру напоредне (координативне) синтагме

Мој брат 

и

 његова сестра су школски другови

.

3.

МОРФОСИНТАКСИЧКЕ  РЕЧИ

, у оквиру напоредне синатгме

Марко је позвао Николу, Ивана и Зорана.

При   том   треба   нагласити   да   у   напоредним   конструкцијама  

не   постоји   однос 

надређености

  – елементи ових конструкција су  

потпуно равноправни

, односно 

елементи исте вредности 



Типови напоредног односа



Напоредне конструкције су базиране на 

СИСТЕМУ НАПОРЕДНИХ ОДНОСА

, тј. на 

одређеном броју типизираних напоредних односа и њихових обележја



Најважнији напоредни односи могу се сврстати у 3 групе:

1. САСТАВНИ     ОДНОСИ

,   који   повезују  

паралелне   и   међусобно   сагласне 

чланове

, а чија су обележја везници 

И, ПА, ТЕ, НИ, НИТИ

Он не трчи нити његов друг скаче. – Марко и Иван уче

.

2. РАСТАВНИ  ОДНОСИ

, који повезују 

међусобно алтернативне чланове

, а чије 

је обележје везник 

ИЛИ

Или купи алат, ил остави занат.

3. СУПРОТНИ     ОДНОСИ

,   који   повезују  

међусобно   контрастне

,   противречне 

чланове, а чија су обележја везници 

А, АЛИ, ВЕЋ, НЕГО, НО, ПА ИПАК

Дошао је, али није донео писмо. – Није дошао Иван, већ Марко

.

Овим типовима додају се још:

4. ЗАКЉУЧНИ   ОДНОСИ

, у којима се  

другим чланом показује закључак

  који 

следи из првог члана, обележени везницима 

ДАКЛЕ, ПРЕМА ТОМЕ

Ласте су се вратиле: пролеће је, дакле, ту

.

5. ИСКЉУЧНИ     ОДНОСИ

,   у   којима   се  

садржина   другог   члана   искључује

  из 

онога што је означено првим чланом, а чија су обележја везници, односно 
везнички спојеви 

САМО (ШТО), ТЕК (ШТО), ЈЕДИНО (ШТО)

Сви су се вратили у село, само је он наставио пут.

83

6. ГРАДАЦИОНИ     ОДНОСИ     (ОДНОСИ   СТЕПЕНОВАЊА)

,   који   истовремено 

показују  

паралелност и различитост међу члановима

  истичући други члан 

односа,   што   је   обележено   везничким   спојевима  

НЕ   САМО   (ШТО/ДА),   А 

КАМОЛИ (ДА)

 или везницима 

НЕГО/ВЕЋ/НО

Не само што је паметан, него је и образован

.



Као 

обележја напоредних односа

 јављају се:



НАПОРЕДНИ  ВЕЗНИЦИ

 и, па, те, ни, нити, или, а, али, већ, него, но



ВЕЗНИЧКИ СПОЈЕВИ И ИЗРАЗИ

 па ипак, не само што, а камоли да, тек што...



РЕЧЦЕ

И,   НИ,   ДАКЛЕ,   ИПАК

,   које   показују   постојање   и   природу 

напоредности



ПАУЗЕ/ЗАПЕТЕ

  (интонација/интерпункција), при чему је опште правило за 

употребу зареза  при сегментирању напоредних конструкција:

ЗАРЕЗ  ЈЕ ОБАВЕЗАН  КАДА НАПОРЕДНИ ВЕЗНИК ИЗОСТАНЕ

!

35. 

: 

 (  

), 

Напоредни односи саставни и закључни раставни



САСТАВНИ (КОПУЛАТИВНИ) ОДНОС

I. Међу независним реченицама



Саставни односи јављају се међу реченицама чија је 

садржина истог смера

, 

тј.   ситуација   означена   другом   реченицом  

смисаоно   је   паралелна

  са 

ситуацијом прве реченице, или се на њу наставља

Јасна седи за столом и пише.
Јасна седи за столом, чита књигу и води белешке

.

Јасна је пришла прозору и затворила га

.



Главно обележје саставног односа је 

ВЕЗНИК И

, а означавају га и везници 

ПА, 

ТЕ, НИ, НИТИ



КОНСТРУКЦИЈЕ СА ВЕЗНИКОМ  И

85

02) Означавају  

(узрочно-)   последични     однос   међу   реченицама

,   и   тада 

имају вредност 

И +  ЗАШТО, ТАКО

Пут је био закрчен, те/па  нисмо стигли на време

.

Интерпункција: 

испред

 ових везника 

зарез

 се 

не мора употребити

, али 

се ипак врло често, други члан одваја од првог.

II. Међу конституенским речима



Саставни   однос   јавља   се   и   међу   конституентским   јединицама   (речима, 
синтагмама, зависним реченицама) када имају  

напоредну конституентску 

функцију у оквиру исте више јединице

, односно када имају еквивалентну 

конституентску вредност

данас и сутра -  у среду и у петак  -  данас и у петак
Зоран те је тражио и када је кренуо на посао и када се вратио кући

.

