Академија васпитачко-медицинских струковних студија
Одсек Алексинац
ДИПЛОМСКИ РАД
из Опште педагогије
Тема:
САВРЕМЕНО СХВАТАЊЕ ПЕРМАНЕНТНОГ ОБРАЗОВАЊА
Ментор:
Студент:
др Соња Величковић
Јосипа Пфенд
Алексинац, 2020.
2
САДРЖАЈ
БИОГРАФИЈА .......................................................................................................................... 3
1. УВОД ................................................................................................................................ 4,5
2. РАЗВОЈ ПЕРМАНЕНТНОГ ОБРАЗОВАЊА .......................... ..............................................6
2.1. Дефинисање појма перманентно образовање и шта оно подразумевa……..............7,8
3. ШТА ПОДРАЗУМЕВАМО ПОД ЦЕЛОКУПНИМ ОБРАЗОВАЊЕМ...........................9,10
4. ПЕРМАНЕНТНО ОБРАЗОВАЊЕ И ЊЕГОВ ЗНАЧАЈ У ПРЕДШКОЛСКОМ
ОБРАЗОВАЊУ......................................................................................................................................11,12
5. НОВА САЗНАЊА КОЈА ПОТВРЂУЈУ ДА ПРЕДШКОЛСКО ВАСПИТАЊЕ ДИРЕКТНО
УТИЧЕ
НА
СХВАТАЊЕ
И
ПРИХВАТАЊЕ
ПЕРМАНЕНТНОГ
ОБРАЗОВАЊА...........................................................................................................................................13
6.
ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПСИХИЧКОГ РАЗВОЈА КОЈЕ УТИЧУ НА
ПЕРМАНЕНТНООБРАЗОВАЊЕ…………………………………………………………...............14
Er
ror! Bookmark not defined.
15
6.1. Зашто је период до дететове седме године важан за целокупан развој?.....................16
6.2.Стимулације које негативно утичу на даље образовање и успех детета......................17
7. ЗНАЧАЈ ПОРОДИЦЕ И ШИРЕ ДРУШТВЕНЕ СРЕДИНЕ НА РАЗВОЈ И ЊИХОВ
УТИЦАЈ НА СХВАТАЊЕ ПЕРМАНЕНТНОГ ОБРАЗОВАЊА..........................................................18
7.1. Улога и значај родитеља.........................................................................................19,20,21
8. АКТИВНОСТИ КОЈЕ ПОСПЕШУЈУ РАЗВОЈ У ПРЕДШКОЛСКОМ ПЕРИОДУ , И
УТИЧУ НА ТО ДА ДЕТЕ БУДЕ СПОСОБНИЈЕ И УСПЕШНИЈЕ.....................................................22
9. ЕТИЧКИ АСПЕКТИ ПЕРМАНЕНТНОГ ОБРАЗОВАЊА.............................................23,24
9.1. Етички кодекс васпитача............................................................................................25,26
9.2.Савремено схватање перманентног образовања кроз професионалне стандарде и
личност васпитача....................................................................................................................................27
10. ЗНАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ ПОПУТ ОСНОВE ЗА РАЗВОЈ САВРЕМЕНОГ
ДРУШТВА……………………………………………………………………………………………28,29
11. ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................................30
4
1.
УВОД
Развитак личности човека почиње доласком на овај свет, док утицаји околине и
образовање формирају личност од тренутка зачећа до краја живота. Перманентно
образовање у раном преиоду живота пружа могућности да се поред редовног школовања
дете пронађе у ономе што воли и усаврши своје потенцијале. На перманентно образовање
не би требали гледати само као на пут којем би се требали посветити уколико желимо да
дете оствари успехе како у школи тако и касније у даљим животним
периодима.Перманентно образовање деци треба представити као изворе нових могућности
и сазнања без притиска.
Већина деце свој матерњи језик научи до треће године живота и тиме савлада једно
од најтежих менталних изазова. Уколико претходну чињеницу узмемо у обзир, долазимо до
закључка да је дете итекако способно да прихвати знање које му пружамо. Очекивати од
детета да у каснијим периодима живота ради на себи је врло несебично уколико се детету
не посветимо у предшколском периоду. Дете учи и развија се постепено. Уколико дете
пратимо, и са њим радимо на разумевању и примени перманентног образовања са свим
његовим навикама и другим личним особинама, тада можемо очекивати да ће дете разумети
његове улоге у новом свету који започиње када се сусретне са новим изазовима живота.
