1. POJAM SEKTE
Reč „sekta" potiče od latinske reči „sequi", što znači slediti. Enciklopedijska definicija sekti kaže da je
reč o malim grupama istomišljenika koje su se odvojile od matice religije u neku drugu, samostalnu
religijsku grupu. Sekta je manje organizovana religijska grupa predanih vernika, koja obično nastaje iz
protesta protiv onoga u šta se pretvorila crkva. Za sve članove sekte karakteristično je da imaju čvrstu
organizaciju i jedinstvene obavezne rituale. To su grupe koje se mogu prepoznati po svojoj
manipulaciji usmerenoj na psihološku destabilizaciju svojih sledbenika, s ciljem da se od njih izvuče
potpuna potčinjenost, smanjenje kritičkog duha, prekid sa opšte usvojenim porukama i koje sa
sobom povlače opasnost za individualne slobode, zdravlje, obrazovanje, demokratske institucije .
Ljudi, najčešće, dobrovoljno, kao odrasli, pristupaju sekti, umesto da pripadaju po rođenju kao kod
velikih religijskih (verskih) zajednica. Izuzetak može biti, kod nekih sekti, da roditelji uključuju svoju
decu od malih nogu u život sekte, ili da se čitave porodice uključuju u sekte. Ulazak u sektu zahteva
raskid sa ranijim verovanjem i načinom života (često zanemarivanje prethodnih obaveza, pa i odlazak
iz porodice). Život u sekti podrazumeva čvrstu identifikaciju sa grupom i vođom (telom i dušom). U
nekim sektama se zahteva da pripadnici ustupe imovinu i novčana primanja sekti. Iz sekte se teško
izlazi, čak i kada se pripadnik na to odluči.
2. UZROCI NASTANKA SEKTI
Nezadovoljstvo stanjem u crkvi (organizaciji i funkcionisanju) i njenim odnosom prema okruženju i
društvu. Danas, posebno snažnom reafirmacijom crkve i tradicionalnih verskih zajednica, koje nastoje
da obuhvate celokupan čovekov život da se mešaju u sve oblasti čovekovog ličnog i društvenog života
i aktivnosti.
Psihološka stanja i krizne situacije kod pojedinca - emocionalna nesigurnost, umor, neostvarene želje,
teškoće i teskobe u svakodnevnom životu.
Potreba za pripadanjem nekome i traganje za identitetom - mogu biti čest uzrok odlaska u sekte koje
nude "toplinu" i zajedništvo.
Traganje za smislom života, loše stanje u porodici, nedostatak prijatelja, prisustvo egzistencijalnog
straha i apokaliptičkih očekivanja za koje se ne mogu naći odgovori i uteha usvakodnevnom životu.
Potreba za duhovnim vođstvom, za čvrstom rukom u rukovođenju zajednicom, za potčinjavanjem i
služenjem autoritetu.
Opšte stanje u društvu (krize, siromaštvo, neizvesnost, besperspektivnost) takođe može biti jedan od
uzroka.
Frustrirani, izgubljeni i hendikepirani pojedinci, ili nekoliko njih, nastoje da formiraju grupu uz čiju će
pomoć "napakostiti" sredini koja ih nije prihvatila, ili se "revanširati" nekom stvarnom ili umišljenom
subjektu koji je prepreka njihovom delovanju. Često su vođe sekti slepe, slabo pokretne ili na drugi
način hendikepirane osobe.
Najzad, veoma značajan uzrok ulaska u sektu može biti veština vođe (tehnika i taktika) kojom
pridobija sledbenike. Reč je o njegovoj "harizmi", izgledu ("imidžu"), nastupu i odnosu prema
sledbenicima, odnosu prema užoj i široj okolini, društvu, odnosno njegovom pogledu na svet. Neke
sekte (recimo Jehov(i)ni svedoci) imaju obavezu misionarenja (svaki novi član 10 sati nedeljno):
deljenje literature, razgovori sa prolaznicima i slično.
3. PODELA SEKTI
Sekti je danas mnogo. Računa se da ih ima preko dve hiljade u celom svetu, različitih su obeležja,
kako dogmatskih tako i geografskih. Postoji više principa po kojima možemo izvršiti podelu sekti.
Ovde je kao kriterijum podele uzeto učenje, to jest zvanična religija, od koje su se sekte odvojile. Tako
imamo:
1. Pseudohrišćanske sekte one koje su se odvojile od zvaničnog učenja hrišćanske crkve.
2. Pseudohinduističke i dalekoistočne sekte osnova i matica su, dakako, hinduizam i budizam sa
svojim doktrinama i tehnikama, ali obrađeni na Zapadu, pa izvezeni nama.
3. Sinkretističke sekte mešavine raznih zvaničnih religijskih i jeretičkih pravaca, kao i okultizma i
magije. Mnoge od njih u sebi sadrže i elemente satanizma, ali smo ih svrstali u grupu i na mesto gde
one smatraju da pripadaju, pošto uopšte ne prihvataju da su delom i satanističke.
4. Satanističke sekte one koje otvoreno propovedaju satanizam, tj. da je đavo (Satana) bog i da mu se
treba klanjati i žrtve prinositi.
3.1 PSEUDOHRIŠĆANSKE SEKTE
1. ADVENTISTI “SUBOTARI”
Ova sekta osnovana je 1833.godine od strane Vilijema Milera. Ime Subotari dobili su po tome sto
svetkuju subotom a ne nedeljom. Svoja verovanja zasnivaju na ponovnom dolasku Hrista.