Као подврста саставног односа често се наводи закључни однос



ЗАКЉУЧНИ  (КОНКЛУЗИВНИ)  ОДНОС 



Карактеристичан   је   за   напоредне   конструкције   у   којима   се  другом 
реченицом износи 

закључак који проистиче из садржине прве реченице



Друга реченица

   је  

асиндетска

, али се закључни однос може експлицирати 

ЗАКЉУЧНОМ РЕЧЦОМ ДАКЛЕ

 или пак 

изразом ПРЕМА ТОМЕ

Ласте су се вратиле: пролеће је, 

дакле

, ту.

Никола није нашао карте: 

према томе

, нећемо ићи у позориште.



Пошто  

нема везника

  употребљава се неки од интерпункцијских знакова – 

две тачке, тачка, запета



РАСТАВНИ (ДИСЈУНКТИВНИ) ОДНОС



Повезује реченице којима се износе 

алтернативне ситуације

, а обележје му 

је 

везник ИЛИ

Зоран ће (или) доћи или телефонирати.



Од алтернативних ситуација  

најчешће се реализује само једна

, но ако се 

односе на разне прилике или се свака приписује само делу вршилаца онда се 

све реализују

 (

ДИСТРИБУТИВНА  РЕАЛИЗАЦИЈА

)



И   ове   конструкције   су  

у   принципу   отворене

,   а   везник   ИЛИ   се   може 

понављати,   при   чему   је  

интерпункција   слична

  интерпункцији   саставних 

конструкција са И

86

36. 

; 

 (  

), 

Напоредни односи супротни и искључни

градациони



СУПРОТНИ (АЛТЕРНАТИВНИ) ОДНОСИ



Повезују   реченице   међу   чијим   садржајима  

постоји   неподударност

, 

супротност,

  а обележја овог односа су везници  

А, АЛИ, НЕГО, ВЕЋ, НО, 

ПА ИПАК

Марко је отишао, а Иван је остао.
Марко је свратио код Зорана, али га није затекао код куће.

88



ИСКЉУЧНИ  (ЕКСКЛУЗИВНИ)  ОДНОС



Јавља   се   у   напоредној   конструкцији   у   којој   се  

садржај   друге   реченице 

искључује   из   значења   прве

,   што   је   обележено   везницима   и   везничким 

спојевима  

САМО  (ШТО), ЈЕДИНО  (ШТО) и ређе ТЕК  (ШТО)

Сви су се вратили кући, само је Зоран наставио пут.
Лето је било суво, само што је почетком августа падала киша.



У првој реченици

 се обично налази нека 

реч општег или одричног значења

, 

или се такво значење подразумева, чиме се 

указује на целовитост

 значења 

те реченице, док се 

другом реченицом та целовитост сужава

Сличан   ефекат   сужавања   значења   претходне   реченице   постиже   се   и 

употребом   ЕКЦЕПТИВНЕ   РЕЧЕНИЦЕ

  –  

зависне реченице за изузимање

  са 

везничким спојевима 

ОСИМ ШТО и СЕМ ШТО

У соби је владала тишина, осим што се чуло куцање зидног сата

.



Испред друге реченице

обавезно

 се ставља 

зарез



ГРАДАЦИОНИ  ОДНОСИ



У   градационим   конструкцијама  истиче   се 

други   члан   конструкције 

нарочитим повезивањем са првим чланом



2 најважнија типа:

01) други члан се истиче наглашавањем да се не реализује само радња 

прве реченице, већ и садржај друге –  

РЕАЛИЗУЈУ СЕ   СИТУАЦИЈЕ ОБЕ 

РЕЧЕНИЦЕ

Не само што је паметан него је и образован.
Не само што није дошао него се није ни извинио

.

За   овај   тип   градационог   односа   карактеристична   је  

конструкција 

НЕ САМО ШТО/ДА... НЕГО/ВЕЋ/НО... И/НИ

Иако се друга реченица наглашава у овој конструкцији 

нема одвајања 

запетом

02) Други члан се истиче  

имплицираним поређењем са првим чланом

, 

што је означено везничким спојевима 

А КАМОЛИ (ДА),

 или архаичним 

А НЕКАМОЛИ (ДА)

, при чему се у првој реченици 

често

 јавља 

речца И 

или НИ

Ја бих помогао 

и

 непознатом човеку, а камоли нећу помоћи пријатељу.

Он 

ни

 не разуме немачки, а камоли да га говори

Овај   тип   напоредних   реченица  сродан   је   зависним   поредбеним 
реченицама за изузетну неједнакост

89



Код   оба   типа   конструкција   постоји  

СМИСАОНА     ПАРАЛЕЛНОСТ   МЕЂУ 

РЕЧЕНИЦАМА

, али се инсистира на садржају друге

37. 

