Seminarski rad
SEMINARSKI RAD
TEMA:
Šeme ocenjivanja usaglasenosti sistema bezbednosti i zdravlja rad
Mentor: Student:
Pojam zaštite na radu – bezbednost i zdravlje na radu
U skladu sa zakonoma u Republici Srbiji zaposleni ima pravo na bezbednost i zaštitu
zdravlja na radu.
Pod zaštitom na radu podrazumeva se celokupni sistem mera koje se preduzimaju u
cilju sprečavanja i eliminisanja potencijalnih opasnosti koje ugrožavaju život i zdravlje
radnika radi obezbeđenja povoljnijih radnih uslova.
U užem smislu zaštita na radu se svodi na higijensko – tehničku zaštitu, međutim
današnje shvatanje zaštite na radu je mnogo šire i potpunije.
Zaštita na radu je skup tehničkih, zdravstvenih, pravnih, psiholoških, pedagoških i
drugih delatnosti pomoću kojih se otkrivaju i otklanjaju opasnosti što ugrožavaju
život i zdravlje osoba na radu i utvrđuju mere, postupci i pravila da bi se otklonile ili
smanjile te opasnosti.
Svrha zaštite na radu je stvaranje sigurnih uslova za rad kako bi se sprečile povrede na
radu sa lakšim i li težim posledicama, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi s radom.
Novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 101/2005) pojam
zaštite na radu menja se u bezbednost i zdravlje na radu.
Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se,
u najvećoj meri smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi
sa radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno
blagostanje zaposlenih.
Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju:
1) zaposleni;
2) učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu,
profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi (radionice, ekonomije, kabineti, laboratorije i dr.);
3) lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili
dokvalifikaciji;
4) lica na profesionalnoj rehabilitaciji;
4
5) lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici
zavoda za izvršenje kazne zatvora (radionice, gradilišta i sl.) i na drugom mestu rada;
6) lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu,
radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom;
7)
lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je o
njihovom prisustvu upoznat poslodavac
1.PRAVNI OSNOV
Bezbednost na radu je multidisciplinarno područje (tehnika, medicina, psihologija,
organizacija, andragogija i dr.) u kojem egzistira ogroman broj propisa koji se odnose na
različite specifične delatnosti i procese rada. Određeni propisi definišu prava, odgovornosti
i obaveze poslodavca i zaposlenih u ovoj oblasti:
1. Zakon o radu
2. Zakon o zdravstvenom osiguranju
3. Zakon o penzionom i socijalnom osiguranju
4. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu
Ovim zakonom uređuje se sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu lica
koja učestvuju u radnim procesima, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, radi
sprečavanja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.
Iz ovog Zakona proističe niz podzakonskih akata:
Pravilnik o programu, načinu i visini troškova polaganja stručnog ispita za
obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i poslova odgovornog lica;
Pravilnik o uslovima i visini troškova za izdavanje licenci za obavljanje poslova u
oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;
5
Rizici su stanja i pojave u kojima postoje mogućnosti negativnog odstupanja od željenog
ishoda. Posledice rizika mogu imati pozitivne ili negativne efekte. Dobre posledice su
vezane za produkciju boljih rezultata, a loše ometaju funkcionisanje sistema i obavljanje
delatnosti. Kao krajnji rezultat loših posledica su materijalni, finansijski pa i ljudski gubici.
Procena rizika zasniva se na analizi verovatnoće nastanka i težine moguće povrede na
radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom prouzrokovanih na
radnom mestu i u radnoj okolini. Na osnovu prikupljenih podataka i prepoznatih, odnosno
utvrđenih opasnosti i štetnosti i utvrđene liste opasnosti i štetnosti u radnoj okolini na
svakom radnom mestu, izborom i primenom odgovarajućih metoda vrši se procenjivanje
rizika - verovatnoće nastanka i težine povreda na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja
zaposlenog.
Procenjivanje rizika vrši se za svaku prepoznatu, odnosno utvrđenu opasnost ili štetnost,
upoređivanjem sa dozvoljenim vrednostima propisanim odgovarajućim propisima u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim propisima, standardima i preporukama.
Verovatnoća nastanka povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi
sa radom, prouzrokovanih opasnostima i štetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini,
procenjuje se na osnovu prethodne analize koja uzima u obzir učestalost i trajanje
izloženosti zaposlenih opasnostima i štetnostima, verovatnoću nastanka opasnog
događaja i tehničke ili druge mogućnosti za njihovo izbegavanje, odnosno ograničenje.
Težina moguće povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog procenjuje se
na osnovu prethodne analize koja uzima u obzir predvidivu vrstu povrede (smrtna, teška,
kolektivna ili laka povreda na radu) koja se može očekivati.
Ako se utvrdi da na radnom mestu i pored potpuno ili delimično primenjenih mera u oblasti
bezbednosti i zdravlja na radu i drugih mera, postoje opasnosti i štetnosti, koje prema
nalazu procenjivača rizika mogu da izazovu povredu ili ugroze zdravlje zaposlenog,
smatra se da je takvo mesto sa povećanim rizikom, što se utvrđuje aktom o proceni rizika.
7
