1
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ ЕКОНОМСКОГ ФАКУЛТЕТА У ПРИШТИНИ
КОСОВСКА МИТРОВИЦА
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
Тема: Шеријатско право
Ментор:
Студент:
Доц. Др Огњен Вујовић
Жељко Бјелица 98/2016
2
САДРЖАЈ:
1. Термин „шеријатско право“ ...................................................................................1- 3
2. Извори шеријатског права ......................................................................................4-5
3. Развој и потреба шеријатског права ......................................................................6-7
4. Карактеристике шеријатског права .......................................................................8-9
5. Историјски развој шеријатског права на нашим просторима ............................9-10
4
1. Термин „шеријатско право“
Сама реч шеријат потиче од арапске речи
1
, која означава прави пут, а у ширем
смислу подразумева учење исламске вере или божијег закона као и божијег закона
заснованог на Курану. Под шеријатским правом обично се подразумева скуп правних
правила која су у вези са вером, и имају основни циљ да регулишу односе у исламској
заједници. Ово је иначе генерични појам, који у себи садржи како верско право
2
тако
и световно право
3
. Разлике између ова два права ипак су постојане обзиром да фикх
има свети карактер јер се заснива на Курану и Сунету, те се сматра неприкосновеним.
Канун издају исламски владари који могу да их мењају према приликама обзиром на
изразити динамизам развоја друштвених односа и поретка међу људима. Притом су
кануни локалног карактера, док фикх треба да има једно универзално значење.
4
Термин шеријат обично се преводи као исламско право или исламски
верозакон, али је потребно напоменути да није реч о правном систему
у техничком смислу речи већ пре о “целокупности људских обавеза.” Шеријат
представља практично исказивање вере и у себи обједињује прописе религијског,
моралног и друштвено-правног карактера. У овом посљедњем аспекту, шеријат
представља основу за изградњу једног чисто правног система. До сада, у области
теорије такав подухват није учињен. Шеријат и даље обухвата јус и фас, прописе
световног и религијског права. Као подручје простирања његових прописа наводи
се регулисање односа човека и његовог Створитеља као и регулисање међуљудских
односа. Исламска верско-правна наука (фикх) дефинише се као “познавање укупних
људских права и обавеза”, веома слично римској јуриспруденцији у смислу
“познавања људских и Божанских ствари”.
1
На арапском језику означава се као - шариа'
2
Верско право у наведеном случају познато је и као фикх
3
За разлику од верског права, световно право има значење кануни
4
Више о овоме : Беговић,М., Шер јатско браћно право, Геца Кон, Београд, 1936.год., стр. 5
5
Полазећи од таквог концепта, вредности које подупире и штити шеријат нису
само правна материја, већ су истовремено и темељне верске дужности муслимана.
Сами шеријатски прописи имају више превентивни него казнени карактер. Правност
и противправност називају се у исламу “дозволе и забране” (халал ве харам).
Класификација људских дела изведена је више по верско-моралном него стриктно
правном критеријуму. Сва дела пунолетних и разборитих особа сврставају се, како је
познато, у једну од следећих категорија:
-
заповед (ваџиб)
5
,
-
забрана (харам),
-
препорука (недб),
-
одвраћање (карахет)
-
допустивост (ибахат)
Основна поставка исламске науке јесте да шеријатски прописи одражавају
Божанску вољу и Правду, да су обавезе праведне, јер потичу од Бога и да се забране
односе на дела која су неправедна. Разликовање правде (адл) од неправде (Џеври)
врши се на основу принципа до којих су дошли исламски учењаци откривајући
"циљеве исламског верозакона". У стандардним делима усул-и фикха наводи се да је
главни циљ шеријата "постизање добробити и отклањање нереда". Неки правници
говоре да се ради о јединственом циљу, који има два аспекта, тако да су сви прописи
шеријата управљени "општем добру". Тај став посебно заступају шафијски правник
ел-Изз ибн Абд ес-Селам, ханбелијски правник Ибн Ел-Кајјим ел-Џевзи, маликија
Ебу Исхак Еш-Шатиби и други, а данас га бране заступници тзв. утилитарне
јуриспруденције
6
у муслиманском свету. Људска добробит
7
, како се наводи у делима
усул-и фикха, повезана је са задовољавањем различитих врста потреба. Шеријатски
правници деле те потребе у три категорије:
-
неопходне ствари, потребне ствари и пожељне ствари.
5
Прва од наведених категорија назива се и фард
6
Представља правну науку, правну ученост, начин судског решавања, судска пракса
7
У Исламу, људска добробит има значење- маслеха