; 

Распоређивање синтаксичких јединица

информативна актуелизација реченице



Комуникативна   реченица   је   највиша   синтаксичка   јединица   којом   се   преноси 
целовита поруке, те се као њена доминантна особина издваја  

ИНФОРМАТИВНА 

ЦЕЛОВИТОСТ;

  другим   речима,   то   је   јединица   која   има   одговарајућу 

91

предикатску реченицу формирану од прелазног глагола у функцији предиката; то 
међутим 

није и једини могући распоред

:



У српском језику граматички облик именичке јединице (номинатив, акузатив) 
омогућава   да   се   субјекат   и   објекат   идентификују   без   обрира   како   су 
распоређени; лакшем идентификовању субјекта доприноси и конгруенција 
глагола са њим

Иван је ударио Марка. – Иван је Марка ударио. – Ударио је Иван Марка. – 
Ударио је Марка Иван. – Марка је Иван ударио. – Марка је ударио Иван.

Субјекат, предикат, објекат и остали реченични конституенти могу се 

СЛОБОДНО 

РАСПОРЕЂИВАТИ

, тј. заузимати разна места реченици, што не значи да се они 

распоређују без икаквих правила
При   том,   треба   напоменути   да   је   распоред   конституената   у   оквиру   реченице 
слободнији од распореда конституената у синтагми, где је могућност распореда 
мање или више ограничена



Од реченичних конституената, захваљујући њиховом слободном распоређивању, 
могу се формирати  

различите реченичне перспективе

, што зависи од тога на 

коме   је   реченичном   члану  

концентрисана   нова   информација

,   тј.  

ФОКУС 

(

ИНФОРМАТИВНО ТЕЖИШТЕ

):

Марка је ударио 

ИВАН

. (Ко је ударио Марка?)

Иван је ударио 

МАРКА

. (Кога је ударио Иван?)

Марка је 

УДАРИО ИВАН

. (Шта је било са Марком?)

Носилац     реченичне   перспективе   најчешће   је   субјекат,   као   главни   именички 
конституент реченице, али то може бити и неки други конституент, попут објекта 
или предикатског језгра. 



Комуникативне вредности реченица и њихових конституената у тесној су вези са 
комуникативном ситуацијом у којој се реченице употребљавају, а и са језичким 
контекстом, због чега се може говорити о информативној актуелизацији реченице



ИНФОРМАТИВНА     АКТУЕЛИЗАЦИЈА     РЕЧЕНИЦЕ

    представља  

процес

  у 

коме   се  

реченици   и   њеним   конституентима   придаје   она   информативна 

вредност

  коју   они  

треба   да   имају   у   актуелној,   конкретној   комуникативној 

ситуацији

Информативна   актуелизација

  предикатских   реченица  

је

  сигналисање 

информативне   везе   реченичног   садржаја   са   конкретном   комуникативном 
ситуацијом, укључујући и циљ њеног казивања и говорников емоционални став

Информативна   актуелизација

  показује   саговорнику  

који   је

  појам   у   центру 

говорниковог интересовања,  

која се

  информација о датом појму пружа и на 

чему је тежиште (фокус) самог казивања

92



За реализовање информативне актуелизације важни су:

1. РАСПОРЕД  РЕЧЕНИЧНИХ  ЧЛАНОВА
2. ОБРАЗОВАЊЕ  РЕЧЕНИЧНЕ  ПЕРСПЕКТИВЕ

3.

РЕЧЕНИЧНА   ПРОЗОДИЈА

,   односно   реченична   интонација   и   реченични 

акценат

Наведена   средства   служе  

и   за   стилско   варирање

    информативног   ефекта   – 

захваљујући   посебном   начину   изговора,   као   и   посебном   распореду,   поједини 
делови реченице се могу истаћи, а може се показати и говорников субјективни 
однос према информацији:

Иван је ударио – 

МАРКА

.   →    садржај фокуса је нешто неочекивано

        (употреба стилске паузе испред фокуса)

МАРКА

 је ударио Иван

.  →  узбуђеност због информације исказане фокусом

   (инверзија, употреба узвичне интонације)



Информативна   актуелизација   се   не   тиче   само   обавештајних   предикатских 
реченица, већ и других врста независних предикатских реченица, али и зависних 
клауза:

Да ли је Иван ударио 

МАРКА

? – Не, него Николу.

Да ли је Марка ударио 

ИВАН

? – Не, него Никола.

Да ли је Иван 

УДАРИО

 Марка? – Не, само га је гурнуо.

Ако Иван 

ДОНЕСЕ  КЊИГУ

, зови ме. – Ако 

ИВАН

 донесе књигу, зови ме

.



Један   од   важних   начина   информативног   актуелизовања   реченице   јесте 

ФОКАЛИЗАЦИЈА

  неког реченичног или синтагматског члана, која се јавља када 

само један одређени конституент носи нову или битну информацију

Тада тај конституент представља 

ФОКУС (ИНФОРМАТИВНО ТЕЖИШТЕ)

 реченице, 

што се обележава:

1. Изразитим реченичним акцентом
2.

Распорећивањем  

НА  КРАЈУ реченице

 (у већини случајева)



Типови фокуса: 

1.

