РЕПУБЛИКА СРБИЈА

МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ЕСЕЈ

Предмет: 

ОСНОВИ СОЦИОЛОГИЈЕ И ЕКОНОМИЈЕ

Тема: 

СЕКТЕ И СЕКУЛАРИЗАЦИЈА У ДРУШТВУ

Ментор:                                                                                                        Студент:

Соња Јосиповић                                                                                  Никола Дринчић 120/15

                                                                                                              Милош Вујетић   79/15

 

1 ДЕФИНИСАЊЕ ПОЈМА „СЕКТА”

 Дуго се веровало да је порекло израза „секта“ у италијанској речи secare – што значи сећи, 
одсећи, растављати, па отуда и мишљење да верске секте доприносе растављању, тј. 
отцепљењу верника, од званичне верске заједнице. Овај се појам не може односити на оне 
људе који нису пипадали ни једној верској заједници тз. Атеисте.

Вилхем Барц истиче да реч „sekta“ потиче од латинског глагола sequi, што значи следити, 
ићи за неким.

 Најпихватљивијим објашњењем може се сматрати дефиниција, коју је понудио 
православни теолог, проф. др Лазар Милин. Према њену „секта“ је један од елемената 
устројстава, иначе сложеног верског покрета, кога чине: култови, секте, деноминације и 
цркве. „

Суштина секте се састоји у њеној опозицији према цркви, у порицању 

црквене вере, црквене организације и црквене власти

“. И ова дефиниција има 

мањкавости, јер се односи на верске секте, а не на савремене секте Новог доба.

 Већина данашњих секти, које су шездесетих продуковане у САД, а у Европу и бившу 
Југославију су продрле осамдесетих, јесте на нивоу култних организација, те су са 
осталим верским сектама, окултним удружењима, заједно са званичном црквом, стављене 
у исти кош као „верске заједнице“ са истим правима и обавезама, иако је већина 
становништва, кроз векове била православне вероисповести .

 

2 КЛАСИФИКАЦИЈА СЕКТИ

 

2.1. По времену настанка верске секте деле се на:

архаичне

 (настале од првих облика манифестације верских осећања па до 1 века

 

нове ере, тј. почетка нове епохе – епохе хришћанства);

класичне

 ( настале од првих хришћанских заједница па до појаве покрета 

реформације и просветитељства); 

реформаторске

 (настале у периоду просветитељства до шездесетих година

 

 овога 

веке);

савремене или секте Новог доба

 ( настале у периоду од шездесетих година до 

данас). 

Иако су, некада, и хришћанство и ислам биле секте у односу на признате религије и 
веровања старих Египћања, Асираца, Вавилонаца, Јевреја и Римљана, важније је да су и 
оне саме добиле опозицију унутар својих редова, у виду такозваних јеретичких покрета и 
тајних друштава. Када су се те јеретичке групе и званично отцепиле од матичних религија, 
настале су секте. Али то се односи само на архаичне и на класичне секте, док су секте 

background image

Želiš da pročitaš svih 11 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti