Univerzitet u Kragujevcu, Ekonomski fakultet

Seminarski rad:

Predmet:

Elektronski sistemi plaćanja

Tema:

SEPA projekat

Mentor: Student:
//////////////////////////////////////// ///////////////////////////////

77/2014

Kragujevac, februar 2015

Sadržaj

UVOD

................................................................................................................................1

1 Istorijat i razlozi nastanka SEPA projekta

...............................................................2

2. Pojam,definicija i cilj SEPA sistema plaćanja

.......................................................3-4

3. Karakteristike SEPA sistema plaćanja

....................................................................4-5

4. Faze sprovođenja SEPA sistema plaćanja

..................................................................5

5. Upravljanje projektom SEPA

......................................................................................6

6. Uticaj SEPA na pojedine učesnike u sistemu plaćanja

..........................................6-8

6.1 Uticaj na korisnike-potrošače platnih usluga…..........................................................6

6.2 Uticaj na trgovce.........................................................................................................7

6.3 Uticaj na kompanije....................................................................................................7

6.4. Uticaj na banke..........................................................................................................7

6.5 Uticaj na ostale učesnike.............................................................................................8

7. SEPA platni instrumenti

...........................................................................................8-13

.1 SEPA kreditni transfer

.........................................................................................8-9

7.2 SEPA direktno zaduženje

........................................................................................9-11

7.2.1 Osnovne karakteristike

........................................................................................9-11

7.2.2 Ugovor o zaduženju – Mandate

.............................................................................11

7.3 SEPA – platne kartice

............................................................................................11-12

7.3.1 Ciljevi SEPA za platne kartice

...........................................................................11-12

7.3.2 Usaglašavanje card šema za zahtevanim SEPA standardima

...........................11-12

7.4 SEPA za gotovinu

.......................................................................................................13

Zaključna razmatranja

....................................................................................................14

Literatura

..........................................................................................................................15

1.Istorijat i razlozi nastanka

Sepa projekat

je nastao kao odgovor na nemogućnost lakog i jednostavnog prekograničnog

plaćanja,plaćanja  pod   istim   uslovima  i   troškovima  i   problemima  kupovine   roba  i   usluga
manjih vrednosti. Prostor evro-zone je ostao izdeljen na različite nacionalne platne sisteme.
Svaki od nacionalnih sistema je zadržao specifična rešenja, okrenuta potrebama sopstvenih
korisnika i zahtevima domaćeg zakonodavstva. Razlike su vidljive i u pogledu tehnologije,
postupaka,   standarda,   vrste   usluga,   bankarskih   tarifa   i   sadržaja   koji   se   koriste   u   režimu
međubankarskih  obračuna i  plaćanja.  Mislilo  se  da će napredak  na planu  funkcionisanja
platnog prometa znatno ranije biti postignut, naročito u pogledu ujednačavanja tarifa, što je
čak naloženo i Direktivom EU iz 2001. godine

. Ipak i posle primene ove direktive pokazalo

se da je prekogranična kupovina robe male vrednosti, bilo putem kartica, računa ili
elektronski i dalje odnosila prilično vremena i iziskivala dodatni trošak. Taj problem nije
prevaziđen ni kada je kasnije uveden postupak pojednostavljenog plaćanja velikih iznosa u
evrima između članica evro-zone, pod nazivom TARGET i TARGET 2, tako da su i dalje
postojali različiti instrumenti i standardi,tako da su preduzeća morala da imaju raličite račune
za poslovanje u različitim zemljama.

Kako bi se lako i bezbedno vršila plaćanja u evrima prema inostranstvu i kako bi se vršio
transfer novca između dva klijenta i dve banke bilo gde u evrozoni, a da to ne iziskuje
troškove veće nego da se transfer vrši unutar jedne zemlje nastaje SEPA projekat.On je
iniciran od strane evropske bankarske industrije i najvažnijih evropskih institucija.One su
oformile posebno stručno telo Evropski savet za platni promet (European Payments Council).
Njegov je zadatak bio da osmisli pojednostavljen, efikasan i nesmetani sistem plaćanja unutar
evro- zone. A potom je i Savet ministara EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN
Council) počeo da priprema nacrt pravnog okvira za donošenje direktive o uslugama plaćanja
(Payment Services Directive). Usvajanje ovog dokumenta je trebalo da potvrdi postojanje
zajedničke političke volje i spremnost svih država da daljim promenama u nacionalnim
zakonima obezbede uslove za blagovremeno uvođenje novog režima plaćanja.