Информација исказана нефокализованим делом

  реченице је  

већ позната 

или   се   мање-више   подразумева

,   те   је   само   оквир   за   исказивање 

фокализоване информације:

Тања станује 

близу школе

. – Марко живи 

у Београду

.

94



ИНФОРМАТИВНА АКТУЕЛИЗАЦИЈА ЗАВИСНОСЛОЖЕНИХ РЕЧЕНИЦА



У   зависносложеним   реченицама,   тј.   у   реченицама   у   којима   постоји 
конституент   исказан   зависном   реченицом,   информативна   актуелизација   се 
врши на основу принципа који важи и за просте предикатске реченице:

01) Информативна актуелизација субјекта

Ко рано рани

 две среће граби

. 



Носилац перспективе: субјекат



Објекат фокализован антиципативном инверзијом у односу на глагол

Две среће граби – ко рано рани.

·

Субјекат је фокализован, при чему се његова информативна вредност 
истиче употребом експресивне паузе, односно црте

02) Информативна актуелизација одредбе времена

Када се враћао кући из школе

, Марко је срео Зорана.

Марко је, 

када се враћао кући из школе

, срео Зорана

.

·

Информативна   функција  временске   реченице:   уводни   одредбени 
конституент; она је део питања:
Шта се десило када се Марко враћао кући из школе?
Марко је срео Зорана кад се враћао кући из школе.

Временска реченица је фокализована

!

·

Зависносложена реченица

  има карактер питања:

Када је Марко срео Зорана?
Временска реченица је одговор на питање
Марко је испред градске библиотеке срео Зорана (,) када се враћао 
кући из школе.

·

Информативна функција временске реченице: додатна одредба 
времена

·

Зависносложена   реченица   је   довољно   информативна   и   без 
временске реченице



Распоређивање синтагматских конституената



Основни   принцип:  

СВИ   ДЕЛОВИ   СЕ   ГРУПИШУ   ЗАЈЕДНО

,   односно   образују 

јединствен сегмент

  у оквиру више јединице, а њихов распоред зависи од 

типа синтагме и њене укључености у информативну актуелизацију реченице



Основни распоред

  – заснива се на следећа 2 принципа:

1.

СПЕЦИФИЧНЕ   ОДРЕДБЕ

  (придевске   и   конгруентне   речи;   прилози   за 

начин   и   меру)   распоређују   се    

ИСПРЕД     ГЛАВНЕ     РЕЧИ

,   док  

остали 

зависни конституенти долазе 

иза

95

црна торба од коже- она торба која лежи на столу
веома одан друговима – веома далеко од школе
пажљиво читати/читајући књигу

2. Ако  су испред  или иза главне  речи  два или више зависних чланова, 

обично су неки од њих 

уже везани за главну реч и стоје ближе њој

, а 

други су перифернији

, те стоје 

ближе почетку или крају синтагме

·

Придевске заменице

  су 

периферније

 него придеви

ова/нека нова књига

·

Субјекатски и објекатски генитив

   су  

тешње везани за именицу

  од 

других падежних јединица

писање 

штампе

 о синоћњем концерту

·

Односна реченица

  се увек налази 

на крају синтагме

књига о шаху 

коју си ми позајмио



Распоређивање енклитика



Енклитике   су   речи   које  

немају   акценат

,   него   се   изговарају   заједно   са 

акцентованом речи иза које стоје и са којом образују 

акценатску целину

У српском језику енклитике су:

1.

ненаглашени облици

 генитива – акузатива и датива 

личних заменица

2.

ненаглашени облици глагола јесам, бити и хтети

3.

речца ЛИ



Постоји   неколико   ограничења   у   њиховом   распоређивању;   оне  

НЕ   МОГУ 

СТАЈАТИ

  на почетку реченице,  иза предлога,  иза изразите паузе  (односно 

интерпункцијског   знака)   нити   могу   бити  одвојене   од   глагола   ако   су 
распоређене иза њега



С друге стране, енклитике се 

МОГУ  УМЕТАТИ

 између чланова синтагме

У недељу, Иванов 

се

    брат

  враћа из војске.



Правила распоређивања:

01)

Одмах ИЗА ПОЧЕТКА клаузе

: 

У недељу 

се

 Иванов брат враћа из војске

.

Изузетак: 

ако се почетни члан реченице осећа као издвојен

 енклитика се 

распоређује ближе глаголу

У недељу (,) Иванов брат 

се

 враћа из војске.

У недељу (,) Иванов 

се

 брат враћа из војске.

02) Када у предикатској реченици постоје  

упитне и односне речи

,  

зависни 

везници и напоредни везници

 енклитике се распоређују 

ИЗА њих

:

Када 

се

 Иванов брат враћа из војске? – Иванов брат, који 

се

 у недељу 

враћа...

97



ТЕКСТУАЛНА КОХЕЗИЈА (ПОВЕЗАНОСТ)

 је поступак 

повезивања реченица путем 

одговарајуће формулације реченичних садржаја

Марко је позвао Ивана и Зорана на утакмицу.
Марко је телефонирао Ивану и Зорану и позва

о

их

 на утакмицу.

