podsistemi koji su zaduženi za pokretanje zatim kočnice koje služe za zaustavljanje vozila,
menjac za prenošenje snage, kompjuter za kontrolu svih procesa, ali pođednako bitan sistem,
odnosno sklop u jednom automobilu jeste i sistem upravljanja.

Prema tome, bitna stavka čitavog sistema jeste upravljanje vozilom, naravno, putem

okretanja volana. On na prvi pogled deluje jednostavno, međutim danas više nema nijednog
jednostavnog sistema u kolima. Istina je, da je bazičan koncept upravljanja vrlo jednostavan, ali
kako bi ujedno bio i efikasan, moralo se ipak malo zakomplikovati.

Koncept je, vrlo lak za razumeti – u kabini imamo točak upravljača (volan) koji

okrećemo na jednu ili drugu stranu, točak upravljača je povezan sa sistemom zupčanika koji
rotacione pokrete pretvaraju u linearne, koji dalje pokret prenose ka točkovima, koji se okreću
u zadatom pravcu.

Glavni sistem koji je zadužen za sprovođenje ove operacije je letva volana, koja u sebi

sadrži pomenuti skup zupčanika. Točak upravljača je letvom povezan sa omanjim zupčanikom,
koji zapravo čini drugi kraj iste. Taj zupčanik s kraja pomera horizontalno postavljenu zupčastu
letvu, koja na sebi ima zupce koji odgovaraju zupcima sa pomenutog zupčanika.

Dakle, u sistemu praktično imamo dve letve – uspravnu (ka volanu) i horizontalnu (ka

točkovima). Tako kada pomeramo volan udesno, zarotiramo kružni zupčanik, koji radom
svojih zubaca pomera horizontalnu letvu. Ona je dalje u sprezi sa prednjim točkovima, koji se
pomocu spona pomeraju u zadatom pravcu. Dakle, ovo nema nikakvog uticaja na slobodno
rotiranje tockova jer su oni su spojeni za automobil pomoću osovina i slobodno rotiraju oko
istih pomoću lagera. Spone, koje su bitne za proces pomeranja tockova levo-desno, su u vezi sa
celim tim sklopom koji nosi točak, pa je tako njegovo rotiranje potpuno efikasno u odnosu na
okretanje volana i pomeranje sistema letve.

2.1

Servo sistem

Gore navedeni sistem koji smo opisali i

objasnili način njegovog rada se koristi već
čitavu večnost u auto-industriji i godinama
se bukvalno samo dorađivao, kako bi bio što
efikasniji.

Sami vidimo da je to jedno vrlo

jednostavno  rešenje.  Postoje  i  drugi,
ozbiljniji  sistemi,  međutim  oni  uglavnom
imaju  primenu  kod  većih  vozila,  poput
kamiona, velikih terenaca itd.

Naravno, kada se priča o funkcionisanju

letve, mora se reći da je veličina zupčanika i
samih  zubaca  konfigurisana  tako  da  vozaču  bude  što  lakše  da  okreće  volan.  Dugo  je  ovakav
sistem  imao  svoju  primenu,  međutim  pronalaskom  servo-sistema  umnogome  se  povećala
efikasnost.  I  sami  znamo  da  automobil  sa  servo-uređajem  imaju  lakši  režim  okretanja  točka
upravljača i da se njime vrši lakše upravljanje.

Esenciju servo-sistema čini pumpa koja je povezana sa zupčastim kaišem motora. Dakle,

obrtaji motora pokreću servo-pumpu, koja u sebi sadrži:

rezervoar sa uljem,

pumpu (sa krilcima koji se okrecu),

izlazne i ulazne linije za ulje,

sigurnosni ventil.

Dizajn i koncept ove pumpe je prilično jednostavan, možda zato što ona i nije glavni deo,

odnosno “srce” sistema. Servo-uređaj uglavnom zavisi od rada specificnog rotirajuceg ventila,
odnosno složenog sklopa koji se nalazi na letvi koja je vezana za volan.