Можемо приметити да деца веома рано показују способности које родитељи
примете, али незнањем и недовољном информисаношћу ту чињеницу занемарују. Деца
имају развојну потребу за великом количином покрета. Испољавају потребу да време
проводе напољу, састављају и растављају ствари, пењу се, провлаче и пузе, скачу, љуљају
се и трче. Уместо да децу спутавамо у горе наведеним активностима потребно их је
подстицати у слободној игри. Испољавајући способности попут изузетног фокуса и пажње
када их нешто интересује, имамо могућност да их подстакнемо и у датим тенуцима
искористимо њихову жељу за знањем и оспособљавањем.
Дете своје способности услед недовољног подстицања почне да заборавља, док се
родитељи се сете да су им те способности потребне онда када године ,,пролете” и када ново
доба крене да захтева оно што је заборављено. Данас, живимо у друштву у којем је
неопходно развити људима свест о значају перманентног образовања које у великој мери
утиче на оствареност детета, касније човека.
5
Ако желимо да формирамо способне младе генерације да се прилагоде сутрашњици,
потребно је , пре свега, научити их како да уче. Потребно је деци усадити срж перманентног
образовања и научити их да напредујемо учећи кроз читав живот.
Времена се мењају, док нове генерације одрастају ускраћене могућностима које су
нам свима на дохват руке. Ускраћене могућности у животу детета могу се учинити
недовољно важним, али ускраћене могућности остављају вечит траг који се тешко
превазилази у даљим изазовима које нам живот намеће.
У перспективи перманентног образовања значи да човек треба да овлада методама
које ће му служити да оствари своја интелектуална и културна достигнућа.Сви напори
васпитача и психолога, колико год били конструктивни, биће у ствари сведени на нулу,
уколико деца, омладина и одрасли немају друге могућности да изразе своје способности и
задовоље потребе у оквиру прилагођених установа. Део одговорности је на просветним
радницима којима је потребно пружити услове и широке културне могућности како би деци
усадили љубав према учењу и перманентном образовању.
1
1
Лангран, П. (1976),
Увод у перманентно образовање
, Београдски издавачко-графички завод Београд
7
у неколико различитих значења. У Европи се употребљава у значењу перманентног
образовања од 1971. године. Французи га користе под називом éducation permanente што за
њих подразумева доживотно образовање, али и повратно образовање (éducation récurrente).
2.1.
ДЕФИНИСАЊЕ ПОЈМА ПЕРМАНЕНТНО ОБРАЗОВАЊЕ
И ШТА ОНО ПОДРАЗУМЕВА
Доживотно образовање често се употребљава као синоним појму перманентног
образовања. Оваквом се изједначавању постепено губи траг. Разлика између перманентног
и доживотног образовања јесте у томе што се перманентна едукација односи на образовање
и васпитање током целог живота (од рођења до смрти), док се доживотно образовање (или
трајно, стално образовање) односи на образовање од завршетка неког ступња формалног
образовања (обично након обвезног образовања) до смрти или до краја радног века. Док се
перманентним образовањем и васпитањем обухвата и усклађује образовање и васпитање
деце, младих и одраслих, доживотним се образовањем усклађују само облици формалног,
неформалног и информалног образовања одраслих.
Појам перманентно образовање постаје актуелан услед ширења свести о његовим
најзначајнијим карактеристикама, а то су целовитост, кохерентност, разуђеност и
дугорочност.
Целовитост у смислу да се заснива на најновијим научнотехничким достигнућима у
зависности од степена развоја науке.
Кохерентност означава одређену концепцију у оквиру које се међусобно повезују
наука, образовање, производња, тржиште и профит попут покретача пре свега економских
и других (културних) процеса.
Разуђеност, јер отвара друштвене проблеме (социологија), доводи до економских и
технолошких анализа (макро и мезо економија), покреће кључна питања образовања
одраслих (андрагогија и педагогија), доприноси темељном проучавању кадрова, изузетно
крупног питања двехиљадитих (кадрологија) итд. доводећи у међузависност читав низ
наука (нарочито информатичких).