У   другом   наведеном   примеру,   поред   синтаксичког,   постоји   и   текстуално 
повезивање имплицирано:



неисказивањем субјекта друге предикатске реченице засебном речју

  (он 

се  

само  подразумева

  на  основу  конгруентног  облика  глагола  и  субјекта 

претходне реченице)



неисказивањем објеката друге клаузе

 (на њих се упућује 

заменицом их

)



неисказивањем помоћног глагола

  (подрезумева се да је исти као у првој 

реченици)



Форма     другог   примера  

прилагођена   је   језичком   контексту

  и   тако   је 

постигнута текстуална кохезија међу одговарајућим језичким изразима
Истовремено је 

језичка форма реченице једноставнија и економичнија



Типови текстуалне везе:

01)

ПОЈАМ је споменут, ПОЗНАТ из претходног контекста

, при чему су главна 

језичка средства за обележавање овог типа везе:

·

Анафорски употребљене придевске заменице ОВАЈ, ТАЈ, ОНАЈ

, као и 

личне заменице у енклитичком облику генитива, датива и акузатива

(тесна   веза   се   показује   неизрицањем   номинатива   личне   заменице   у 
функцији субјекта, будући да конгруентни облик глагола упућује на појам 
о коме се говори)

·

Показне   заменице   и   прилози   ОВДЕ,   ТУ,   ОНДЕ,   ТАМО,   ТАДА,   ОНДА, 
ОВАКО, ТАКО, ОВОЛИКО, ОНОЛИКО...

02) Дати појам није раније споменут, већ је 

ИНФОРМАТИВНО НОВ

 у контексту, 

што се обележава 

употребом придевских заменица НЕКИ и НЕКАКАВ



УПУЋИВАЧКЕ РЕЧИ

  су речи којима се упућује на неизречени појам или пак на 

појам који је већ споменут у претходном делу реченице, односно текста;
Веза која постоји између датог појма и упућивачке речи, односно израза назива се 

КОРЕФЕРЕНТНА ВЕЗА



У   лингвистици   кореферентне   везе   се  

означавају   ПОНАВЉАЊЕМ   ИНДЕКСА 

(супскрипта), односно малим словима латинске абецеде, почев од слова i:

Ø

[ти]i 

Подигни књиге

j

, 

Ø

[ти]i

стави их

j

на сто

 и 

Ø

[ти]i

излази напоље

.



Разликују се 

две врсте упућивања

:

1.

ДЕИКСА

 – упућивање на неку компоненту говорне ситуације

98

2.

АНАФОРА У ШИРЕМ СМИСЛУ

, која може бити:

01)

анафора у ужем смислу

– упућивање на претходни контекст

02)

катафора 

– упућивање на потоњи контекст



Текстуална кохезија међу комуникативним реченицама

:

НАДРЕЧЕНИЧНЕ ЦЕЛИНЕ

 су комуникативне, односно текстуалне целине шире од 

комуникативне   реченице,   које   су  

засноване   на   смисаоној   и   прагматичкој 

повезаности међу комуникативним реченицама

, као и на типу текста (пасуси, 

строфе)
За успостављање текстуалне кохезије користе се граматичка и поједина лексичка 
средства која се називају текстуални конектори:

НАДОВЕЗИВАЧКИ ВЕЗНИЦИ

: везници који стоје на почетку комуникативне 

реченице и повезују је са претходним контекстом (и, а, али, јер)

100

II

 ГРУПА ПИТАЊА

СИНТАКСА ПАДЕЖА И ГЛАГОЛСКИХ 

ОБЛИКА

101

103



СЕМАНТИЧКА (ЗНАЧЕЊСКА) ВРЕДНОСТ ПАДЕЖА

 је конституентска (употребна) 

вредност падежног система којом се 

показује значење које се јавља у оквиру 

синтаксичке функције

Оловка је на столу/у столу.
Оловка се налази на столу/у столу.
Оловка ће се на столу/у столу загубити (међу папирима)



Предлошко-падежне   конструкције   ,,у/на   столу''   употребљене   су  

у 

различитим синтаксичким функцијама

 (прилошки предикатив, прилошка 

допуна, прилошка одредба) и у сва три примера 

има исто опште значење 

– значење места; при том, обе конструкције имају своје конкретно месно 
значење:

НА + ЛОКАТИВ – лоцираност на горњој површини
 У + ЛОКАТИВ – лоцираност у унутрашњости појма

И   падеж   и   предлози   служе   да  

покажу   одређено   значење

  које   дату 

именичку јединицу 

повезује са остатком синтаксичке конструкције



Основне конституентске вредности именичких  јединица



Структурном и семантичком употребом падежа и прелошко-падежних 
конструкција

  настају  

именички   конституенти   различитих   употребних 

вредности

 које се могу груписати у неколико основних типова:

1. ИМЕНИЧКА (НОМИНАЛНА) ВРЕДНОСТ



Именичке јединице употребљене у синтаксичкој функцији 

субјекта 

и  

објекта  

као   најтипичнијих   именичких   функција,   зазим 

рекцијских допуна

, 

партитивне допуне

 и 

логичког субјекта



Падежи   који   служе   за   исказивање   ових   функција   називају   се 

именички или прави падежи

2. ПРИДЕВСКА ВРЕДНОСТ



Конституенти   са   придевском   вредношћу  

исказују   разне   типове 

одредбених значења

 која се приписују именичким појмовима



Придевско конституентско значење имају именичке јединице чије 
се значење приписује неком именичком појму 

као квалитет

, 

одређивање материје од које је тај појам

, 

одређивање 

припадања

 и сл.