Njihov zajednički rezultat bio je projekt SEPA (Single Euro Payment Area), to jest
uspostavljanje sistema jedinstvenog platnog prometa u evro zoni. Zbog svoje složenosti u
stručnom smislu i zbog dalekosežnosti promena koje će njegova primena imati, SEPA projekt
plaćanja zamišljen je da bude sproveden u fazama.

Regulativa br. 2560/2001 kojom su ujednačene provizĳe za plaćanje karticama i za podizanje gotovog novca iz

automata, ujednačene provizĳe za kreditne transfere do 12.500 evra, i provizĳe za kreditne transfere do 50.000
evra ukoliko i nalogodavac i primalac imaju račun u evrima i nalaze se unutar Evropske unĳe.

2.Pojam,definicija i cilj SEPA sistema plaćanja

SEPA projekat

je zapravo projekat koji su napravile evropske institucije, tačnije Savet

ministara   sa   ciljem   da   se   harmonizuju   načini   plaćanja   u   Evropi.   Pošto   je   evro   uveden
konačno u Evropu 2002 godine i pošto je evro bio zajednička valuta, države članice su i dalje
koristile svoje instrumente i zakonske propise, različite uslove u globalu, provizije su takođe
bile različite tako da je bilo potrebno da se svi ti uslovi usaglase tj.da se harmonizuju u tom
smislu da se sva plaćanja obavljaju na isti način.To je bilo izuzetno bitno da se ta plaćanja
standardizuju   najviše   zbog   korisnika   koji   putuju   po   Evropi   da   plaćaju   jednom   karticom
svuda. Takođe je bitno i zbog poslovanja kompanija koje posluju po celoj Evropi da bi
jednostavno   na   isti   način   poslovali   u   raličitim   zemljama   i   sa   različitim     poslovnim
partnerima,odnosno kako jedna firma posluje u svojoj matičnoj zemlji, želja je da posluje na
isti način sa poslovnim partnerima u drugim zemljama.

Ideja SEPA je utemeljena u Briselu, 26. Marta 2002. godine na sastanku na kojem su bili
predstavnici:



EBA-Evropskog Bankarskog Udruženja



ECSA-tri udruženja za kreditni sektor



EACB-Evropsko Udruženje centralnih banaka i



predstavnici 42 banke

Projekt Single Euro Payment Area bi se u najkraćem mogao definisati kao skup mehanizama,
institucija i pravila za brzo i nesmetano odvijanje plaćanja širom evrozone

“SEPA sistem plaćanja

je prvenstveno namenjen plaćanjima u maloprodaji, takozvanim

mikro i malim plaćanjima. Režimom SEPA su obuhvaćene sve bezgotovinske transakcije do
iznosa od 50.000 evra. Transakcije preko tog iznosa neće podlegati SEPA mehanizmu, već će
se i dalje posebno ugovorati između učesnika u procesu plaćanja i davalaca usluga u platnom
prometu.“

Njegova primena podrazumeva korišćenje jedne valute(evra), upotrebu jedinstvenih platnih
instrumenata, formiranje efikasne infrastrukture, zajedničkih pravnih okvira sa jasnom
regulativom obezbeđivanje povoljnih cena platnoprometnih transakcija

Cilj ovog projekta jeste da:



izjednači gotovinska i bezgotovinska plaćanja;



uspostavi isti tretman za plaćanja u zemlji i izvan zemlje;



da troškove prekograničnih transfera izravna sa onima unutar zemlje;



eliminiše suvišno posredovanje između učesnika u platnom prometu;



otkloni potrebu klijenata za držanjem dva računa u banci (računa za plaćanje u zemlji
i računa za plaćanje u inostrnstvu);



uvede druge slične olakšice za stanovništvo i privredu.

http://www.ubs-asb.com/Default.aspx?tabid=173

– sajt uduženje banaka srbije( datum prisupa 6.1.2015.)

Prof. dr Budimir Stakić, Prof. dr Slobodan Barać „Međunarodne finansije“, Univerzitet Singidunum, Poslovni

fakultet u Beogradu, Beograd, 2008.,str. 196.

Vuksanović, dr Emilija: „ Elektronski sistemi plaćanja “, Ekonomski fakultet,Kragujevac, 2009, str.207.

4. Faze sprovođenja SEPA sistema plaćanja

Sam projekat SEPA plaćanja zamišljen je da bude sproveden u fazama zbog svoje složenosti
u stručnom smislu i dalekosežnosti promena koje će njegova promena imati.

Prva faza

je bila u periodu od 2004 do 2006 u kojoj se vršilo osmišljavanje i projektovanje

sistema plaćanja.

Druga faza ili faza upoznavanja

, uvođenja i isprobavanja započela je sredinom 2006. godine

i trajala je do 31-og decembra 2007. godine. U tom vremenskom periodu odvijale su se
pripreme za primenu novih SEPA instrumenata, standarda i infrastrukture plaćanja. Ova
primena zahtevala je određena testiranja, obuku i simulacije.

Treća faza

od januara 2008 do 31. decembra 2010 u kojoj je izvršen prelazak na novi sistem.

Ova faza bila je najosetljivija faza i upravo zbog toga je i trajala tri godine.

Četvrta faza

od 1. Januara 2011 godine-faza isključive primene SEPA sistema plaćanja.

Sve članice evro-zone su bile u obavezi da u potpunosti završe migraciju na

novi sistem do

1. februara 2014. godine, a ostale zemlje do 31. oktobra 2016. Godine

.
Da bi se u navedenim zemljama mogao sprovesti projekt SEPA, bilo je neophodno da ove
zemlje izjednače svoju regulativu o platnom prometu. U tom cilju, 2007. godine doneta je
Direktiva 2007/64/EZ

o platnim uslugama na unutrašnjem tržištu (Payment Services

Directive - PSD), koju su bile obavezne da implementiraju sve države članice. Ova direktiva
predstavlja   pravni   osnov   za   implementaciju   SEPA   projekta   i   predstavlja   tzv.   “full
harmonisation   directive“   –   direktivu   koje  države   članice  ne   mogu   ograničavati   ili   uvesti
odredbe   drugačije   od   onih   koje   su   utvrđene   tom   direktivom,   osim   u   slučajevima   tačno
određenih opcija.

. Upravljanje projektom SEPA

Vodeće telo u razvoju

SEPA

jest Evropski savet za platni promet. Evropski savet za platni

promet je kordinaciono telo koje je evropska bankarska industrija ovlastila za donošenje
odluka u vezi s platnim prometom, a njegov je osnovni cilj promocija SEPA. Članove
Evropskog saveta za platni promet zastupaju banke, udruženja banaka i institucije za platni
promet, odnosno organizacije svih veličina i sektora bankovne industrije u EU-u.

Evropski savet plaćanja je, među ostalim, nadležan za razvoj i održavanje platnih šema i
okvira za SEPA instrumente definisanih u Pravilima za SEPA kreditni transfer i Pravilima za
SEPA direktno zaduženje i u okviru za SEPA platne kartice.

Marović, dr. Nađa., Novi zakon o platnom prometu, Godišnji izveštaj Ministarstva finnasija Republike Crne

Gore, decembar 2013 god.. str. 13

Evropska komisija i Evropska centrala banka, osnovaju SEPA savet (engl.

SEPA Council

koji je u decembru 2013. zamenio Odbor za mala plaćanja u eurima (engl.

