vodene pare. U procesima koji se tiču vlaženja i sušenja
materijala ili kondicioniranja prostorija, ova njegova
karakteristika je bitna, pa takav vazduh nazivamo

vlažnim

, za razliku od

suvog

vazduha koji ne sadrži

vodenu paru. Navedena terminologija ističe činjenicu da
se u pomenutim procesima sastav vazduha menja samo
zbog   promenljive   količine   vodene   pare   u   njemu,   dok
ostale   komponente   zadržavaju   konstantan   međusobni
odnos. Stoga i doslovce možemo smatrati da se u ovom
smislu   vlažan   vazduh   sastoji   iz   samo   dve   komponente:
vodene pare i suvog vazduha.
               Količina vodene pare koju vlažan vazduh sadrži,
izražava   se   kao   tzv.

apsolutna vlažnost

, tj. kao masa

vodene   pare   koja   dolazi   na   jedan   kilogram   suvog
vazduha,  dakle kao maseni odnos  vodene pare i suvog
vazduha. Pomenuti način izražavanja, iako na prvi pogled
neuobičajen, ima praktičnu vrednost koja ga opravdava.
Naime,   pri   procesima   kondicioniranja   (podešavanja
temperature i vlažnosti) vazduha, na primer, u nekoj hali
gde radnici obavljaju određene radne operacije, količina
suvog   vazduha   je   nepromenljiva   veličina   određena
biološkim   zahtevima,   dok   su   količina   vlage   u   njemu   i
temperatura   faktori   komfora   i   mogu   se   menjati   u
određenim   granicama.   Stoga   se   i   proračun   svodi   na
količinu   suvog   vazduha,   kao   ključni   podatak.  Vlaga   je
bitan   faktor   u   radu   određene   opreme   (visoko   naponski
uređaji,   fini   mehanizmi,   elektrostatički   senzitivne
komponente, itd.). Količina vodene pare koju može u sebe
da primi 1 kg suvog vazduha nije neograničena. Ako suv
vazduh   dovedemo   u   kontakt   sa   slobodnom   površinom

vode, ona će isparavati u njega, sve dok parcijalni pritisak
pare nad vodom ne dostigne njen napon. Napon pare, tj.
parcijalni pritisak pare koja se nalazi u termodinamičkoj
ravnoteži   s   tečnom   vodom   je   rastuća,   eksponencijalna
funkcija   temperature   sistema,   što   znači   da   i   apsolutna
vlažnost   zasićenog   vazduha   raste   s   temperaturom   na
sličan   način.   Vazduh   u   kojem   je   parcijalni   pritisak   pare
jednak naponu pare sadrži maksimalnu količinu pare pri
datoj   temperaturi   i   naziva   se

zasićenim

, za razliku od

nezasićenog

vazduha, u kojem je parcijalni pritisak pare

niži   od   napona   pare.   Treba   reći   da   je   pod   određenim
uslovima moguće da vazduh sadrži i više pare nego što
odgovara   vlažnosti   u   stanju   zasićenja   i   tada   vazduh
nazivamo

prezasićenim

. Takva stanja su, međutim,

metastabilna,   pa   mali   poremećaj   u   sistemu   dovodi   do
nagle kondenzacije viška vodene pare i pojavljuje se kao
magla   ili   rosa,   a   vazduh   se   vraća   u   stabilno   stanje
zasićenja.
                Podatak   o   apsolutnoj   vlažnosti   nekog   vazduha
jednostavno   izražava   količinu   pare   u   njemu,   ali   ostaje
nepoznato u kojoj meri je takav vazduh zasićen. Naime,
pri   istoj   brojnoj   vrednosti   apsolutne   vlažnosti,   vazduh
može biti nezasićen, zasićen ili prezasićen, što zavisi od
njegove   temperature.   Dakle,   podatak   o   apsolutnoj
vlažnosti   nam   ne   saopštava   ono   što   je   značajno   sa
tehničkog   aspekta:   da   li   takav   vazduh   uopšte  može  da
primi u sebe vodenu paru i koliko nje, ako ga upotrebimo
za sušenje nekog vlažnog materijala. Da bi se prevazišla
ovakva nedoumica, uveden je još jedan način izražavanja

Relativna vlažnost:

Relativna vlažnost vazduha, pri

određenoj temperature, se definiše kao odnos njegove
apsolutne vlažnosti i apsolutne vlažnosti zasićenog
vazduha pri istoj temperaturi,

RH=

;

Temperatura rošenja:

Temperatura pri kojoj će pritisak

prisutne vodene pare biti maksimalan. Pri toj temperaturi
relativna   vlažnost   će   biti   100%.   Drugim   rečima,   to   je
temperatura   koju   vazduh   mora   dostići   da   bi   mogao   da
sadrži   maksimalnu   količinu   vlažnosti,   jer   pri   toj
temperaturi u procesu hlađenja vazduh postaje zasićen.

4. Senzori vlažnosti

4.1 Kapacitivni senzori

       Kondenzator sa vazdušnim zazorom kao dielektrikom
može   poslužiti   kao   senzor   relativne   vlažnosti,   zato   što
vlaga   u   atmosferi   menja   električnu   permitivnost   prema
jednačini,

gde je T absolutna temperatura izražena u kelvinima, P je
pritisak vlage u vazduhu, Ps je pritisak vlage u vazduhu
pri   saturaciji   i   temperaturi   T,   H   je   relativna   vlažnost   u
procentima.   Prethodna   jednačina   pokazuje   da   je
dielektrična   konstanta   vlažnog   vazduha,   a   samim   tim   i