Savremeno drustvo i rad

UNIVERZITET U BEOGRADU

TEHNIČKI FAKULTET U BORU

Savremeno drustvo i rad

Predmet:

Sociologija

Profesor:

dr Milovan Vuković

Student:

strahinja Danilovic

U Boru, oktobra, 2013. Godine

SADRŽAJ

Uvod.................................................................................................................3
Moderno društvo..............................................................................................4
Društvo i priroda..............................................................................................5
Struktura i dinamika društva............................................................................6
Društvena osnova.............................................................................................6
Oblici društvenog života...................................................................................7
Elementi pravno-političke strukture društva....................................................8
Društvena svest.................................................................................................9
Društvena dinamika..........................................................................................9
Savremeno društvo..........................................................................................10
Nevladine organizacije-udruženja građana......................................................11
Konfuzije.........................................................................................................12
Zaključak..........................................................................................................13
Literatura..........................................................................................................15

različiti. Demokratske promene koje su zahvatile Srednju i Istočni Evropu ne osećaju se na
Istoku. Afričke zemlje žive u siromaštvu. Dolazi do pojave religijskog fundamentalizma
posebno u Pakistanu, ali i u Americi.

MODERNO DRUSTVO

Moderno društvo označava niz novih svojstava koja nastaju tokom dugog istorijskog perida
kao posledica naučne, političke i kulturne revolucije.
Tokom 16. veka, sa širenjem trgovine na veliko i rastom gradova razvija se urbano društvo,
pod uticajem racionalizma, društvo zasnovano na naučnom mišljenju. Sa industrijalizacijom
nastaje industrijsko društvo, da bi sa buržoaskim, političkim revolucijama društvo dobilo
demokratska obeležja. Moderno društvo sadrži ove i mnoge druge elemente koji se postepeno
razvijaju i potiskuju osobenosti predhodnog društva. Na koji način se ove promene manifes-
tuju u ekonomiji, politici i kulturi .
U ekonomiji se javlja relativno razvijeno tržište, industrijalizacija i kapitalistički način
proizvodnje. Tržište određuje šta i koliko će se proizvoditi,  a mašinska proizvodnja
omogućava stvaranje velikih količina robe što doprinosi  širenju tržišta. Organizacija industri-
jske  proizvodnje koncentriše se u rukama kapitalističkih preduzetnika radi stvaranja profita.
U političkoj sferi, nacionalna država postaje ključna institucija a demokratski oblik vladavine
potiskuje ličnu vlast gospodara nad podanicima. Suverenitet građana se ostvaruje u parla-
mentu (skupštini), preko predstavnika građana koji su izabrani na slobodnim, demokratskim
izborima.
              U oblasti kulture dominira naučni pogled na svet i pojava novih životnih stilova. U
tradicionalnim društvima kultura je pod snažnim uticajem religije. Vrednosti, norme, znanje,
umetnost, arhitektura, svakodnevni život ,tesno su vezani za religiju. U modernom društvu,
religija ustupa mesto duhu  individualizma gde pojedinac postaje najviša društvena vrednost.
Sve navedene karakteristike modernih društava označavaju se pojmom modernost. Duh mod-
ernosti zahvatio je najpre zemlje zapadne Evrope, a onda se na razne načine širio svuda po
svetu. Širenje modernosti na tradicionalna društva naziva se modernizacija. Svojstva mod-
ernog društva nisu trajnog karaktera već promenljiva, pa se danas govori o posebnom obliku
modernog društva a to je savremeno društvo.
Savremeno društvo nastaje pod uticajem informatičke revolucije koja je počela 70-tih godina
ХХ veka. Mikroelektronika, računarstvo, telekomunikacije dovode do rekonstrukcije kapital-
ističkog sistema. U političkoj sferi dolazi do integracije društva na globalnom planu. Global-

izacija potkopava državni suverenitet ,naročito kada je ekonomija u pitanju, što za posledicu
ima nepoverenje građana u nacionalne institucije.
Promene su prisutne i u politici. Jedna od glavnih tema savremenog društva je poštovanje i
ostvarivanje sloboda i prava građana, a na unutrašnjem planu raste nepoverenje u političke in-
stitucije i dolazi do porasta političkih apstinenata.
U sferi kulture postmodernizam kao intelektualni pokret izražava sumnju u sposobnost nauke
da reši najznačajnije probleme savremenog sveta i potkopava veru u progres. S druge strane,
kao reakcija na proces modernizacije, u mnogim delovima sveta, dolazi do ponovnog oživlja-
vanja religije i religijskog fundamentalizma.

oblast

moderno društvo

savremeno društvo

proizvodnja

industrija

informatika

politika

državni suverenitet

poštovanje ljudskih prava

znanje

vera u nauku

sumnja u nauku

Drustvo I priroda

Друштво се може дефинисати као целокупност односа људи према природи и
међусобних односа људи. Што се тиче односа људи према природи, он је јединствен.
Његова суштина је у континуираном настојањуи људи да

природу потчине себи

. Што

се тиче односа између људи, он је много сложенији и обухвата све односе међу
људима, од оних мање сложених и мање битних, до веома сложених и најбитнијих.
Међу њима су и најсложенији и најбитнији за разумевање друштва

производни односи

Појединачне, емоционалне и интелектуалне везе међу људима резултат су њихових
појединачних воља, али односи у које ступају живећи у нацији, насељу или породици
су нужни, с обзиром на објективност ових делова друштвене стварности.