ERPB – Euro

Retail Payments Board

Ciljevi Odbora za mala plaćanja u evrima jesu sledeći:



utvrđivanje i proučavanje ponašanja, tehničkih i pravnih prepreka koje ometaju
izvršenje,između ostalog, kreditnih transfera, direktnih zaduženja, plaćanje karticama,
internet plaćanja i mobilnih plaćanja



aktivno traženje načina rešavanja utvrđenih prepreka i



aktivno traženje načina kojima bi se podsticale inovacije, konkurentnost i integracija u
izvršenju malih plaćanja u evrima u Europskoj uniji.

6. Uticaj SEPA na pojedine učestike u sistemu plaćanja

Sveobuhvatnost u primeni, jednostavnost u sprovođenju, ušteda u troškovima i efikasnost u
doznačavanju novca su očekivane prednosti koje SEPA treba da donese. Pogodnosti SEPA
projekta treba da osete pre svega potrošači, kompanije, banke i ostali učesnici.

6.1 Uticaj na korisnike-potrošače platnih usluga

Platne kartice su popularne kod potrošača tako da sve više zamjenjuju čekove i gotovinu. U
budućnosti se očekuje još veći porast korišćenja platnih kartica. U vezi s time, SEPA nudi
sledeće prednosti:

Korisnicima platnih usluga

će biti dosta jedan račun za plaćanje. S tog računa moći će

izvršavati kreditne transfere i direktna zaduživanja jednostavno kao i u nacionalnom platnom
prometu. Korištenje platnih kartica će biti efikasnije jer će korisnici moći koristiti istu karticu
za sva plaćanja. Korisnicima će se nuditi inovativne usluge bez obzira na nacionalne granice.

6.2 Uticaj na trgovce

Trgovci će biti u mogućnosti obrađivati sva plaćanja sa karticama koja su usklađena sa SEPA
standardom, čak i prekogranična. Trgovci će da ugovore naplatu kartice samo sa jednom
institucijom, a da ta institucija procesira sva plaćanja, bez obzira na to ko je izdavalac kartice
i iz koje zemlje potiče.

Terminali na prodajnim mestima će postati sve više standardizovani. Kao posledica toga biće
veći izbor dobavljača terminala, a trgovci će moći prihvatati veći broj raličitih kartica na
jednom terminalu, što će podstaći konkurenciju među njihovim proizvođačima i omogućiti
trgovcima da biraju najpovoljinje i najkvalitetnije. Prelazak na SEPA odrazit će se na
troškove informatičke podrške poslovanju (nova programska rešenja).

7. SEPA platni instrumenti

Evropska platna industrija stvorila je dva temeljna platna instrumenta koji se uvode delom
Evrope:Sepa kreditni transfer i Sepa direktno zaduženje. Ostali instrumenti su:

SEPA platne

kartice

SEPA gotovina

novi oblici plaćanja: SEPA za mobilna plaćanja, e-SEPA.

Kako bi se olakšali takvi prenosi, u Evropi je prihvaćen medjunarodni standard za
indetifikovanje računa za plaćanje. Nazvan je medjunarodni broj bankovnog računa ili IBAN.
Postoji i drugi indetifikator tzv. poslovni indetifikacijski kod ili BIC. Od februara 2014 Sepa
platni instrumenti upotrebljaju se za sve kreditne transfere i direktna zaduženja u evrima, i
unutar zemalja evropodručja i izmedju njih. Države članice Evropske Unije koje imaju druge
valute takođe će prihvatiti te platne instrumente za plaćanja u evrima, najkasnije do
30.10.2016.



SEPA kreditni transferi



SEPA direktno zaduženje



SEPA platne kartice



SEPA gotovina



Novi oblici plaćanja: SEPA za mobilna plaćanja, e-SEPA

7.1 Sepa kreditni transfer

Zahvaljujući SEPA kreditnim transferima ljudi mogu jednom transakcijom prenositi novčana
sredstva na račun unutar ili izvan svoje matične zemlje u jednom radnom danu. Na primer
neka firma u Finskoj može plaćati svojim dobavljačima u raznim delovima Evrope jednako
brzo i jednostavno kao što plaća dobavljačima u zemlji.

