Нових седам светских чуда
или
Седам светских чуда новог света
је међународно
такамичење одржано 2007. године на иницијативу Бернарда Вебера. На овом такмичењу
могле су да учествују грађевине настале од почетка света и завршене до
2000
. године, уз
услов да и данас постоје и да су у у очуваном стању. Гласао је ко је хтео, из свих земаља
су стизали предлози, јер је свако желео да се похвали својим чудом и 7. јула, у Лисабону,
главном граду Португалије, изабрано је и проглашено – Седам светских чуда Новог света.
И господин Вебер је, попут Старих Грка, изабрао магични број 7, па су нова чуда
симболично проглашена 7.7.2007. године.
1. КИНЕСКИ ЗИД
Кинески зид је највећа грађевина на свету.
Простире се од средње Азије до Жутог мора 8.851
километар. У Риплијевој рубрици „Веровали или
не“ из 1932. године, тврдило се да је зид
„највеличанственија људска грађевина, једина која
се може видети са Месеца“. Они који су били у
свемиру кажу да не може, али да је огрома – јесте!
Његова изградња је почела
пре 7000 година.
Почетак
градње везује се за раздобље
од 220. до 206. године пре
нове ере и Ћин Ши Хуанга,
који је започео његову изградњу да би заштитио своју веома богату
земљу од разних пљачкаша. Цар је одлучио да се од земље, цигле и
камена подигне зид висок 10, а негде и 16 метара, и широк 8 метара,
да се на њему саграде стражарнице и да се тако пљачкашима и свим
непријатељима стане на пут. Како је Кина била огромна земља, такав зид није било лако
подићи, јер су пљачкаши увек проналазили пут на другом месту. Због тога су кинески
цареви вековима подизали зид. Данас се границе државе чувају другачије, али оно што је
сигурно јесте да је овај зид не само туристичка атракција, него и светско чудо – чудо над
чудима.
2. ПЕТРА
Петра је име добила од грчке речи “петрае” (камен, стена) што нам
одмах наговештава да је реч о каменом граду у правом смислу те речи.
Антички град магичне лепоте, налази се у Јордану, исклесан у стени,
право чудо и то светско чудо.
Петра је некада била велики трговачки центар и раскрсница
цивилизација. Будући да се Петра налази у сувој, неплодној области, стене које је
окружују и штите су меке и крте, те је град, уместо да буде класично сазидан – исклесан у
стени. За то су заслужни Нубетејци. У њихово време Петра је постала центар трговине, па
је трговина та која је Петру претворила у богат, развијени град.
Своју мудрост становници Петре доказали су тако што су измислили систем канала да у
пустињи скупе и у град доведу сваку кап кише, па је Петра
постала позната по томе што се у њој човек, у сред пустиње,
увек може напити бистре воде. Слава Петре трајала је 600
година, док нису пронађени нови путеви и каравани све ређе
стижу у град. А када су отишли људи и град је изгубио значај,
све до данас, када уместо трговаца у овај град долазе туристи
да се диве овом светском чуду.
