S A D R Ž A J
•
Uvod
2
•
Selo u poeziji sentimentalizma
3
-
Džems Tompson
3
-
Tomas Grej
3
-
Vilijam Kuper
4
-
Oliver Goldsmit
5
-
Džordž Krab
5
•
S
elo u poeziji romantizma
6
-
Robert Berns
6
-
Vilijam Vordsvort
7
-
Samjuel Tejlor Kolridž
9
•
Zaključak
10
•
Literatura
11
1
U V O D
Razvoj u engleskoj sentimentalizma u književnosti XVIII veka najranije se
ispoljava u poeziji. Racionalno-moralistički stav engleskog klasicizma, koji je
posebno jasno zastupljen u stvaralaštvu Aleksandra Poupa ( Alexander Pope), već u
drugoj četvrtini XVIII veka zamenjuje se poezijom zasnovanom na osećanju,
uglavnom lirskom. Protest protiv buržoaske stvarnosti, bez revolucionarne oštrine u
Engleskoj, dobija oblik povlačenja u svet intimnih, unutrašnjih doživljaja čovekove
duše, povlačenja u usamljenost i lirsku kontemplaciju. Priroda, sentimentalno
prijateljstvo i ljubav srodnih duša, proste radosti porodičnog života, slike
patrijahalnog života, koji još nije zahvatilo raspadanje buržuaske civilizacije, - to su
glavne teme sentimentalne poezije.
Za datum zvaničnog početka romantičarskog u Engleskoj, mnoge starije
istorije engleske književnosti uzimaju datum objavljivanja Vordsvortovih i
Kolridžovih ''Lirskih balada''
( Lyrical Ballads
, 1798). Međutim, talas romantizma u
Engleskoj javlja se mnogo ranije i gotovo je nemoguće sasvim tačno kada, ali je
svakako izvesno da su neki pesnici pre Vordsvorta i Kolridža u svojim delima
pokazivali jasne odlike romantizma: među njima vremenski najbliži, i svojim
stvaralaštvom najsličniji romantičarima su Viljem Blejk i Robert Berns. Teme kojima
se bave pesnici ovog doba su prirodnost, ljubav prema prirodi (smatra se učiteljem,
vidarem, čak i otelovljenjem Boga), vera u prirodnog čoveka, oduševljenje za detinju
neizveštačenost i jednostavnost, romantičarski individualizam i nemir, strasna
osećanja i ekstremnost, slobodoumlje, političnost, moć mašte, zaljubljenost u daleko,
duh demokratizma itd.
2
njenom ličnom i opšem vidu u okviru noćnog pejzaža seoskog groblja. Glavna tema
“Elegije” sastoji se u suprostavljanju čednog i srećnog života skromnog seljaka –
praznini i lažnosti života velikana i bogataša. Elegija počinje slikom noći koja se
spušta: večernji zvon, umorni seljak koji se vraća kući, mrak i noćna tišina koju
narušava samo zujanje kukca i monotoni zvuk klepetuša koji uspravljuje stada ili
jadanje sove koja se gnezdi u kuli zaogrnutoj bršljanom. Pesnik se nalazi na groblju,
na mesečini i priseća se praotaca sela koji počivaju u senci iva i brestova , u svojim
teskobnim ćelijama. Smrt sve jednako očekuje, zato velikani u svojoj gordosti ne
trebaju da preziru miran rad seljakov. Među pokojnim seljanima pesnikova mašta
slika ljude visoke prirodne obdarenosti, koji su međutim ostali nezapaženi kao biser
na dnu mora ili cvetak što je nikao na pustom mestu. Možda među njima leži “
kakav
seoski Hampden, koji se borio protiv mesnog ugnjetača, kakav nemi, neproslavljeni
Milton, ili Kromvel koji nije umrljan krvlju svoje otadžbine
.”
1
Sirotinja ih je sprečila
da ispolje svoje sposobnosti i da se proslave, ali je ona ujedno i postavila i granice
njihovim porocima i prestupima. Otuda ideal prostoga, patrijahalnog života,
sentimentalna seoska idila, koja se suprostavlja taštom svetu.
Van niske borbe mahnite gomile,
Trezvene im želje nisu lutale;
Skrovitom i svežom dolinom života
Išli su bez buke svojim putem.
2
Takav ideal slika Grej na kraju svoje ''Elegije'', zamišljajući kako će jednom sedi
seljanin pričati prolazniku o njemu, kada bude počivao na seoskom groblju kraj
bezimenih humki siromašnih meštana svoga sela.
Vilijam Kuper
( William Cowper, 1731-1800), u svom spevu “Zadatak”
(
The
Task
) opisuje prirodu kroz određene prizore, a njegova tananost u opisivanju daje
tim opisima upečatljivost. Ratare, drvoseče, kiridžije i ostale ljude koji rade u polju,
pesnik posmatra bez pokroviteljske distance; za njega su oni bliski i dragi žitelji
pitomog kraja Engleske koji poznaje. Kao gradski čovek, koji je došao na selo da sebi
nađe leka, Kuper duboko ceni blagotvorno dejstvo sela i prirode. Šetnju sa
1
Lukić, Bisenija. Marković, Miroslav: Istorija engleske književnosti, Nolit, Beograd, 1950, str.486
2
Lukić, Bisenija. Marković, Miroslav : Istorija engleske književnosti, Nolit, Beograd, 1950, str.487
4