На функционалном плану такви конституенти су:

АТРИБУТИ, 

КОПУЛАТИВНИ ПРЕДИКАТИВИ, ДОПУНСКИ ПРЕДИКАТИВИ, 
АКТУЕЛНИ КВАЛИФИКАТИВИ, АПОЗИТИВИ 

104

3. ПРИЛОШКА (АДВЕРБИЈАЛНА) ВРЕДНОСТ



Конституенти са прилошком вредношћу 

изричу месна, временска, 

начинска,   узрочна...   значења

  којима   се,   пре   свега,  

одређују 

глаголи

, али која могу имати и друга значења

4. ПРЕДИКАТИВНА ВРЕДНОСТ



Именички (и придевски) конституенти

  употребљени  

у функцији 

копулативног и допунског предикатива

, а у облику  

номинатива

, 

инструментала

 или 

конструкције за + акузатив

5. АПЕЛАТИВНА ВРЕДНОСТ



Приписује   се  

само   вокативу

  који   нема   синтаксичку,   већ 

комуникативну функцију

106



Користи се 

за исказивање градивног значења

: 

ваза од кристала, шешир од сламе, врата од гвожђа...

4. КОНСТРУКЦИЈА  БЕЗ + ГЕНИТИВ



Омогућава  

карактеризацију   именичког   појма   одсуством

,   односно 

изостанком неке особине: 

јунак без мане и страха, зима без снега, прича без краја

5. КОНСТРУКЦИЈА СА + ИНСТРУМЕНТАЛ



Именички појам се  

карактерише присуством, односно поседовањем 

неке особине

: 

човек са сивим качкетом, шал са ресама



Ова конструкција може бити 

синонимна са квалитативним генитивом 

када 

служи за карактеризацију

 неких специфичних аспеката именичког 

појма: 

девојка  са црним очима/црних очију, човек високог раста/*човек са 
високим растом

6. КОНСТРУКЦИЈА У + ЛОКАТИВ



Користи се за  

исказивање више типова карактеристика

  попут  

праве 

особине

 или 

карактеристичног стања

: 

човек у пуној снази, роман у наставцима

107

3. 

Именичке јединице са месним прилошким значењем



ПРИЛОШКА     (АДВЕРБИЈАЛНА)   ЗНАЧЕЊА  

су  

одредбена   значења

  која   се   тичу 

места, времена, начина и сл. 



МЕСНА   ПРИЛОШКА   ЗНАЧЕЊА

  тичу  

се   места   (простора)

  а   могу   груписати   у 

неколико најопштијих типова:

1.

ЛОКАЦИОНА  ЗНАЧЕЊА

 која показују да се 

неки појам налази

, односно да 

се 

нека ситуација реализује на одређеном месту



Предлошко-падежне конструкције

  за исказивање локационог значења:

01)

Конструкције са 

ГЕНИТИВОМ

 и предлозима

ПОРЕД, КРАЈ, КОД, 

ДО,   БЛИЗУ,   ИЗНАД,   ИСПОД,   ИСПРЕД,   ИЗА,   ИЗМЕЂУ,   КОД, 
(ИЗ)ВАН 

Орман стоји поред/крај/код/до/близу врата.
Слика виси изнад кревета. – Мачка се сакрила испод кревета.
Марко седи испред/иза Ивана/између Ивана и Тање.
Марко станује код родитеља. -  Стадион  је (из)ван града

.

02) Конструкција 

УЗ + АКУЗАТИВ

Орман стоји уз врата

.

03) Конструкције   са  

ИНСТРУМЕНТАЛОМ

  и   предлозима  

НАД,   ПОД, 

ПРЕД, ЗА, МЕЂУ

Лампа виси над столом. – Мачка спава под столом.
Дрво расте пред/за кућом. – Речник се налази међу осталим књигама

.

04) Конструкције са 

ЛОКАТИВОМ

 и предлозима 

У, НА, ПО

Папири леже на/по/у столу

.

2.

Месно значење за ОДРЕЂИВАЊЕ КРЕТАЊА

, којима се спецификује:

1)

ПРАВАЦ  КРЕТАЊА или МЕСТО ЗАВРШЕТКА КРЕТАЊА

:

01)

ПОРЕД,   КРАЈ,   ДО,   КОД,   БЛИЗУ,   ИЗНАД,   ИСПОД,   ИСПРЕД,   ИЗА, 
ИЗМЕЂУ, ВАН, ДО + ГЕНИТИВ

Марко је ставио столицу поред/крај/код/до/близу прозора.
Марко је обесио слику изнад кревета. – Мачка је легла испод крвета.
Марко је сео испред/иза Ивана/између Ивана и Тање.