SEPA šema kreditnih transfera je skup nekih međubankarskih pravila, za izvršenje kreditnih
transfera u evrima na SEPA području od strane banaka koje učestviju u šemi.Pokrenuta je 28.
januara 2008 godine u više od 4.300 banaka,što je činilo 95% platnog prometa u Evropi. U
januaru 2011 godine obim kreditnih transfera kao procenat svih transakcija u zemljama
evrozone bio je 14.7%.

Poslovne potrebe i međubankarska pravila potrebna za funkcioniranje SEPA šeme kreditnog
transfera i obveze učesnika u šemi definisane su dokumentom Pravila za SEPA kreditni
transfer. Osnova Pravila za SEPA kreditni transfer određena su kao pravila za izvršenje
kreditnog transfera u evrima u Uredbi (EU) br. 260/2012

. Uredba (EU) br. 260/2012 odredila

je krajnje rokove do kojih se platne transakcije u evrima

moraju izvršavati u skladu s

pravilima koje Uredba propisuje: rok za države članice u kojima je službena valuta evro bio
je 1. avgust 2014., a za ostale države EU, 31. oktobar 2016 godine.

Masashi,dr.Nakajima: „Payment System Technologies and Functions: Innovations and Developments “,

Reitaku University“ , Kashiwa 2011, str.154

http://www.europeanpaymentscouncil.eu/index.cfm/sepa-credit-transfer/sepa-credit-transfer-sct/-

sajt evropskog

saveta za platni promet (datum pristupa 8.1.2015 godine)

Karakteristike ovog sistema bi bile



puna dostupnost u sistemu za svakog klijenta,



pun iznos transferisanih sredstava se odobrava računu korisnika,



nema limita kada je u pitanju vrednost plaćanja, limiti mogu postojati samo



između učesnika,



maksimalno vreme za izvršavanje transfera je tri bankarska (poslovna) dana



(od 2012. godine – jedan dan),



šema za Credit Trasfer je nezavisna od procesa infrastrukture,



IBAN i BIC su identifikatori računa,



sve transakcije su u evrima na svim nivoima plaćanja to jest kroz sve faze uključujući
i fazu povraćaja neizvršenih transakcija i odbijenih transakcija.



Uspostavljen set normi za postupanje u slučaju odbijanja ili vraćanja naloga za
kreditni transfer sredstava

Tabela br. 1

Pokazatelj upotrebe SEPA kreditnih transfera kao procenat svih kreditnih transakcija po

zemlji u evrozoni

Zemlja

Januar

2014

(%)

Febr

2014

(%)

Mar

2014

(%)

April

2014

(%)

May

2014

(%)

June

2014

(%)

Jul

2014

(%)

vgust

2014

(%)

Belgija

86.8

95.6

99.7

100

Nemačka

58.5

77.9

80.3

86.5

89.7

92.7

93.5

100

Irska

60.9

90.6

96.8

99.3

100

Grčka

81.5

83.1

82.9

86.2

88.5

88.6

99.4

Spanija

82.7

90.5

96.6

100

Francuska

91.7

93.5

94.4

95.8

97.4

100

Italija

61.5

89.9

93.8

94.1

95.3

96.3

97.9

100

Kipar

100

Luksemburg 96.3

96.3

96.4

96.5

98.5

97.8

Letonija

100

Malta

68.7

80.16

94.4

100

Holandija

86.4

91.8

95.3

96.1

96.7

97.3

99.1

Austrija

66.2

75.0

82.9

86.6

86.8

88.4

90.0

Portualija

89.2

92.3

93.5

94.6

96.5

97.4

98.5

98.9

Slovenija

99.3

99.4

99.3

99.5

99.6

100

Slovačka

100

Finska

100

Estonija

2.7

99.7

100

Izvor: Evropska centralna banka, 2015

Prilagođeno prema - Vuksanović, dr Emilija: „Elektronski sistemi plaćanja“, Ekonomski fakultet, Kragujevac,

2009, str.209

https://www.ecb.europa.eu/paym/retpaym/paymint/indicators/html/index.en.html#

-sajt evropske centralne

banke (datum pristupa 14.01.2015.)



krajni rok za završetak plaćanja je pet radnih dana za prvo plaćanje, a dva radna dana
za sledeća plaćanja u nizu



pravlila za prenos naloga i izvršenja plaćanja ne zavise od vrste opreme za
procesiranje i tipa institucija



IBAN i BIN su identifikatori računa



U slučaju vraćanja naloga za kreditni transver uspostavljen je pravilnik i set pravila

Jedinstvena šema za izvršenje direktnog zaduženja uvedena je u novembru 2009 godine.U
januaru 2011 godine obim direktnih zaduženja kao procenat svih transakcija u zemljama
evrozone bio je samo 0.07%.

