1
SADRŽAJ
UVOD …………………………………………………………………………………… 2
1. Sekjuritizacija – metod pretvaranja finansijske imovine u hartije od vrednosti...…...…3
2. Struktura generičke sekjuritizacije aktive ……………………..……………...………..4
3. Instrumenti upravljanja rizicima kod sekjuritizacije aktive …………………………....6
4. Hartije od vrednosti pokrivene hipotekom ……….……………….…………………..7
5. Hartije od vrednsoti pokrivene aktivom ……...…………….……………………….…9
6. Koristi koje pruža sekjuritizacija proizvoda ………………………………………..….9
7. Zloupotreba mehanizma sekjuritizacije u genezi svetske ekonomske krize..………….10
ZAKLJUČAK …………………………………………………………..…………...…...13
LITERATURA ….…………………………………………………….………………...14
2
UVOD
Sekjuritizacija je jedna od najvažnijih finansijskih inovacija koja se javlja 70-tih godina 20.
veka u SAD.
Prvobitno ona je značila zamenu bankarskih kredita emitovanjem hartija od vrednosti. Kasnije
sekjuritizacija postaje proces transformacije nelikvidne finansijske aktive banke u utržive hartije
od vrednosti.
Osnova sekjuritizacije su hipotekarni stambeni krediti od kojih se formiraju pulovi i na osnovu
njih emituju hartije od vrednosti (MBS- engl.
Morgage backed securities
). U drugom slučaju
najčešće korišćena aktiva za sekjuritizaciju su lizing ugovori, krediti za vozila i potraživanja po
kreditnim karticama – sekjuritizacija hartija od vrednosti obezbeđena aktivom (ABS - engl.
Asset
Backed Securities
).
Smisao sekjuritizacije je veća utrživost aktive. Značaj se ogleda u oslobađanju kapitala koji može
da se upotrebi za druge poslove kao i smanjenju kreditnog rizika.
4
Primena sekjuritizacije u Srbiji bi podigla stabilnost bankarskog sistema i donela nov proizvod
na tržište kapitala. Pored prenosa rizika portfolija na investiture, ona bi pomogla bankama da
iskoriste nov izvor finansiranja sa dužim periodom otplate. Ovo je značajno za upravljanje
dugoročnom likvidnošću banke.
Kako kvalitet portfolija moraju da provere agencije za procenu kreditnog rizika, to će dodatno
“izbrisati” politiku upravljanja kreditnim rizikom u bankama . Na kraju, poboljšana pozicija
banaka koje rade u Srbiji imaće pozitivan uticaj n a stabilnost izvora međunarodnog finansiranja
za čitavu srpsku ekonomiju.
1
2.Struktura generičke sekjuritizacije aktive
Sekjuritizacija je proces emisije hartija od vrednosti na osnovu pula slične aktive koja služi kao
kolateral. U pulu može biti od nekoliko stotina pa do nekoliko hiljada kredita, na osnovu kojih se
emituju hartije od vrednosti . Bankarski krediti su nelikvidna aktiva, to jest teško se mogu
prevremeno naplatiti. Pomoću sekjuritizacije, bankama i drugim kreditorima pruža se mogućnost
da kredite pretvore u hartije od vrednosti i dođu do novčanih sredstava pre roka dospeća
pomenutih plasmana. Sekjuritizacija dakle omogućava transformaciju nelikvidnih kredita u
likvidne hartije od vrednosti. U procesu sekjuritizacije najveći značaj ima hipotekarno tržište jer
se ona na hipotekarnom tržištu prvi put pojavila.
Institucija koja daje kredit (inicijator) može da bude komercijalna, hipotekarna ili investiciona
banka, zatim emitent kreditnih kartica, štedionica... Odobrene kredite zajmodavac grupiše u
pulove koji predstavljaju kolateral za emisiju hartija od vrednosti. U procesu sekjuritizacije
zajmodavac prodaje odobrene kredite finansijskoj instituciji (special purpose vehicle, SPV) koja
zatim emituje hartije od vrednosti. U tom procesu dolazi do razdvajanja aktive i kompanije. SPV
i zajmodavac su dva različita pravna lica, tako da bankrot zajmodavca ne može uticati na pul i
emitovane hartije od vrednosti. Uporedo sa otplatom kredita zajmoprimaca isplaćuju se i
sredstva investitoru u hartije od vrednosti, tako da isplata obaveza prema kupcima
novoemitovaih hartija, zavisi od plaćanja obaveza po kreditima. Zajmodavci zarađuju, jer
prodaju kredite po većoj ceni od cene njihovog koštanja. Uprkos tome što prodaju kredit, oni
najčešće nastavljaju da ga servisiraju, odnosno da prikupljaju kamate i glavnice. Prikupljena
sredstva prosleđuju kupcu kredita i zato se hartije od vrednosti nastale sekjuritizacijom nazivaju
prosleđene hartije (pass throughs). Za ovu uslugu naplaćuju proviziju. Suština sekjuritizacije je
odvajanje aktive od finansijske institucije koja je kredit odobrila i emisija hartija od vrednosti na
osnovu nje. Odvajanje aktive dovodi do toga da je kvalitet hartija od vrednosti nezavisan od
kreditnog rejtinga zajmodavca.
1
Dedović Mihailo, Berzansko poslovanje i hartije od vrednosti,Visoka ekonomska škola strukovnih studija Peć u
Leposaviću, 2011. Str 119.
