Универзитет у Приштини
Факултет за спорт и физичко васпитање
Селекција у кошарци
(Семинарски рад из предмета Методика спортског тренинга)
Предметни наставник: Студент:
Проф. др Топлица Стојановић
Банић Илија
7433/17
Лепосавић 2020.
4
Кошарка, захтева интеграцију индивидуалних способности појединаца и усклађи-
вање деловања свих 5 играча у просторне и временске параметре игре.
Динамичност новитета и усавршавања технике и тактике кошарке су узрок, што у
њој нема класичних елемената, класичних метода и класичних стилова. Лепота игре и тре-
нирања кошарке је управо у бескрајној варијабилности тренажних метода и техничко-
стилских испољавања играча.
Савремени свет кошарке карактерише време брзих и динамичних промена. Култура
модерног спорта је обележена победом по сваку цену, а узрасна категорија врхунских ко-
шаркаша се непрекидно помера ка млађима годинама.
Кошарка је полиструктурална спортска грана, што подразумева варирање услова у
којима се одвија моторичка активност. Динамичност кошарке као игре и неограничен број
моторичких кретњи и услова у којима се оне одвијају чине кошарку мултидисциплинар-
ним подручјем, које захтева повезивање и синтезу знања и достигнућа из различитих на-
учних области.
Кошарка је синтеза интелигенције, прецизности, храбрости, дрскости, антиципаци-
је, умећа, елеганције и тимског рада (Трунић, Младеновић, 2014а). Као полиструктурални
спорт кошаркашка игра садржи циклична (кретања при разним врстама трчања и вођења
лопте) и ациклична кретања (при примени различитих техничких и тактичких елемената).
Повезивање више одговарајућих структуралних модела кретања одређује неку си-
туацију игре, а важну улогу у решавању моторичког проблема има процена просторно-
временских односа. Кошарка својом структуром игре и фаворизује играче одређених
антрополошких карактеристика и моторичких способности, а посебно ситуационе мото-
рике.
5
2. Предемет, циљ и задаци рада
- Предмет рада
Предмет овог рада је начин на који се врши селекција и формирање кошаркашке
екипе свих узрасних категорија, без обзира на полну структуру. Такође, велики значај се
придаје самој селекцији у стручном раду при стварању и деловању једног кошаркашког
тима.
- Циљ рада
Циљ рада је дати одговор на суштинска питања везана за селекцију и формирање
тима (екипе), који су начини функционисања екипе и понашања у истој. Идеја је да се на
најбољи могући начин каже о предностима и недостацима, значајним и битним моме-
нтима како би тим и селекција требало да функционишу.
- Задатак рада
Задатак семинарског рада је да се прикупи што више литературе (штампане и у
електронској форми), односно информација везаних за детаље који су од утицаја на добру
селекцију и каснији успех кошаркашке екипе. Осврт на способности и понашање играча
која су у функцији тима уопште а везано за пројектована постигнућа.
7
Резултати различитих истраживања упућују на закључак да је за врхунске резу-
лтате у спорту неопходно да спортиста поседује одређене супериорне физичке предиспо-
зиције (Надори, 1984). Често се говори о неопходним морфолошким и функционалним ка-
рактеристикама попут типа грађе, висине, тежине, распона руку, дужине удова и слично.
Као кључни фактор за постизање врхунских резултата у спорту помињу се и различити
типови мишићних влакана (мишићна влакна типа I односно ,,спора” и мишићна влакна ти-
па II односно ,,брза”) и максимална потрошња кисеоника (VО2маx).
У последње време све су популарнија генетска истраживања у којима се трага
за ,,спортским геном”. Такође, иако спортиста поседује све наведене физичке предиспози-
ције, само оне неће бити довољне да спортиста оствари врхунске резултате. У прилог твр-
дњи да спортски резултат није ограничен искључиво физичком конституцијом, данас све-
доче и нека значајна имена врхунског спорта, којима је од стране, у то време стручих
људи, оспораван таленат по овом основу.
Није сасвим поуздано ослањати се искључиво на генетске факторе и тврдити да ће
неко остварити врхунске резултате у спорту, само зато што поседује одређене физичке
предиспозиције или отписати оне који такве физичке предиспозиције не поседују у раној
младости. С друге стане, могуће је да је 10.000 сати напорног и свакодневног рада
довољно да особа просечне интелигенције стекне докторско звање у науци, савлада ве-
штину свирања на неком музичком инструменту или да оствари врхунске резултате у
неким спортовима, али није упутно ни занемарити генетску основу и ослонити се искљу-
чиво на дуготрајно вежбање. Вероватно је да се до врхунских резултата у спорту стиже у
процесу сарадње гена са дуготрајним и преданим радом (Блум, 1985). Међутим, генетика
и тренинг нису једини фактори који утичу на успех. На постизање врхунских резултата у
спорту утичу и многи социолошки и психолошки фактори.
Пре свега, утицај породице је веома важан. Бејли и Морли (2006) су утврдили да
деца која потичу из комплетних, али и релативно малих породица, деца чији су родитељи
вољни да се ангажују у спорту којим се деца баве и улажу више времена и новца у по-
државање дететових активности и деца која воде порекло из средњег социоекономског
сталежа, имају веће шансе да остваре успех у спорту.
