Селективни облици туризма.
1.Одрживи развој туризма
Велика експанзија у другој половини 20ог века, појавом чартер летова, великих туроператора, стандардизација услуге, и његова
доступност средњем сталежу. Оно што представља последице омасовљавања туризма јесте пре свега општи технолошки напредак,
могућност добијања годишњег одмора, бољи проток информација, константна тражња за топлом климом, и морем, стварање пакет
аранжмана. Негативни утицаји туризма су превелика економска зависност од туризма, сезонско запошљење, штета за вегетацију и
природу, мешање култура и обичаја...
Оно што представља одрживи туризам јесте способност тур. Дестинације да остане у равнотежи са оркужењем, и да остане конкурентна са
другим локацијама.
2. Појам и дефиниција селективних облика туризма.
Сам појам се појавио 70.година 20ог века. Мада се и дан данас користе различити термини ( селективни, тематски, туризам посебних
интересовања... ) Постоје различити облици сел.туризма, али јасну поделу је готово немогуће направити.
Селективни туризам представља путовање чији је примарни циљ остварење неког посебног интересовања и уживања у њему, а то може
бити хоби, физичка активност, посета некој атракцији.
У свету се користи реч SIT ( Special Interest Tourism ) Туристи су све захтевнији, жеља за нечим новим и аутентичним.
„Туризам ниша“ је термин који се користи приликом подела, дал је то Туризам посебних потреба ( омладински, гастрономски... ), Туризма
на бази традиције и културе ( образовни, религиозни ) или Туризам на бази активности ( спортски, авантуристички... ) У оквиру сваке
„нише“ може се издвојити низ микро „ниша“
3. Карактеристика и обим селективних обима туризма.
Путовања су претежно индивидуална или у форми мини група, флексибилнија понуда која ће одговорити захтеву туристе, разне врсте
доживљаја, доста појединаца који сами путују, учесници углавном искуснији туристи.
Што се тиче обима, тешко је оценити заступљеност појединих селективних облика туризма... једино се сазнају путем попуњавања анкета и
сазнања о кретању и сврхе путовања туристе. Иако је сам обим селективних облика туризма доста мали, они су важан вид савременог
туризма, и за неке дестинације једина опција за развој.
4. Мотивација у селективним облицима туризма.
Узроци туристичких путовања леже у потребама и различитом начину његовог задовљавања ( неке потребе се не могу код куће
задовољити ) Мотивација је психолошки процес код човека, који га подстиче за остварење неких циљева. Ни по мотивацији ни по
понашању туристи нису хомогена група, и не могу се посматрати универзално.
Познату теорију мотивације дао је Маслов, представио ју је у пирамиди, са 5 новоа потреба. Па онда постоје и „Пуш енд Пул“ мотиви. Они
што нас покрећу ( гурају Пуш ) и привлаче ( пул- одлика дестинације )
Социо-психолошки и културни мотиви ( бекство из свакодневнице, едукација... )
Трагање за миром, потрага за доживљајима, изазов, учење, опуштање, жеља да будеш виђен, повезивање, утицај посебног интересовања
( хоби, нека манифестација ) Оно што је карактеристично за селективне облике туризма јесте, да је чешћу мотив туристе трагање за својом
неком личном наградом, него бекство из свакодневнице.
5.
Туристички доживљај у селективним облицима туризма.
Пажња истраживања се све више односи на стварни доживљај који туриста остварује. Туристички доживљаји су стања изазвана током
путовања, а нарочито разгледања. Доживљај који је главни прави велики контраст у односу на остала свакодневна искуства, која се
игноришу.
Мада цео тај скуп доживљаја прави једну целину, којом се може и оценити задовољство туристе путовањем. У доживљај се обухвата и
физички аспекти ( дестинација, смештај ), социјални аспекти ( днос лок.становништва ) производ/услуга (квалитет-цена), лични доживљај.
6. Појам Екотуризма.
Сама скраћеница „еко“ која представља еколошки. Одвија се у ненарушеним природним подручијима, и тежи заштитни животне средине,
побољшање квалитета живота и едукацији посетилаца. Нагласак је на учењу о приордним и културним ресурсима тог подручја.
Екотуризам обухвата многе активности, као што је путовање кроз планинцу, џунглу, посете екосистемима ( прашуме, корални гребен ),
разгледање жив.света, сафари туре.
Не постоји јединствена дефиниција екотуризма, све је већ речено. Сам екотуризам треба да привуче туристе у јединствена природна
окружења, да их едукује, да доведе до промене њихових ставова, да обезбеди запошљење и предузетничке прилике локалном
становништву. Екотуризам у свету је у развоју.
7. Принципи екотуризма.
Заснован на природи ( заштита средине је кључна за његов развој ), Еколошки одржив ( ресурси морају бити одрживи ), Поучан ( едукација
туриста ), Локално користан ( укључивање локалне заједнице у изградњу одређеног амбијента ) и Доживљај за туристе ( сатисфакција за
туристе )
8. Концепти екотуризма.
