1
Republika Srbija
Univerzitet „Union – Nikola Tesla“ Beograd
Fakultet za poslovne studije i pravo
Seminarski rad
Predmet: Kriminologija sa socijalnom patologijom
Tema: Maloletnička delikvencija
Profesor: Studenti:
Dr Željko Nikač
Marija Milanović, I1-15
Teodora Stanimirović, I73-15
Đurđa Raletić, I3-15
Beograd, mart 2017. Godine
2
SADRŽAJ
UVOD…………………………………………………………………...3
1. Pojam maloletničke delikvencije………………………………….4
2. Karakteristike……………………………………………………...5
2.1. Vaspitna zapuštenost………….……………………………………..5
2.2. Poremećaji u ponašanju dece i maloletnika…………………………6
2.3. Maloletnička delikvencija…………………………………………...6
3. Maloletnička delikvencija u Srbiji………………………………...6
4. Prevencija………………………………………………………….8
5. Pojam i svrha maloletničkih krivičnih sankcija…………………...9
5.1. Vrste krivičnih sankcija prema maloletnicima………………………9
ZAKLjUČAK………………………………………………………….10
PRILOZI….…………………………………
.
……………………..….11
LITERATURA…………………………..…………………………….12
4
1. Pojam maloletničke delikvencije
Svako ozbiljnije izučavanje određene društvene pojave zahteva da se ona najpre
pojmovno odredi
.
Pod maloletničkom delinkvencijom se podrazumeva čitav spektar ponašanja
maloletnika, od neprilagođenog do kriminalnog. Postoje dva pristupa rešavanju ovog
problema: širi (kriminološko-sociološki) i uži (formalno-pravni).
Delikvent je u širem smislu osoba koja ispoljava antisocijalna ponašanja kojima krši
moralne, prekršajne i krivično-pravne norme. U psihološkom smislu, nekada znači
delikventnu ličnost koja ima određena i specifična psiho-socijalna svojstva (npr. psihopatija,
agresivnost, emocionalna nezrelost, snižena inteligencija itd.) koja uzrokuju
devijantna ponašanja. U krivično-pravnom smislu – osoba koja je izvršilac krivičnih dela. Pojam
se najčešće vezuje za maloletnike koji vrše prekršaje i krivična dela.
Šire shvatanje pojma maloletničke delikvencije podrazumeva sve oblike devijantnog
ponašanja maloletnika od preddelikventnih ponašanja do onih koji su inkriminisana pozitivnim
normama. U okviru šireg shvatanja pojma maloletničke delikvencije pojedini teoretičari
razlikuju pojmove “maloletnička delikvencija“ i “maloletničko prestupništvo“, određujući da je
termin maloletničko prestupništvo širi od pojma maloletničke delikvencije, jer obuhvata ne samo
maloletne delikvente nego i decu do 14 godina koja krivično nisu odgovorna za učinjena dela za
koja bi maloletnik bio pozvan pred sud u starosti od 14 godina pa naviše.
1
U okviru šireg shvatanja u kriminološkoj literature postoji upotreba različitih naziva za ovakvo
ponašanje: vaspitno zapuštena omladina, asocijalni, moralno posrnuli omladnci, siledzije i dr.
Uže shvatanje pojma maloletničke delikvencije obuhvata sva ona ponašanja koja su
izvršili maloletnici, a koja su inkriminisana po pozitivnom krivičnom zakonodavstvu. Prema
tome maloletničku delikvenciju treba razlikovati od preddelikventnog problema tičnog ponašanja
koje se ni u kom slučaju ne može tretirati kao kriminalitet, ali se često kvalifikuje kao “problem
držanja” , koji služi kao alarm za preduzimanje preventivnih i prevaspitnih mera. U ovu grupu
shvatanja spadaju ona koja pod pojmom maloletničke delikvencije, pored kršenja krivično
pravnih normi, podrazumevaju i ponašanja koja su u sukobu sa drugim zakonskim propisima u
društvu.
I širem i užem shvatanju pojma maloletničke delikvencije davane su određene prednosti, ali
i upućivane kritike. Tako se širem shvatanju zamera nepreciznost i difuznost u definisanju
2
, dok
je uže shvatanje znatno preciznije, te je zbog toga prihvatljivije od šireg shvatanja.
1
Mr Konstantinović-Vilić S., asistent
2
Dr Milutinović M.,
Maloletnička delikvencija kao društveni problem
, Pravni život, str. 4
