Fakultet za pravne i poslovne studije, Novi Sad
SEMINARSKI RAD
Predmet:
Kriminologija
Tema:
Serijski ubica
Predmetni profesor:
Student:
Prof. Dr Zdravko Skakavac
Sanja Jovanović
Niš,2017
4
2. PROFIL LIČNOSTI IZVRŠIOCA UBISTVA
Najvažniji cilj svake policijske organizacije je što pre uhvatiti izvršioca krivičnog dela nasilja,
silovanja, ubistva, otimice deteta. Za razliku od drugih disciplina koje se bave naisljem nad
čovekom, policija ne traga za objašnjenjima aktivnosti, koje je preduzeo izvršilac nekog nasilnog
čina, kao svoj primarni zadatak. Njihov zadatak je da utvrde identitet izvršioca na bazi poznatih
aktivnosti, koje je akter preduzeo. Kriminalac mora biti identifikovan, što je moguće pre da bi se
sprečilo dalje nasilje.
Dok razne studije objašnjavaju da razlozi, zbog kojih određeni pojedinci posežu za izvršenjem
krivičnih dela, mogu pomoći u istrazi, dotle policijski istražitelji moraju prilagoditi rezultate, do
kojih se došlo u tim proučavanjima, svojim vlastitim potrebama. Kriminalistički profil je jedna
vrsta alata koji policija, u svom nastojanju da se izbori protiv krivičnih dela nasilja, može upotrebiti
za kombinovanje rezultata proučavanja izvršenih u nekim drugim disciplinama sa tradicionalnim
metodama.
,,FBI je prvi definisao proces profila kao jednu istražnu metodu koju zovemo ,,Kriminalistički
profil''. Po ovoj metodi identifikovanje glavnih karakteristika ličnosti i ponašanje izvršilaca bazira
se na analizi jednog ili više krivičnih dela, koji je on ili ona izvršio(la).
Ovaj proces u globalu sadrži sedam faza:
Ocena samog krivičnog dela,
Sveobuhvatna ocena specifičnosti jednog, ili više, mesta izvršenja krivičnog dela,
Sveobuhvatna analiza žrtve,
Ocena preliminarnih policijskih izveštaja,
Ocena zapisnika o autopsiji koji je sačinio veštak sudske medicine,
Izrada profila s kritičnim karakteristikama izvršioca,
Sugestije koje istražitelj predlaže u vezi s konstrukcijom profila.“
1
Proces koji primjenjuje lice, koje radi na izradi profila ličnosti izvršilaca krivičnih dela, je veoma
sličan onom koji se primenjuje na klinikama prilikom uspostavljanja dijagnoza i određivanja
terapije (prikupljaju se i ocenjuju podaci, rekonstruiše situacija, formulira hipoteza, razrađuje i
1
Aleksić, Ž.,
Kriminalistika
, Beograd, 1982
5
testira profil i nazad šalje izvještaj sa rezultatima). Profil nažalost ne nudi identitet izvršioca, ali
ukazuje na tip ličnosti, kojem najviše priliči da je izvršio neko krivično djelo, koje karakterišu
određene specifičnosti.
Vođenje pregovora sa otmičarima su slučajevi u kojima se kriminalistički profil (procena ličnosti)
pokazao korisnim. Policajci treba da saznaju što je moguće više o otmičaru da bi zaštitili živote
talaca. Policija pribavlja informacije o izvršiocu uspostavljanjem verbalnog kontakta sa otmičarom
i eventualno stupanjem u kontakt sa njegovom porodicom i ljudima koji ga poznaju.
Kriminalistički profil pokazao se uspešnim u istraživanju ubistava sa seksualnom pozadinom zato
što se mnogi slučajevi ove vrste kriminala dešavaju bez motiva i stoga se nudi nekoliko očiglednih
zaključaka o identitetu ubice. Kod ubistva, koje se desilo kao rezultat ljubomore ili porodične
svađe ili prilikom izvršenja krivičnog dela, gotovo uvek identifikovati motiv uglavnom nudi
vitalnu informaciju o identitetu ubice.
Zajedničke karakteristike palikuća su izvedene na osnovu analiza ,,Izveštaja o istovrsnim
krivičnim delima''. Poznavanje psiho – dinamičkih karakteristika palikuće može pomoći
istražitelju u identifikaciju potencijalno osumnjičenih osoba, predviđanju lokacija narednih požara
i razvoju metoda i strategije za ispitivanje osumnjičenih.
,,Biheviorističke osobine izvršioca koriste se kao osnova u kriminalističkom profilu. Ubistvo sa
seksualnom pozadinom, npr, daje mnogo više podataka o umu i motivaciji ubice. Ovom metodom
profila, kriminalisti se nudi jedna nova dimenzija, posebno za slučejeve, u kojima naglašena
motivacija za izvršenje kriminalnog dela, može neočekivano da se sakrije čak i od veoma iskusnog
kriminaliste.
Geografski profil takođe može biti od pomoći u identifikaciji osumnjičenih, koji izvrše nekoliko
krivičnih dela (serijski kriminalac). Geografski profil se bazira na činjenici da svako ima šablon u
svome životu, naročito u odnosu na njihovo geografsko područje. Serijski kriminalac operiše
unutar svoje zone komfora – blizu mesta gde živi, ali dovoljno daleko da ostane anoniman i da se
oseća komforno, jer poznaje područje. „
2
2
Bošković, M., Kriminalistička metodika I, Beograd, 2005.
