saglasnost šta tačno strategija znači, kako se može definisati, iz kojih se delova sastoji i
do kojih su granica organizacije ograničene u izboru strategije. Ipak, jedinstveni stav je
da se svaka organizacija mora da suoči sa tri osnovna izbora:



područje strategije – deo tržišta na kome preduzeće može da se pojavi i takmiči;



komparativne razlike ili položaj – kako ostvariti i zadržati pozicije;



ciljevi – šta preduzeće želi da postigne sada i u budućnosti.

Preduzeća po pravilu imaju jednu jedinstvenu namenu kojoj teže, i želju da je u

doglednoj budućnosti i ostvare. Scenariji mogu u mnogome da doprinesu razvoju nove vizije,
misije ili politike. Pri kreiranju novog shvatanja o tome šta bi budućnost mogla da bude, oni
upozoravaju donosioce odluka na nove aspekte, na to šta bi organizacija mogla da dostigne i
ostvari u perspektivi. Vizije je u strateškim scenarijima moguće ispitati prema različitim
kombinacijama aktivnosti, ciljeva i pozicija.

Poslovna strategija ima za cilj da omogući usmeravanje i koheziju poslovnog sistema.

Strategija može da se odnosi na celokupni poslovni sistem, na pojedine podsisteme koji mogu
imati status, profitnih centara ili strategijskih poslovnih jedinica kao i na poslovne funkcije.
Međutim, upravo kohezija omogućuje da aktivnosti pojedinih podsistema budu međusobno
povezane i da budu usmerene ka ostvarenju zajednički postavljenog strategisjkog cilja.

Da bi se organizacija shvatila kao poslovni sistem potrebno je poći od celine ka

njenim podsistemima, odnosno delovima, pri čemu njena racionalna organizacija zavisi od
podele rada među podsistemima i koordinacije njihovih poslovnih aktivnosti.

Holistički princip interaktivističkog planiranja ima dve komponente: princip

koordinacije i princip integracije. Koordinacija se bavi međuodnosima različitih podsistema
na istom organizacionom nivou a integracija se bavi povezivanjem između podsistema na
različitim nivoima u oranizacionoj strukturi. Prema principu koordinacije ni jedan podsistem
ne može da efektivno planira ukoliko planira nezavisno od bilo kog podsistema na istom
nivou. Otuda svi podsistemi na istom nivou treba da planiraju simultano i međuzavisno.
Princip integracije smatra da planiranje obavljeno na bilo kom nivou ne može da bude
efektivno kao planiranje koje se usklađeno obavlja na svim nivoima. Konflikti među nivoima
u poslovnom sistemu su nešto uobičajeno. Kada se ova dva principa (koordinacije i
integracije) objedine, dobija se holistički koncept, po kome što je više podsistema i nivoa
planiranja simultano i međuzavisno, utolko je bolje.

Strategiju je pre svega, potrebno shvatiti kao način obezbeđivanja racionalnog

odnosaizmeđu utvrđenih akcija organizacije i njenih delova odnosno podsistema u
određenom prostoru i vremenu i situaciji kada su sredina i ciljevi podložni promeni a sve u
uslovima kompleksne organizacione strukture. Da bi se strategija formulisala potrebno je
proceniti potencijalni rizik koji može biti prouzrokovan kako promenama u okruženju, tako i
u korišćenju potencijala organiazacije, zbog čega je potrebno izvršiti njihovu analizu. A da bi
se to adekvatno moglo izvesti, potrebne su relevantne informacije i na osnovu njih odaberu
ona područja poslovanja gde je moguće uspešno obaviti određene aktivnosti čija će posledica
biti ostvarivanje diferentne prednosti na tržištu.

Formulisanje strategije sadrži određivanje načina odnosno razvoj strategijskih opcija

radi ostvarenja misije i ciljeva organizacije. Iz ovoga sledi da misija a pre svega postavljeni

Prof. dr M. Marjanović, Prof. dr I. Mihailović, “Strategijski menadžment”, Leskovac 2009., str. 64