109

4. 

; 

Концептуализација времена именичке јединице с

временским значењем



Категорија времена је  

апстрактни ентитет

  који се може разумети  

само помоћу 

метафоре

,   те   постоје   различити  

метафорички   сценарији

  који   служе 

конкертизацији времена:

1. ВРЕМЕ ЈЕ РЕЂАЊЕ ДОГАЂАЈА, односно ВРЕМЕНСКИХ ЈЕДИНИЦА



По овој концепцији, 

догађаји и временске јединице су предмети

  на шта 

указује  бројивост именица  као њиховог означитеља – именице разликују 
облике једнине и множине, а уз њих се могу употребити редни бројеви и 
заменице сви, сваки

два дана, пет година, седам векова, трећи миленијум
Свакога дана устаје у седам сати.



Ови предмети чине  

усмерени низ

: временски предмети ређају се  

према 

редоследу догађања

  тако  што се  прво ређају они  који  су се  догодили 

раније, а следе их они који су се догодили касније

Уметност  

иза   симболизма   и   натурализма

  окреће   се   опет 

класицима

.



Пошто се оваквим ређањем низ непрекидно продужава тако да стално иде 
напред  

ВРЕМЕ   је   ЛИНЕАРНО   КРЕТАЊЕ   УНАПРЕД

,   односно  

ЛИНИЈА 

УСМЕРЕНА   ОД   ПРОШЛОСТИ   КА   БУДУЋНОСТИ

,што   сугерише   његову 

једнодимензионалност

отегнути

 се као гладан дан, бити 

дуг

 као гладна година



временске јединице

  заправо су  

одсечци на тој временској линији

, који 

могу бити 

различите дужине и различитог размака

Између

 та два догађаја 

протекло је

 десет година

.

2. ПОСТОЈАЊЕ ЈЕ КРЕТАЊЕ ПО ВРЕМЕНСКОМ ПУТУ, којим се човек креће ИЗ

ПРОШЛОСТИ У БУДУЋНОСТ



Ова   концепција  

човека

  представља  

као   динамичног

  док   се  

време 

посматра 

као статична категорија

Ради од јутра до мрака.

110



При том, 

временске јединице су садржатељи

, а постојање је излажење из 

једног периода-садржитеља у други: 

Из дана у дан све више отопљава.



Догађаји или временски одсечци могу бити  

на различитом растојању од 

садашњег   тренутка

,   при   чему   се  

посматрач

  налази   на   месту   које   је 

одређено  

садашњим   тренутком   окренут   будућности

  и   процењује 

растојање између себе и разних догађаја- места на временској линији:

Није далеко од ноћи. Удаљене и миле успомене

3. ДОГАЂАЈИ   и   ВРЕМЕНСКЕ   ЈЕДИНИЦЕ   који   ЧИНЕ   НИЗ,   ЈЕСУ   ПРЕДМЕТИ   У

ПОКРЕТУ, који се крећу ИЗ БУДУЋНОСТИ ка човеку који стоји У САДАШЊЕМ 
ТРЕНУТКУ и улази у простор иза човека, односно У ПРОШЛОСТ

Иде нова година. – Долази зима. – Наступају нова времена.
Није могао да се суочи са оним што далази.

Наведени метафорички сценарији 

међусобно су повезани

: 

прва два подразумевају да је 

време линеарно и инхерентно усмерено

у другом и трећем 

човек и време мењају међусобни положај

, тј. крећу се 

једно у односу на друго, као и положај човека: у оба случаја он је окренут 
леђима према прошлости, а лицем према будућности.



За  

изражавање   временских   значења

  употребљава   се   неколико   падежа   без 

предлога:
01)

ВРЕМЕНСКИ  (ТЕМПОРАЛНИ) ГЕНИТИВ

: 

тога дана, сваког јутра, прошле среде, 

следећег априла, прошлог лета...

02)

АКУЗАТИВ

: 

тај дан, ту ноћ, исто вече...

03)

ИНСТРУМЕНТАЛ

: 

средом, сваким даном, крајем прошле године...



Временско значење имају и следеће 

предлошко-падежне конструкције

:

01) ПРЕ/ПОСЛЕ/НАКОН/УОЧИ/УСРЕД/ПРЕКО/ОКО/ОД/ДО +  ГЕНИТИВ

пре/уочи/након/после утакмице, преко лета, усред ноћи, око Нове године, од 
среде, до петка

02) НА/ПРЕД/КРОЗ/ЗА + АКУЗАТИВ

на празник, пред утакмицу, кроз/за један сат

03) У/ПО/О + ЛОКАТИВ

у последњем тренутку, по вечери, о Новој години



Именице и именичке синтагме које се употребљавају са временским прилошким 
значењем  

често   и   саме   означавају   неки   временски   појам

:  дане   у   недељи, 

месеце, делове дана...