Tabela br. 3

Pokazatelj upotrebe SEPA direktnih zaduženja kao procenat svih direktnih žaduženja u

zemljama eurozone

Zemlja

Januar

2014

(%)

Februr

2014

(%)

Mart2014

(%)

April

2014

(%)

May

2014

(%)

June

2014

(%)

Jul

2014

(%)

Avgust

2014

(%)

Belgija

64.1

89.9

93.4

100

Nemačka

29.4

53.4

52.8

61.5

82.1

84.0

86.4

100

Irska

61.4

89.7

96.1

99.6

99.7

100

Grčka

70.1

69.5

83.3

85.9

87.7

99.6

Spanija

15.3

48.8

62.1

76.2

86.4

97.3

100

Francuska

72.5

90.6

93.2

94.9

100

Italija

34.3

53.3

63.5

72.3

82.6

87.2

94.2

100

Kipar

0.0

24.6

84.7

72.6

76.1

100

Luksemburg 49.1

74.4

73.2

83.4

89.5

92.9

88.7

98.1

Letonija

0.0**

Malta

23.4

47.8

38.5

62.5

61.1

91.3

100

Holandija

73.6

84.4

85.1

90.5

92.1

94.3

95.6

99.8

Austrija

74.0*

87.9*

99.5*

98.2*

91.8*

92.0*

97.5*

99*

Portualija

26.7

53.1

67.8

67.9

75.7

84.8

93.9

99.9

Slovenija

100

Slovačka

0.0

100

Finska

Estonija

Izvor: Evropska centralna banka, 2015

Letonija koja je postala članica evrozone 1. Januara 2014 imala je rok od godinu dana da
završi migraciju na SEPA direktne transfere i Sepa direktna zaduženja,dok će kod Finske i
Estonije direktna zaduženja prvenstveno biti zamenjena direktnim zaduženjima zasnovanim
na e-fakturisanjem.

Masashi,dr.Nakajima: „Payment System Technologies and Functions: Innovations and Developments “,

Reitaku University“ , Kashiwa 2011, str.155

https://www.ecb.europa.eu/paym/retpaym/paymint/indicators/html/index.en.html#

-sajt evropske centralne

banke (datum pristupa 14.01.2015.)

Što se tiče upotrebe Sepa direktnih zaduženja van zemalja evrozone Velika Britanija je već
2012 godine 100 % svih direktnih zaduženja obavljala preko SEPA direktnih zaduženja.

7.2.2 Ugovor o zaduženju – Mandate

Nalog zaduženja-nalog za naplatu

Mandate

ili ugovor o zaduženju je zapravo ovlašćenje koje je dužnik dao poveriocu.

Potpisivanjem tog ugovora dužnik je saglasan da poverilac inicira naplatu svojih potraživanja
sa računa dužnika. Ovim ovlašćenjem se takođe ovlašćuje i banka dužnika da postupi po
datom ovlašćenju od strane dužnika a po pravilima jedinstvene šeme za direktna zaduženja.

Ugovor o zaduženju obično se daje u pisanoj formi potpisan od strane dužnika a može biti i u
elektronskoj formi. Posle potpisivanja dužnik šalje poveriocu ovaj nalog. Ugovor o zaduženju
čuva poverilac sve dok se ne ispune sve obaveze iz ugovora a i kasnije kada se plaćanje po
tom nalogu izvrši, ugovor se čuva onoliko vremena koliko je predviđen period reklamacija.
Ugovor o zaduženju se dostavlja banci poverioca na naplatu svaki put kad je određen period
plaćanja ili ako se u ugovoru navede da se plaćanje izvršava odjednom onda se dostavlja
samo jednom na naplatu. Podaci o nalogu zaduženja se transferišu u elektronskoj formi od
banke poverioca do banke dužnika korišćenje neke klirinške kuće, neke banke posrednika itd.

