УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА – КОСОВСКА
МИТРОВИЦА
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ:
Енергетика процесне индустрије
ТЕМА:
Секундарни извори енергије
ПРОФЕСОР:
СТУДЕНТ:
Бараћ Милан
Нешовић Зорица 24/10
1. Енергија
Енергија је физикална величина којом се описује међуделовање и стање
честица неког тела па је његово међуделовање са другим честицама или телима,
односно способност обављања рада. Енергија не може настати ни нестати већ може
само прелазити из једног у други облик.
Енергија је један од основних облика материје, својство материје да може бити
трансформисана у рад или топлоту, способност изазивања промене.
У античкој Грчкој, виже векова пре нове ере, energeia је значила „у раду“, „у
акцији“. Данас је она у свакодневици, сила у акцији.
Шутирање лопте производи кретање лопте ка голу противника. Снага шута је дала
енергију лопти.
Пламен пећи на гас пружа енергију неопходну води да се скува јело.
Енергија коју произведу реактори авиона омогућује му да лети и не сруши се.
Енергија воденог пада омогућује производњу електричне енергије.
Светлосна енергија Сунца омугућава раст биљака.
Енергију карактерише капацитет да се произведу акције, да се изазове кретање, да
се модификује темпераатура тела, или да се трансформише материја.
1.1. Облици енергије
Облике енергије је могуће сврстати у различите категорије и поделити
према различитим карактеристикама. Једна од подела је подела на нагомилане
(акумулисане, ускладиштене) и прелазне облике енергије.
Нагомилани облици енергије могу се одржати у свом обику кроз дуже временско
раздобље, док се прелазни обици јављају краткотрајно.
Прелазна енергија се појављује кад нагомилана енергија мења свој облик или кад
нагоммилана енергија прелази са једног система на други (с једног тела на друго).
1.2. Врсте енергије
Врсте енергије подразумевају појавни облик, односно начине на који се
уочава деловање енергије, што је једним делом повезано са њеним изворима (нпр.
потенцијална, кинетичка, хемијска, електрична или енергија воде, ветра, горива
итд.)
Облици енергије обухватају изворе и врсте енергије, зависно од места у
процесима трансформације:
Примарна енергија
Секундарна енергија
Финална енергија
Корисна енергија
1
3. Начин претварања енергије горива у електричну
У горивима са сагоревањем-изгарањем са кисеоником ослобађа унутрашња
хемијска реакција која се преноси на молекуле повећавајући њихову кинетичку
енергију. Уз гориво и кисеоник за почетак процеса сагоревања потребно је
осигурати и трећи услов а то је тепмература запаљења. Занимљиво је то да се
процес оксидације тј. (спајање са кисеоником) јавља на свим температурама при
чему се ослобађа топлота, али је код ниских температура процес оксидације тако
спор да се одвођење топлоте лако остварује. Како се температура повисује тако се
повисује и процес оксидације, а тиме и ослобађање топлоте са нарочитим убрзањем
на температури запаљења.
Потенцијална енергија је у облику паре под притиском врти турбину чиме
се добија ротирајућа кинетичка енергија. Са турбином је спрегнут ротор генератора
који услед обртања ствара обртно електрично поље.
3
4. Принцип рада термоелектрана
Главни делови једне термоелектране су:
Котловско постројење
Пама турбина
Кондезатор
Пумпа
У којима се остварује тзв. Затворени термодинамички циклус са водом као
радним флуидом.
У котлу сагорева фосилно гориво при чему се вода загрева и излази водена
пара под притиском, затим експонира у турбину са којом се добија механичка
енергија. На овај начин се окреће ротор генератора где се добија електрична
енергија. Након експанзије у турбини водена пара иде у кондезатор где се улива, а
затим пумпом подиже притисак и транспортује у котао. Кондезатор се хлади водом
из секундарног круга са расхладним торњем преко којег се одаје топлота у
околину.
Из описа радног циклуса термоелектране произилази да се у нјој одвија
неколико термодинамичких процеса при којима се врши трансформација енергије
са једног у други облик, а према другом закону термодинамике ти процеси су увек
пропраћени губицима.
Тако, при сагоревању у котлу хемијска енергија горива претвара се у
потенцијалну енергију (пара под притиском), која се затим у турбини претвара у
кинетичку, а у генератору у електричну. Исто тако губитака има и у кондезатору и
у пумпи за воду.
Према подацима само 30% до 35% расположиве енергије претвара се у
електричну која излази из термоелектране. Код неких нових термоелектра са
модернијом технологијом овај проценат је нешто виши.
4
