САДРЖАЈ

1.Увод........................................................................................................................1
2.Појам,настанак и карактеристике секти.......................................................3
3.Подјела секти.......................................................................................................4

3.1.

Секте са коренима у јеврејској и хришћанској религијској

традицији

.....................................................................................................................4

3.2.

Секте са коренима у исламској верској традицији

......................................5

3.3.

Секте са коренима у источњачкој верској традицији

..................................5

Сатана,сатанизам и масонерија

..........................................................................6

4.1.

Сатана

...........................................................................................................6

4.2.

Сатанизам

.......................................................................................................7

4.3.

Масонерија и сатанизам

.................................................................................8

Опште катактеристике сатанистичких секти

..............................................10

5.1.

Сатанистичке секте у Срвији и Црној Гори

...............................................10

Сатанистички ритуали,ритуална убиства и самоубиства,храмови и

амблеми

......................................................................................................................11

Морално-психолошки ликови вођа сатанистичких секти

.........................12

Неке сатанистичке секте

.....................................................................................15

8.1.

“Ordo Templi Orientis (OTO)”

...................................................................15

8.2.

АУМ Шинрикјо (ВРХОВНА ИСТИНА)

...................................................16

8.3.

Црква Уједињења (УНИФИКАЦИОНА ЦРКВА)

....................................17

9.Закључак..................................................................................................18

Увод

Ми живимо у времену када су нас разне секте засуле као мећава. На руку им иде
ситуација у којој се налази

Српска црква

и српски народ. Расцепкан политички,

испарцелисан територијално, збуњен и замагљен духовно после
педесетогодишњег васпитавања и преваспитавања у атеизму, осиромашен
материјално, изгубио је своју православну оријентацију и постао лаган плен
секташке пропаганде. Секташи, дошавши са Запада, углавном из Америке,
материјално издашно помогнути од својих централа из иностранства, а
препредени и фанатизовани од својих учитеља, често врло насртљиви, постижу
велике успехе између верски непросвећеним Србима, па и међу осталим
православним народима, Русима, Бугарима и Румунима.
Србија је изгледа постала најплодније тло за деловање разних

верских секти

Према незваничним подацима само у Београду делује око 200 верских
организација од којих је свега 40 званично регистровано. Ситуација у Војводини
је још компликованија. На њеној територији секташке програме реализује преко
60 разних секташких удружења која окупљају више од 10 хиљада чланова.
Експанзију ових верских удружења, секти, условило је само законодавство,
веома благи закони, који чак нису обавезивали секте да обавесте надлежне
институције о учењу које проповедају, дозволили су лако регистровање и рад
чак крајње екстремних секти.
Секте нису појаве које датирају од скоро. Оне имају своју историју, а у
прошлости можемо пронаћи низ примера у свим државама света. Знатан број
самозваних месија, “просветљених” гуруа, бучних фантазера који најчешће
збуњеним масама поручују: ”Следите ме!!!”. Рачуна се да сектама, разним
апокалиптичним покретима, гуру комунама, вештичијим култовима,
спиритистичким кружоцима те сатанистичким групама припада преко пет
милиона младих испод 25 година у САД. У Америци која је колевка већине
верских секти делује више од три хиљаде верских заједница.
У Јапану постоји преко 230 хиљада легалних верских организација, од којих је
преко 180 хиљада регистровано као корпорације, што им омогућава и бављење
различитим пословним активностима, под веома повољним условима.
У Украјини је само током 1994. године регистровано близу 900 нових већих или
мањих, верских организација и организационих јединица, тако да их данас има
око 16,5 хиљада. У земљи са приближно 52 милиона житеља, на површини од
605 хиљада квадратних километара, постоји данас чак 67 различитих
конфесија.
Имајући у виду раније речено, данас секте ни из далека не подсећају на
ранохришћанске или средњовековне јеретичке групе.
То нису више само групације са особеним и различитим, религијским учењем од

2. ПОЈАМ, НАСТАНАК И КАРАКТЕРИСТИКЕ СЕКТИ

У истраживању одређене појаве најчешће се започиње управо од етимолошког
значења. У савременој литератури ретко се сусреће дефиниција секте. Реч секта
вуче своје корене од латинске речи ”

sequi

” што у преводу значи следити,

пратити начела до којих неко држи или “secaere” што значи одсећи. Секте као
друштвена појава евоулирале су током векова, а тај процес доживео је неслућене
размере у задње две деценије двадесетог века. Секте данас се више не
доживљавају као искључиво јеретички правци одвојени од матице религије.
У религијском смислу реч секта означава мању верску групу, заједницу,
удружење које се одвојило од неке веће верске групације. Њихов верско-
религијски садржај и даље постоји, али он данас не мора бити од пресудног
значаја. У свакодневном животу као и у хришћанству реч секта добија крајње
негативно значење као назив организације која нема ниједног својства Цркве
Господње и која се свим силама бори против Богочовека Исуса Христа и
његових учења и предања. У данашње време се појам секте поистовећује са
појмом култа и то са негативним предзнаком.
Бројни научници, и са Истока, и са Запада, безуспешно су се годинама трудили
да у једној реченици дефинишу секте. То им није успело, па су одредили
критеријуме по којима се нека група или организација сврстава у секте.
Као основне карактеристике секти Маргарет Сингер износи:

1. Изолација припадника и контрола свих информација које чланство секте
мора да прими.
2. Новац као средство манипулација људским судбинама.
3. Слебденику се не гарантије да ће успети да освоји нова верска знања која га
воде путем спасења. Зато се од чланова захтева крајње напрезање у
извршавању воље харизматског вође као и придржавању упустава прописаних у
правилима секте.

Поред ових карактеристика сатанистичке секте имају и ту карактеристику да
контролишу и информације које припадници секте могу да емитују на околину.
Стога се практикује тотална изолација чланова секте чак и од најуже породице.
Карактеристике по чему су сатанистичке секте оно што јесу су:

- све одбацују Господа Исуса Христа као Бога и Богочовека и његову
спаситељску мисију;
- прихватају Сатану као биће равно Богу, служе му, очекујући од њега награду
после смрти у његовом царству мрака;
- сви се служе езотеријским и магијским ритуалима ради призивања духова
(демона) који им “откривају” тајне будућности – личне и друштвене;
- основно начело њиховог деловања је “што горе то боље”, а то стварно мисле

смислити и желети само Сатана;
- све погубно и разорно делују на здравље појединаца, породице и друштва.

3. ПОДЕЛА СЕКТИ

У новијој историји (17. – 20. век) у култури многих народа јављају се многе
новотарије које су како-тако повезане са доктринама великих религија
(хришћанство, ислам, ведантизам, будизам, конфучијанизам, шинтоизам). Оне
су углавном настале као продукт масонерије. Код тих новотарија, које називамо
сатанистичким сектама доктринарне позајмице су тако разноврсне и вешто
помешане да је тешко препознати којој религијској традицији припадају и из
којег тла су изникле. Али та религијска основа, генерално гледано, представља
једино темељно логично раздвајање на основу кога се може извршити подела
верских секти. Уколико би морали вршити поделу по неким другим основама,
нпр. по религијским и политичким циљевима које теже остварити или према
начинима, средствима и методама њиховог деловања веома би их тешко
разликовали.
Класификацију ћемо извршити према врсти религије од које су се одвојиле. На
основу овог критеријума разликујемо:
-

Псеудохришћанске секте

које су проистекле из хришћанства,

Далекоисточне секте

проистекле из Будизма и Хундуизма и

Синкретистичке

које су настале комбинацијом елемената више религија.

У синкретистичке секте спадају и сатанистичке секте које се деле на:

1. Секте са коренима у јеврејској и хришћанској религијској традицији;
2. Секте са коренима у исламској традицији;
3. Секте са коренима у философско религијским системима народа истока
(ведантизам, будизам, шинтоизам, конфучијанизам, таоизам итд.).

3.1. Секте са коренима у јеврејској и хришћанској религијској традицији

Римокатолички писци су у већини случајева сматрали да је сатанизам продукт
масонерије. “Масонерија је увек налазила једну особиту и страствену клијентелу
међу окултистима, чаробњацима, алхемичарима, кабалистима, некромантима,
зазивачима духова и онима који бацају чини”. Масонске ложе су представљале
уточиште јеретика; масонска митологија и обреди посвећења привукли су
шарлатане, сатанисте и анархисте. Заштићени начинима толеранције,
тајанственом езотеријом доктрине и тајном, они су могли несметано деловати.
Са том и таквом клијентелом масонерија је изродила бројне сатанистичке секте
настојећи да уништи Христову Цркву и тако обезбеди простор за стварање
опште светске религије.
Ови записи римокатоличких писаца су обично прихватани са поверењем јер су
католички достојанственици кокетирали или чак припадали масонским ложама.
Та блискост римокатоличких поглавара и масонерије одржала се, како у ранијим
временима, тако и данас. У данашње време деловање и циљеви масонерије и

покушавају да се приближе ђаволу. Свакако да је значајно да је у ту сврху
оснивач био заинтересован да купи “Црну кућу”, Шандора Лавеја вођа
“сатанине цркве”.

4. САТАНА, САТАНИЗАМ И МАСОНЕРИЈА

4.1. Сатана

Са појмовима

Сатана

, демон, ђаво сусрећемо се у

доктринама свих религија, само што се њихова природа и улога разликују у
разним религијским системима.
Наука и философија, свака на свој начин, покушале су да одгонетну откуд зло у
свету, какво је његово порекло, суштина и сврха. Обе су тај проблем покушале
да реше заобилазним путем, одвајајући га од ентитета зла, односно не
прихватајући тај ентитет као стварно егзистирајућу суштину.
У природи Сатане и његових анђела-ђавола, њиховој мисији у свету, као у каквој
античкој драми, на фасцинанатан, језгровит начин, говори професор Лазар
Мирковић у свом трактату “Сатана говори”. Сам Сатана за себе каже:
“Ја сам Сатана, јеврејски

hassatan

. Придев моме имену је Велијар (Злоћа), а још

се зовем Велзевул, тј. господар ђубрета, нечистоте и греха, зато је мој елемент
смрад, сумпор, прљавштина, распадање итд. По идеји и назначењу свога бића ја
сам анђео који се удаљио од идеје и значења ове речи, дакле пали анђео. Ја сам
Дијаволос – опадач, ђаво, припадам духовном свету као личност, али по етичким
својствима противан сам добрим анђелима.
Био сам анђео, а сада сам пали анђео, а то сам због зависти, гордости, дрског
бунта против Бога и истине и тако постао зло, дух, демон, узрок зла и греха,
кушач људи на зло, клеветник и тужилац људи пред Богом дан и ноћ, оптужилац
целог човечанства пред Богом. Ја сам непријатељ у апсолутном смислу ове речи,
непријатељ Бога и Божјих планова, то јест људи и њихових спасења.
Неправда је што се сва кривица за зло код људи баца на мене. Ја сам
надземаљска сила непријатељска Богу и људима, ја сам узрочник, али нисам
извршилац. То је човек. У пустињи без справа и фабрика, без машина и алата,
смишљам у миру, самоћи и тишини. Суфлер сам злих мисли, а глумци на
позорници човечанства су људи.
Људи ме сликају на разне начине, обично као животињу. То је увредљиво и за
животиње, које су недужне за свој изглед и своје особине. Ако би пак требало да