Постоје две основне варијанте еко-туриста. Они тврди, који су дубоко заинтересовани, добро информисани и поседуј знање, спремни на
теже услове, и са жељом за аутентичним доживљајем. И меки, који су скроз различити. Осим такве стрикте поделе, екотуризам постоји у
хибридним формама.
9. Екодестинација и еконасеље.
Екодестинације представљају очувану природну атракцију у оквиру заштићеног предела. Туризам не штети природи, мала је густина
развоја, одређен број локална предузећа, смештајни капацитети са љубазним локалним особљем, места немењена за рекреацију на
отвореном.
Популарне екодестинације јесу Аустралија, Костарика, Нови Зеланд, Перу, Белизе, Антартик... Оно што је негативно, јесте поремећај
екосистема због великог броја посетилаца.
Еконасеља су специјани објекти, који нуде мањи комфор од хотела, јер нагласак није на удобности већ на другим атрактивностима. Граде
се од природних материјала, у складу са традиционалном културом, и околним амбијентом. Током саме изградње минимално се задађује
средина, уклапа се у окружење, пажљиво се поступа са смећем и отпадним водама, доприноси локалној зајединици...
10. Екотуристичка индустрија.
Облици екотуристичких путовања могу бити Боравишни ( долазак на одређену дестинацију, водич није неопходан, свако за себе
организује време и задовољства ): и Еко Туре ( туре са пратњом водича, честе промене места, доста активније, занимљивије и
неочеквиане. – нпр сафари туре )
Туроператори који организују екотуристичка путовања то морају радити у складу са принципима екотуризма, пре свега се односи и на
превоз туриста, али веома мали број агенција то поштује.
Оно што је карактеристично за добру еко туру јесте да буде мала, индивидуално вођена, да узима у обзир питања животне средине, да
пружа информације о култури и средини, да нуди смернице о понашању и одевању пре самог путовања, квалитетну услугу лок.водича,
развија разумевање са условима живота, сусрет са локалним становништвом...
11. Екотуристичко вођење
Водичи еко тура, морају бити специјално обучени за туре у природи, да познају терен, квалитетна интепретација и сналажљивост. То су
неретко и локални момци који су одрасли на тим теренима. Његове главне улоге су да буде мотиватор ( да подстиче туристе да поштују
животну средину ) и тумач ( да пружа информације и објашњава природне атракције ) Уместо лиценцирања, у неким земљама се
практикује само сертификација за овакве водиче.
18. Одрживи рурални туризам.
Неопходна је међусобна комуникација и повезивање интересних група. Да би локално становништво остварило бољу животни стандард, а
туристи разноврснију тур.дестинацију. Домаћине треба едуковати о функионисању туризма, потребна је и помоћ јавног сектора, пре свега
због саобраћајне доступности дестинације, помоћ у организацији и маркетнигу.
Закон о туризму 2009 и његова допуна 2010 године дефинишу сеоске туризам.
„Физичко лице које пружа уго.услуге сеоском тур. Домаћинству може да туристима пружи услуге смештаја и исхране у објектима до 30
лежаја. За веће групе, једино угоститељске услуге продаје хране и пића.“
Физичко лице мора радити под посредством туристичке агенције, организације, или неког трећег правног субјекта регистрованог за
обављање тог посла“
19. Ловни туризам.
Лов као једна од најстаријих људских активности, а у савременим условима сматра се хобијем или рекреацијом. Регулисан је законом.
Развој ловног туризма је кренуо у 19ом веку, али одувек је било људи који су заговарали тај облик туризма. Јер су управо дивље животиње
потрошни ресурс, што уништава животну средину и природну равнотежу.
Све жртве и сваки улов се мора платити, ловна подручја се обично везује за места у којима није могућ никакв други вид тур.развоја. Оно
што је проблем јесте природна ограничнеост.
Ловне сезоне касна јесен и рана зима смањују негативан ефекат сезонског карактера туризма.
Учестовање у ловном туризму је картко, 3-4 дана, због тога мора постојати добра оргнаизација. Сам лов се може поделити на високу
дивљач ( јелен, свиња, срна, медвед, и ограничен је ), и ниску дивљач ( птице, зечеви, фазани, мање ограничен )
20. Одрживост ловног туризма.
Социјални аспекти одрживости – усаглашавање интереса свих страна ( лок.становништво, ловачки клубови, земљопоседници, туристи,
ловци, невладине оргнаизације... ) Еколошки аспект одрживости ( лимит популације животиња, праћење фонда дивљачи ) Економска
одрживост ( успешно послвање, проблем сезонског карактера, и а ширење на сличне делатности нпр риболов )
21. Ловишта и неловне површине
Ловиште је површина земљишта, воде, шуме и неба изнад, која је погодна за успешно гајење дивљачи. Само за себе представља
одређену природну средину.