Adventisticka crkva ima svoje skole, izdavacke kuce, bolnice, klinike u preko 140 zemalja sveta. Kod
3. BOŽIJA DECA “FAMILIJA LJUBAVI”
Osnovani su 1968. godine u SAD od strane Dejvida Berga. Okupljaju mlade u prirodi, po parkovima i
plažama. Žive skromno u iznajmljenim stanovima. Sve stvari koje vode ka ljubavi i jačaju je dozvoljene
su - muzika, seks, droga i alkohol. Ukupnom analizom, njihovo učenje možemo predstaviti u sledećim
tačkama:
• Dejvid Mozes Berg jeste „prorok sudnjeg dana, prorok apokalipse".
• On, Dejvid Mozes Berg, lično od Boga dobija instrukcije i predviđa da put američkog imperijalizma
vodi ka apokalipsi.
• Kao prorok sudnjeg dana, Berg je spreman da ponudi put spasenja kroz svoj „zakon ljubavi".
• Sve stvari koje vode ka ljubavi i pojačanju je, dozvoljene su. Muzika, droge, alkohol, seks, sve su to
putevi strasti, putevi ljubavi, ali i putevi spasenja.
• Ljubav je neophodna za spasenje. Ljubav je neophodna da bi neko bio štićenik proroka Berga. Zato
se jedino može misionirati kroz ljubav. Jedino se kroz ljubav postaje član „Božije dece".
• Misionarski stil zove se „flirty fishing" odnosno „lov zavođenjem". Od mladih članica se tražilo da
obilaze barove, klubove. restorane, da zavode muškarce. odvedu ih u krevet, a potom ih privole da
dođu u sektu.
• Dozvoljeni su svi vidovi vođenja ljubavi. U okviru „Božije dece" egstiraju svi oblici seksualnih
devijacija, dakle, homoseksualizam, lezbijstvo, pedofilija, incest...
• „Prostituisanje za Isusa" predviđeno je i za muškarce. „To nije klasična prostitucija, to je prostitucija
za Isusa. Mi umilostivljujemo dragog Boga, dajući sebe drugom, dajući drugom kroz seks šansu da
voli", govorio je Berg.
Krajem sedamdesetih Berg je nazvao sebe Mojsije David i proglasio se „prorokom apokalipse", kao i
„sveštenikom crkve spasenja". koju više ne zove „Božja deca", već „Familija ljubavi", a njega od milja
zovu kratko „mister MO".
U ime misije imenovao je preko sto misionara da šire učenje i umnožavaju članstvo u svetu.
Ustrojena su i pravila za članstvo u „Familiji ljubavi". Posle uspelog vrbovanja nastupa šestomesečni
probni period, a onda, ako je sve u redu, kandidat potpisuje „revolucionarni ugovor".
Živi se skromno, obično u iznajmljenim stanovima.
Takođe se živi u promiskuitetu, a dozvoljena je i mogućnost braka.
Insistira na novcu, to jest preprodaji muzičkih kaseta, ploča, rok-publikacija, grafika, slika, a posebno
na prodaji publikacija same organizacije.
Vrlo aktivan osamdesetih, poslednjih godina mister MO se sledbenicima obraća putem pisama, koja
za njih imaju obavezujući karakter. Pisma su, znamo, komentari jevanđelja.
Promiskuitetnih zajednica pod imenom „Familija ljubavi" ili „Božija deca" ima danas širom sveta, ali u
onim zemljama gde nisu zabranjeni.
Ocenjeno je da delatnost sekte prevazilazi okvire garantovane slobode veroispovesti, pa je sekta
zabranjena u više država SAD i Evrope. Organizacija je posebno u Engleskoj raširila pedofiliju.
Iz svih tih razloga mister Mo se obratio članstvu sa preporukom da sve što se radi zadrže za sebe i da
policiji ništa ne pričaju, inače će ih snaći prokletstvo.
4 JEHOVINI SVEDOCI
Jehovine svedoke je osnovao Čarls Tejz Rasel 1851. godine. Jehovini svedoci su jedna od najbrojnijih,
najrasprostranjenijih i najdisciplinovanijih sekti u svetu. Broj članova iz godine u godinu raste, a
procenjuje se da ih trenutno ima oko dvadeset miliona u svetu. Glavno sedište im je u Bruklinu
(savezna država Njujork u SAD), a njoj potčinjena podružnica za Evropu. se nalazi u Nemačkoj, u
blizini Frankfurta.Njihove osnovne karakteristike su:
• Mi ostali hrišćani ne znamo, navodno, kako je Bogu ime, a to je Jehova
• Ne postoji Sveti Duh, nego „sila božja".
A Isus nije jednobitan sa Bogom. On jeste sin Božji, ali nije Bog. Pre svog života na Zemlji on je bio
duhovno stvorenje na nebu.
• Isus Hristos nije razapet na krstu, već je bio obešen.
• Nema poštovanja krsta.
• Hristova majka nije Bogorodica.
• Ne slave nikakve praznike.
• Duša nije nikakva duhovna suština, različita od tela, niti nadživljuje telo. Telo je nosilac života, a
duša je u krvi (zato Jehovini svedoci ne prihvataju transfuziju krvi, jer ako Jehovin svedok uzme tuđu