7.3 SEPA – platne kartice

Definisanje SEPA standarda, principa i pravila za platne kartice u SEPA području je potreba
koja proizilazi iz široke primene platnih kartica kao instrumenta plaćanja. Široka primena
platnih kartica u finansijskim transakcijama proizilazi iz toga što su one vrlo pogodne za
upotrebu, relativno jeftine za procesuiranje za bankarsku industriju i jedina su alternativa
kešu.

Evropski savet za platni promet objavljuje dokumentaciju za SEPA za platne kartice, i to
Okvir za SEPA platne kartice standarde u

Standardima SEPA platnih kartica

i upustva i

pravila kojima je cilj povećanje nivoa sigurnosti plaćanja platnim karticama i zaštita od
zloupotrebe

Od februara 2014. moguće je plaćati kreditnim i debitnim karticama iz jedne od EU zemalja u
svim zemljama EU pod istim uslovima.

http://www.europeanpaymentscouncil.eu/index.cfm/sepa-direct-debit/the-sdd-mandate/

- sajt evropskog

saveta za platni promet (datum pristupa 14.1.2015 godine)

http://www.europeanpaymentscouncil.eu/content.cfm?page=sepa_vision_for_cards

- sajt evropskog saveta za

platni promet (datum pristupa 8.1.2015 godine)

Zaključak

SEPA sistem plaćanja je važan projekat za Evropu, za njene stanovnike i za poslovne
subjekte jer vrši uklanjanje svih tehničkih, pravnih i trgovonskih barijera između postojećih
nacionalnih sistema plaćanja, čiji je rezultat finansijski ambijent koji će stalno posticati
konkurenciju između onih koji pružaju, primaju i koriste ovakve usluge.

Kroz kreditne transfere i direktna zaduženja i ostale instrumente teži pružanju kompletanog
raspona opcija plaćanja u čitavoj Evropskij Uniji i pet susednih zemalja, tako da će primena
ovako reorganizovanog sistema za obavljanje platnog prometa učiniti sva plaćanja jednako
povoljnim i jednako efikasnim na čitavom prostoru gde je evro zakonsko sredstvo plaćanja,
što je u suštini i jedan od osnovnih ciljeva uvođenja SEPA sistema.

Perspektive SEPA sistema su plaćanja gotovo isključivo elektronskim putem ,sve veći prostor
za primenu novih tehnologija plaćanja tj, primena mobilnih pametnih telefona,tablet računara
itd.Takođe sve veću zastupljenost imaće dodatne usluge kao što su  e-invoicing, odnosno
direktno   slanje   elektronskih   faktura   banci   kupca   i   njihovu   automatsku   naplatu   posle
potvrđivanja   u   banci,   na   bazi  instrukcija   kupca   uključenih   u   fakturu   i    e-reconcilliation,
odnosno automatsko sravnjivanje računa dužnika i poverilaca u dogovorenom periodu.

Zahvaljujući pogodnostima koje donosi SEPA sistem svim stranama u transakciji plaćanja i
zastupljenosti njegovih jedinstvenih šema skoro u stoprocentnom obliku u zemljama evro-
zone i mesečnom realizovanju sa preko dve milijardi malih plaćanja, verovatno će voditi ka
sledećem koraku -SEPA 2.0 sistemu plaćanja.

Literatura

1. Barać, S., Stakić, B., (2008),

Međunarodne finansije

, Univerzitet Singidunum,

Poslovni fakultet u Beogradu

2. Masashi, N., (2011),

Payment System Technologies and Functions: Innovations

and Developments

, Reitaku University, Kashiwa

3. Vuksanović, E., (2009),

Elektronski sistemi plaćanja

, Ekonomski fakultet,