Ловиште може бити отворено ( не може бити мање од 2000 ха ), Ограђено ( не може бити мање од 300 ха ) и ловиште на површини
регистрованог рибњака ( не може бити мање од 200 ха )
Ловиште се не може ограђивати без дозоволе надлежних органа, граница ловишта мора бити уочљива. Сама ловишта се деле по
надморској висини, и могу бити равничарска, брдска, планинска, високопланинска и природна )
Према намени могу бити слободна, ограђена и ловишта са ограђеним делом. Према станишту шумска,пољска,мочварска. Према врсти
дивљачи на крупну, ситну и пернату дивљач.
Неловне површине – школе, паркови, гробља =)))
22. Ловно туристички објекти
Ловачка кућа, смештајни објекат у ловишту, са ловачким амбијентом, пружају услуге смештаја, хране... Уз ловачку кућу ту су и помоћни
објекти, где се складишти уловљена дивљач, припремају трофеји, чувају ловачки керови, перу униформе...
Ловачка колиба је доста мања и скромнија од ловачке куће, прави се у удаљеним деловима ловишта, као заклон за ловце ако их ухвати
мрак или нека непогода. Уклопљене су у амбијент.
Ту су и места за пробање оружија ( мете ), место за огњиште ( клопа ), осматрачнице ( не пуца се из њих ) и чоке ( штек на путу дивљачи )
Лов је регулисан законом, потребна је лиценца и ловна карта за текућу годину. Дозвола за ношење оружија,.. Свака уловљена дивљач се
мора пријавити, и купити по одређеној уговореној цени.
23. Спорт и туризам
Спортски туризам се развија веома брзо. Представљају значајан мотив за путовање одређеној групи туриста.
Још од Античке грчке и Олимпијаде као прве велике спортке манифестације која је условила тур.кретање.
Играчи и Навијачи, велике утакмице, првенства, турнири....
24. Категорије спортског туризма.
Носталгични спортски туризам ( посете неким здањима, музејима... ), Активни спортски туризам ( планинарење, бициклизам, скијање... ) и
Туризам спортских догађаја.
Прави се подела између трвдих спортских туриста ( који активно или пасивно учествују у одређеном такмичењу, и искључиво због тога
одрађују то путовање ) и меких спортских туриста ( због рекреације, бајс, скијање... )
Спортско путовање се може и комбиновати са још неком свером ( састанак + голф, море + скијање на води... )
Све више у свету се појављују спортски кампови, са одређеним спортским програмом одређени период трајањеа кампа. Што се тиче самог
путовања за спортом, први на свету су Немци, јер је 55% становништа путовало у оквиру спортског туризма.
25. Спортске манифестације
Спортски туризам је туризам догађаја, како локални, тако су још више значајни они велики догађаји ( олимијске игре, светска пренства ), и
самом организацијом догађаја, велики је утицај на место догађаја, и његов туристички развој. Опет постоји негативан део, а то је пре свега,
неискоришћеност објеката и упадање у дугове.
Утицај спортских манифестација има два нивоа. Ниво субјекта ( утицај на град, државу, учеснике ) и Ниво аспекта деловања ( културни,
политички, економски... )
Нови стадиони, и после првенства остају локалном становништву. Велика је игра и новац у питању. Велики број земаља јури кандидатуре,
и неопходна је пуна помоћ државе, која ће из свега тога извући профит...
26. Авантуристички туризам
Путовање које путнику представља лични изазов. А све то уз одређен ризик и ниво опасности. Разликују се мека и тврда авантуристичка
путовања, и његови учесници. Тешко је дефинисати авантуризам јер га људи различито схватају и доживљавају.
Туристичка активност која се одиграва у необичним, егзотичним, удаљеним дестинацијама, обично се повезује са високим нивоом
физичке активности,углавном на отвореном. Путници трагају за личним изазовима.
Оно што је мотивација путницима јесте тај ризик, неизвесност, опасност, новина, узбиђење...
Најпопуларније је у САД, Аустралији, Новом Зеланду,
Корисници су углавном млађи људи, жељни изазова, и у туризму се називају и истраживачи.
Неретко је овај вид туризма повезан и са екстремним спортовима, Учесници у турама неретко и пролазе припреме пре самог путовања,
ради што боље безбедности.
27. Концепт Флов
Сваку активност одликује вештина учесника и степен изазова. Ако је изазов већи од вештине, то даје дозу напетости, а ако је ствар обрнута
онда је то досада. А када вештина одговара изазову онда се долази до флов-доживљаја, осећања среће, еуфорије и заноса.
Када се појединац нађе пред изазовним задатком који захтева неку вештину, већа је веровататноћа да ће се доживљај појавити ако
постоји јасан циљ.