112

закаснити услед поледице, не полетети услед магле

03)

ОД + ГЕНИТИВ

 – за исказивање 

разних фактора који узрокују

 различита 

стања или спречавају реализацију неке ситуације

дрхтати од зиме, умрети од глади, не видети од магле

04)

ИЗ + ГЕНИТИВ

 – за 

изношење подстицаја

 за неки поступак

учинити нешто из мржње, из забави, из обести...

05)

ЗА + АКУЗАТИВ

 – исказивање разлога за радњу

као неку

 врсту реакције

: 

осветити се за увреду, наградити за одличан успех

6. 

Именичке јединице са осталим прилошким значењима (осим 

временског, месног, начинског и узрочног)



ЗНАЧЕЊЕ  ЦИЉА

:                                                                                          

одредба циља



РАДИ + ГЕНИТИВ

 – 

Дошла је у Београд ради лечења

.



ПО + ГЕНИТИВ

 – 

Отишао је по лекара

.



ЗНАЧЕЊЕ  НАМЕНЕ

:                                                                                  

одредба намене



ЗА + АКУЗАТИВ

– Ову књигу сам купио за брата

.



ЗНАЧЕЊЕ  СРЕДСТВА

:                                                                            

одредба средства



ИНСТРУМЕНТАЛ

 – 

Збунио га је својим одговором

.



АГЕНТИВНО  ЗНАЧЕЊЕ

:                                  одредба вршиоца (агентивна одредба)



ОД (СТРАНЕ) + ГЕНИТИВ

 – 

Проглашен је најбољим од стране другова

.



ИНСТРУМЕНТАЛ 

– 

Једрилица је била гоњена јаким ветром

.



СОЦИЈАТИВНО  ЗНАЧЕЊЕ

:                       

одредба друштва (социјативна одредба)



СА + ИНСТРУМЕНТАЛ

 – 

Иван је дошао са друговима

.



ЗНАЧЕЊЕ ОКОЛНОСТИ

:                                                                     

одредба околности



ПО + ЛОКАТИВ

 – 

Отпутовали су по ноћи.



ПРИ + ЛОКАТИВ

 – 

Читао је при светлости свеће.



ПРИЛИКОМ + ГЕНИТИВ

 – 

Срели смо се приликом отварања изложбе.



ЗНАЧЕЊЕ  МЕРЕ

:                                                                                            

одредба мере



АКУЗАТИВ (МЕРЕ)

 – 

Остао је на мору недељу дана

.



ИНСТРУМЕНТАЛ – 

Писао је сатима

.



ДОПУСНО  ЗНАЧЕЊЕ (КОНЦЕСИЈА)

концесивна одредба



УПРКОС + ДАТИВ

 – 

Авион је полетео упркос магли

.



УПРКОС + ГЕНИТИВ

 – 

Авион је полетео упркос магле

.



ПОРЕДБЕНО  ЗНАЧЕЊЕ

:                                                                      одредба поређења



ПОПУТ + ГЕНИТИВ (ЗА ЈЕДНАКОСТ)

 – 

Он трчи попут ветра.

113



ОД + ГЕНИТИВ (ЗА НЕЈЕДНАКОСТ)

 – 

Он је бржи од муње.



ЕКСЦЕПТИВНО  ЗНАЧЕЊЕ

:                                                               одредба изузимања 



ОСИМ/СЕМ + ГЕНИТИВ

 – 

Сви су дошли осим/сем Николе

. 



СУПСТИТУТИВНО  ЗНАЧЕЊЕ

:                                                   супститутивна одредба



(У)МЕСТО + ГЕНИТИВ

 – 

Уместо Марка дошао је његов брат

.



Поједина од наведених значења додирују се са раније описаним, нпр.  

циљ и 

агенс   са   узроком

,  

средство   и   друштво   са   начином

,  

мера   са   начином, 

временом и местом

, 

околност са временом и начином 

7. 

; 

Повезивање падежа у систем поливалентност падежа



ПАДЕЖИ

  су  

морфосинтаксичка   категорија   именичких   речи

  која   регулише 

њихову 

употребну вредност у реченици



О падежима се говори као о одређеном систему зато што сваки падеж, тј. члан 
система,   има   своје  

посебне   типизиране   вредности

  којима   се   разликује   од 

осталих чланова система



Сваки падеж у систему има своје  

ОПШТЕ (ГЛАВНО) ЗНАЧЕЊЕ

, тј. значење под 

које могу да се подведу сва његова посебна значења



На основу општег значења сви падежи се деле у 2 групе:

01)  

НЕЗАВИСНИ ПАДЕЖИ

: номинатив и вокатив

02)

ЗАВИСНИ  ПАДЕЖИ

: генитив, датив, акузатив, инструментал, локатив



НОМИНАТИВ



Главно   значење:  

обележавање   субјекта

,   тј.   независног   реченичног 

конституента



То је  

неутрални падеж

, односно падежни облик који се употребљава када 

треба 

само именовати неки појам



ВОКАТИВ