Teorije kognitivnog razvoja
Seminarski rad
Tema:
ISPITIVANJE SENZOMOTORNE INTELIGENCIJE
2016.
Senzomotorna inteligencija
Studije u psihologiji životinja kao i ponavljanja istih studija na nivou ljudske vrste, davno su
potvrdili da postoji senzomotorna inteligencija. Za Žana Pijažea ona predstavlja prvi stadijum u
inelektualnom razvoju koji se kod dece javlja u periodu od rodjenja do druge godine. Ova vrsta
inteligencije prethodi govoru, to je inteligencija u obliku ponašanja koja funkcioniše na
presimboličkom i preoperacionom stadijumu. Osnovna orudja ove inteligencije su čulno-motorna
ponašanja. Senzomotorna inteligencija se još naziva i praktičnom inteligencijom.
Pijaže u okviru ove faze razlikuje tri osnovne podfaze, koje smenjuju jedna drugu. To su:
1. Faza funkcionisanja refleksnog aparata
2. Faza organizovanja opažaja i navika
3. Faza nastanka akcionih šema
U prvoj podfazi novorodjenče sve dovodi u vezu sa sopstvenim telom, kao da je ono središte
sveta. Mentalni život upravo se svodi na funkcionisanje refleksnog aparata. Pijaže kaže da dete
izjednačava svet sa sisanjem do te mere, da bi se njegovo početno ponašanje najbolje moglo
opisati ako se kaže da je za dete svet „stvarnost koju treba sisati“.
Ova refleksna vežbanja vremenom počinju da se usložnjavaju i prerastaju u drugu podfazu, fazu
organizacije opažaja i navika. Dete pre svega počinje sve umešnije da sisa, uči da samo približi
palac kako bi počelo da ga sisa, okreće glavu u pravcu izvora zvuka, reaguje na čulne draži, prati
pogledom nekog ko se kreće i počinje da hvata ono što vidi.
Daljim iskustvom i praksom, opažaji i pokreti se doradjuju, usavršavaju i nastaju akcione šeme.
To znači da dete više neće imitirati pokrete koji dovode do zanimljivih akcija, već će i samo
početi da manipuliše njima, da ih istražuje i da otkriva nove zanimljive osobine tih predmeta
( npr. bacanje različitih predmeta, da bi se videlo koji zvuk proizvode ). Beba nastoji da razume
predmet upotrebljavajući ga. Takodje na ovom uzrastu, beba je u stanju da povuče pokrivač da bi
dohvatila predmet, da koristi različita orudja kako bi došla do željenog predmeta.
Ishod ovog intelektualnog razvoja menja predstavljanje stvari do te mere da potpuno preokreće
prvobitni položaj subjekta u odnosu na njih. Na početku razvoja, dete ne razlikuje sebe i
spoljašnji svet, ja se u početku nalazi u središtu stvarnosti nesvesno sebe samog. Početak je
obeležen potpunim egocentrizmom, a razvoj senzomotorne inteligencije dovodi do obrazovanja
objektivnog univerzuma u kome se sopstveno telo pojavljuje kao element medju ostalim
elementima.
Faze razvoja senzomotorne inteligencije
Postoji šest faza u razvoju senzomotorne inteligencije:
